Va­že­ći ugo­vor iz­me­đu Vla­de i A2A pot­pi­san 2009. go­di­ne u mno­gim dje­lo­vi­ma pru­ža bo­lju za­šti­tu Elek­tro­pri­vre­di i dr­žav­nim in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re, oci­je­nio je pred­sjed­nik GP URA Žar­ko Rak­če­vić.
– Vr­lo su pro­ble­ma­tič­ni ar­gu­men­ti da se pre­ko no­ći ur­gent­no sta­ri ugo­vor sta­vi van sna­ge. Pri­je to­ga Vla­da i nje­ni pla­će­ni sa­vjet­ni­ci mo­ra­ju jav­no­sti da da­ju od­go­vo­re za­što bi se uki­nu­la do­bra mo­guć­nost za­šti­te za Cr­nu Go­ru ta­ko­zva­na call op­ci­ja pro­dav­ca, ko­jom se dr­ža­vi ga­ran­tu­je pra­vo na ot­kup svih ak­ci­ja A2A – na­veo je Rak­če­vić u sa­op­šte­nju.
U ovom ča­su, ka­ko je ka­zao, na tr­ži­štu 54,78 mi­li­o­na ak­ci­ja A2A ne vri­je­de „fan­ta­stič­nih“ 250 mi­li­o­na eura,već oko 170 mi­li­o­na, da­kle 80 mi­li­o­na eura ma­nje. Ak­ti­vi­ra­njem put op­ci­je Vla­da bi pla­ti­la 250 mi­li­o­na za ak­ci­je A2A, dok bi u slu­ča­ju call op­ci­je pla­ti­la tr­ži­šnu ci­je­nu ak­ci­ja.
– Put op­ci­ja ko­ju jed­no­stra­no fa­vo­ri­zu­ju pro­pa­gan­di­sti vla­sti je ma­lo re­al­na. To je ma­mac – pri­ča za jav­nost da bi se pred­sta­vi­lo fan­ta­stič­nim uspje­hom ka­ko je Vla­da uspje­la da ne­što što je pla­će­no 430 mi­li­o­na eura pri­je se­dam go­di­na, sa­da na­vod­no ku­pi od A2A za sve­ga 250 mi­li­o­na eura. Uvje­re­ni smo da iz mno­go raz­lo­ga A2A ne­će ak­ti­vi­ra­ti baj­ko­vi­tu put op­ci­ju do kraj­njeg ro­ka 31.03.2017. go­di­ne. Po­sli­je tog ro­ka ta ma­mac pri­ča ne va­ži, a uki­nu­će se za­šti­ta call op­ci­je – is­ta­kao je Rak­če­vić.
GP URA vje­ru­je da se mo­ra po­sti­ći do­go­vor svih od­go­vor­nih su­bje­ka­ta i spri­je­či­ti mo­guć­nost da pre­pro­da­jom 41,75 od­sto ak­ci­ja EPCG do­đe u vla­sni­štvo ne­ko­me ko ne ma­ri za dr­žav­ne, na­ci­o­nal­ne, eko­nom­ske, so­ci­jal­ne i eko­lo­ške in­te­re­se na­še dr­ža­ve i gra­đa­na.
– Za­to URA tra­ži jav­nost, struč­nu ras­pra­vu i od­la­ga­nje usva­ja­nja ovog ugo­vo­ra na par sed­mi­ca. For­si­ra­njem da se bez va­lja­nih od­go­vo­ra 28. ju­la no­vi ugo­vor usvo­ji u Par­la­men­tu ri­zi­ku­je se pre­vi­še. Vje­ru­je­mo da de­mo­krat­skoj jav­no­sti mo­ra­ju bi­ti ja­sno pru­že­ni od­go­vo­ri bez do­sko­ra­šnjih taj­no­vi­to­sti i opa­sne br­zi­ne – uka­zao je Rak­če­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, elek­tro­pri­vred­ni si­stem, kao kič­ma Cr­ne Go­re, mo­ra osta­ti u ru­ka­ma i pod kon­tro­lom dr­ža­ve, ne sa­mo zbog dr­žav­nih i na­ci­o­nal­nih, već i zbog eko­nom­skih, so­ci­jal­nih i eko­lo­ških raz­lo­ga.
– Jav­nost mo­ra da zna za­što se no­vim ugo­vo­rom Vla­de sa A2A pre­ko no­ći po­ni­šta­va­ju i za­mje­nju­ju to­li­ko hva­lje­ni ugo­vo­ri iz sep­tem­bra 2009. go­di­ne. Gra­đa­ni mo­ra­ju da zna­ju šta je re­zul­tat sed­mo­go­di­šnjeg part­ner­stva Vla­de i A2A. Ko­ji su ostva­re­ni in­ve­sti­ci­o­ni i ope­ra­tiv­ni in­di­ka­to­ri i da li je A2A uspje­šno upra­vlja­la Elek­tro­pri­vre­dom i pri­ku­pi­la mi­ni­mum 80 po­e­na?! Va­žno je da jav­nost i gra­đa­ni zna­ju da se na osno­vu ugo­vo­ra oče­ki­vao pro­fit od 300 mi­li­o­na eura za pet go­di­na, a da je upra­vlja­njem A2A ostva­re­no ma­nje od 5 mi­li­o­na eura pro­fi­ta. Va­žno je is­ta­ći da se A2A ugo­vo­rom oba­ve­za­la da će do 2014. go­di­ne gu­bi­ci na di­stri­bu­tiv­noj mre­ži bi­ti mak­si­mal­no 11 od­sto, a oni su bi­li 17,6 od­sto. Ni­je­su is­pu­nje­ne ni ugo­vor­ne oba­ve­ze ka­da su u pi­ta­nju eko­lo­ški stan­dar­di – emi­si­ja štet­nih če­sti­ca i sa­ni­tar­no-teh­no­lo­ško ot­pad­nih vo­da – na­veo je Rak­če­vić u sa­op­šte­nju i do­dao da je iz­vje­sno da su efek­ti ugo­vo­ra o upra­vlja­nju vr­lo skrom­ni i da je broj po­e­na da­le­ko is­pod 80.
– Po­sta­vlja­ju se lo­gič­na pi­ta­nja, a od­go­vo­re na njih Vla­da du­gu­je jav­no­sti i gra­đa­ni­ma. Za­što ni­je po­što­van ugo­vor iz 2009. go­di­ne i za­što Vla­da ni­je in­si­sti­ra­la na do­sta­vlja­nju na­cr­ta i mi­šlje­nja shod­no čla­nu 13.4.1. naj­ka­sni­je mje­sec i 15 da­na pri­je is­te­ka ugo­vor­nog ro­ka o upra­vlja­nju? Ko­ji su raz­lo­zi da ni­je an­ga­žo­van ne­za­vi­sni eks­pert ko­ji bi dao mi­šlje­nje o uspje­šno­sti upra­vlja­nja? Za­što se Vla­da pla­ši­la iz­vje­sno ne­ga­tiv­nog mi­šlje­nja o uspje­šno­sti upra­vlja­nja A2A? Za­što Vla­da ni­je na osno­vu ne­ga­tiv­nog mi­šlje­nja uspje­šno­sti po­kre­nu­la pro­ces call op­ci­je pro­dav­ca ka­ko bi otvo­ri­la ugo­vor­nu mo­guć­nost da ku­pi i pre­ne­se bes­po­go­vor­no svih 41,75 odsto ak­ci­ja A2A – pi­tao je Rak­če­vić.D.M.


Ko­na­čan pred­log do sri­je­de

Opo­zi­ci­o­na troj­ka i pred­stav­ni­ci Vla­de iz sa­sta­va opo­zi­ci­je in­si­sti­ra­ju na prav­nom od­go­vo­ru eks­pe­ra­ta ko­ji su an­ga­žo­va­ni od stra­ne Vla­de da da­ju od­go­vor na pi­ta­nje za­što že­le da za­klju­če no­vi ugo­vor sa A2A, ko­ji po­ni­šta­va po­sto­je­ći ugo­vor ko­ji je na sna­zi i pro­iz­vo­di prav­no dej­stvo, a sa ko­jim je po­zi­ci­ja dr­ža­ve sna­žna i pot­pu­no za­šti­će­na, ka­zao je pot­pred­sjed­nik Vla­de iz re­do­va opo­zi­ci­je Mi­lo­rad Vu­jo­vić.
– Put op­ci­ja ne pro­iz­vo­di ni­ka­kvu oba­ve­zu in­ve­sti­to­ru A2A da iz­vr­ši pro­da­ju ak­ci­ja u iz­no­su od 41,75 od­sto dr­ža­vi Cr­noj Go­ri po utvr­đe­noj ci­je­ni od 250 mi­li­o­na eura u se­dam jed­na­kih go­di­šnjih ra­ta, već to pred­sta­vlja pu­ko obe­ća­nje bez ika­kve oba­ve­ze. Oče­ku­je­mo za­jed­nič­ki sa­sta­nak uz uče­šće prav­nih eks­pe­ra­ta ko­je je an­ga­žo­va­la dr­ža­va u sri­je­du ka­da će­mo i do­ni­je­ti ko­nač­nu od­lu­ku, o če­mu će­mo oba­vi­je­sti­ti cr­no­gor­sku jav­nost – re­kao je Vu­jo­vić


Jav­nost mo­ra da zna o šte­ti na­ni­je­toj EPCG

Rak­če­vić je na­veo da jav­nost mo­ra da zna sve de­ta­lje o kri­vič­nom po­stup­ku i šte­ti na­ni­je­toj Elek­tro­pri­vre­di za ko­ju su op­tu­že­ni dva biv­ša fi­nan­sij­ska i biv­ši iz­vr­šni di­rek­tor EPCG iz re­do­va A2A.
– Pre­ma jav­no sa­op­šte­nim in­for­ma­ci­ja­ma (MANS) pu­tem kon­sul­tant­skih ugo­vo­ra A2A je iz EPCG u pe­ri­o­du 2010-2014 isi­sao 11,9 mi­li­o­na eura. Či­ji je on­da in­te­res da se po­ni­šte va­že­ći ugo­vo­ri i da se od­rek­ne­mo ar­bi­tra­že umje­sto da se in­si­sti­ra­lo na ugo­vor­noj ocje­ni (ne­ga­tiv­noj) o uspje­šno­sti upra­vlja­nja – pi­tao je Rak­če­vić.