Is­tra­žni su­di­ja Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci Vla­di­mir No­vo­vić od­re­dio je jed­no­mje­seč­ni pri­tvor Nik­ši­ća­ni­nu Vla­di­mi­ru Zma­je­vi­ću zbog sum­nje da je 1999. go­di­ne u ko­sov­skom se­lu Že­gra ubio se­dam ci­vi­la al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti.
Spe­ci­jal­ni po­li­cij­ski tim pri­je dva da­na uhap­sio je Zma­je­vi­ća po na­lo­gu spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Li­di­je Vuk­če­vić.
Zma­je­vi­ćev advo­kat po slu­žbe­noj du­žno­sti, advo­kat La­zar Ako­vić, iz­ja­vio je da je nje­gov kli­jent i pred tu­ži­o­cem i pred su­di­jom za is­tra­gu ne­gi­rao zlo­čin i ni­je že­lio da od­go­va­ra na pi­ta­nja tu­ži­o­ca.
– Rok za iz­ja­vlji­va­nje žal­be na pri­tvor je 24 sa­ta, na­kon če­ga će bra­ni­lac osum­nji­če­nog ka­da se upo­zna sa obra­zlo­že­njem rje­še­nja pro­ci­je­ni­ti da li će ulo­ži­ti žal­bu – ka­zao je Ako­vić.
Tu­ži­la­štvo sum­nji­či Zma­je­vi­ća, ko­ji je bio do­bro­vo­ljac u Voj­sci Ju­go­sla­vi­je, da je zvjer­ski ubio pet mu­ška­ra­ca i dvi­je že­ne, a da je ne­ke od njih po­tom i opljač­kao.
Zma­je­vić se sum­nji­či da je 29. mar­ta 1999. go­di­ne, u vri­je­me rat­nih de­ša­va­nja, kao pri­pad­nik 175. mo­to­ri­zo­va­ne bri­ga­de VJ, za­jed­no sa još pet pri­pad­ni­ka te je­di­ni­ce, obi­la­ze­ći se­lo Že­gra kod Gnji­la­na ušao u ku­ću Uk­ši­na Uk­ši­ni­ja i u gla­vu mu is­pa­lio hi­tac iz auto­mat­ske pu­ške i ubio ga.
Tu­ži­la­štvo sum­nja da je na­kon to­ga no­žem ubio Uk­ši­ni­je­vu su­pru­gu Dža­va­hi­ru, a po­tom iz nji­ho­ve ku­će ukrao zlat­ni na­kit i 100 ma­ra­ka.
On se sum­nji­či i da je istog da­na sa dvo­ji­com voj­ni­ka do­šao u dvo­ri­šte ku­će Ta­hi­ri­ja Šu­će­ri­ja, sa na­mje­rom da mu ot­me auto. Ka­da se Šu­će­ri us­pro­ti­vio to­me, Zma­je­vić ga je ubio, a za­tim se od­ve­zao vo­zi­lom žr­tve.
Ta­ko­đe, osum­nji­čen je da je sle­de­ćeg da­na na­re­dio vo­za­ču ka­mi­o­na, ko­ji je pre­vo­zio nje­ga i još jed­nog voj­ni­ka sa ka­ra­u­le da se za­u­sta­vi, jer je po­red pu­ta vi­dio čo­ba­ni­na. Pi­tao ga je ko je i oda­kle je, a ka­da mu je ovaj od­go­vo­rio na al­ban­skom, Zma­je­vić je u nje­ga is­pa­lio tri hi­ca iz auto­mat­ske pu­ške i ubio ga. Ni srp­sko ni cr­no­gor­sko tu­ži­la­štvo još ni­je­su ot­kri­li iden­ti­tet tog čo­ba­ni­na.
Istog da­na je od dru­gog voj­ni­ka tra­žio da ga sa ka­ra­u­le pre­ve­ze u se­lo Že­gra, da bi kr­va­vi pir na­sta­vio u dvo­ri­štu ku­će po­ro­di­ce Ha­zi­ri.VJ.D.


Opa­snost od bjek­stva

Advo­kat Ako­vić je na­kon sa­slu­ša­nja pred su­di­jom za is­tra­gu ka­zao da se ra­di o vr­lo te­škim i ozbilj­nim op­tu­žba­ma. On je po­tvr­dio da je Zma­je­vi­ću od­re­đen pri­tvor od 30 da­na i da je su­di­ja od­lu­čio da od­re­di pri­tvor po tri pri­tvor­ska osno­va. Ra­di se o opa­sno­sti od bjek­stva, uti­ca­ja na svje­do­ke i te­ških po­sle­di­ca dje­la.


Zlo­čin­ce pri­ve­sti prav­di

Fond za hu­ma­ni­tar­no pra­vo Ko­so­va i Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje po­zdra­vlja­ju ak­ci­ju spe­ci­jal­nog po­li­cij­skog ti­ma i Upra­ve po­li­ci­je Nik­ši­ća, ko­ja je dje­lo­va­la po na­lo­gu Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva pri­li­kom hap­še­nja Vla­di­mi­ra Zma­je­vi­ća, osum­nji­če­nog za zlo­či­ne po­či­nje­ne to­kom oru­ža­nog su­ko­ba na Ko­so­vu kra­jem mar­ta 1999. go­di­ne.
Na osno­vu te­ren­skih is­tra­ži­va­nja, Fond za hu­ma­ni­tar­no pra­vo je do­šao do is­ka­za svje­do­ka ko­ji opi­su­ju ubi­stva po­či­nje­na u Že­gri i do­ku­men­to­vao da su da­na 29. i 30. mar­ta 1999. go­di­ne, po­red osta­lih, stra­da­li: Shyqëri Ta­hi­ri (1956), Qa­mi­le Ha­zi­ri (1944), Qa­zim Ha­zi­ri (1936), Mi­la­zim Idri­zi (1934), Mi­ra­di­je Uk­ši­ni (1928) i Uk­šin Uk­ši­ni (1928), kao i Ymer Ka­driu (1946), dok je ču­vao sto­ku na is­pa­ši, u se­lu Du­nav, u op­šti­ni Gnji­la­ne.
Oni iz­ra­ža­va­ju na­du da će tu­ži­la­štva u re­gi­o­nu in­ten­zi­vi­ra­ti svo­je na­po­re ka­ko bi pri­ve­li prav­di li­ca osum­nji­če­na za rat­ne zlo­či­ne.