Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI) utvr­di­la je re­vi­zi­jom Pred­lo­ga za­ko­na o za­vr­šnom ra­ču­nu Bu­dže­ta Cr­ne Go­re za pro­šlu go­di­nu da su mi­ni­star­stva ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, kul­tu­re, pro­svje­te, fi­nan­si­ja i po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja kr­ši­la Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma, ugo­va­ra­ju­ći po­slo­ve mi­mo ten­de­ra u vri­jed­no­sti ve­ćoj od do­zvo­lje­ne. Osim pet mi­ni­star­sta­va zbog po­god­bi u „če­ti­ri oka”, za­kon je pre­kr­ši­la i Upra­va za in­spek­cij­ske po­slo­ve, ko­ja ina­če i kon­tro­li­še za­ko­ni­tost po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki.
Ne­po­sred­ni spo­ra­zum su pre­ko­mjer­no ko­ri­sti­li i za­vo­di za sta­ti­sti­ku, hi­dro­me­te­o­ro­lo­gi­ju i se­i­zmo­lo­gi­ju, te Dr­žav­ni ar­hiv.
Pre­ma za­ko­nu, in­sti­tu­ci­je su du­žne da pri­li­kom na­bav­ke ro­ba i uslu­ga pra­vil­no pro­ci­je­ne vri­jed­nost ten­de­ra i spro­ve­du od­go­va­ra­ju­ći po­stu­pak pre­ma utvr­đe­nim vri­jed­no­snim raz­re­di­ma. Na­bav­ka pu­tem ne­po­sred­nog spo­ra­zu­ma se spro­vo­di za jav­ne na­bav­ke či­ja je pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost do 5.000 eura. Me­đu­tim, to ogra­ni­če­nje mno­gi ni­je­su po­što­va­li.
– Mi­ni­star­stvo pro­svje­te je ne­po­sred­nim spo­ra­zu­mom na­ba­vi­lo ra­ču­nar­sku opre­mu u vri­jed­no­sti 18.772,82 eura, re­sor fi­nan­si­ja je na taj na­čin iz­vr­šio na­bav­ku kan­ce­la­rij­ske opre­me od 32.685,96 eura. Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja ne­po­sred­nim spo­ra­zu­mom iz­vr­ši­lo je na­bav­ke kom­pju­ter­ske opre­me i odr­ža­va­nja u vri­jed­no­sti od 25.696,77 eura, uslu­ge put­nič­kih agen­ci­ja u iz­no­su od 22.684,23 i uslu­ge pre­vo­đe­nja vri­jed­no­sti 21.730,16 eura. Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja je ne­po­sred­nim spo­ra­zu­mom iz­vr­ši­lo na­bav­ku ozna­ka za ži­vo­ti­nje u vri­jed­no­sti od 10.000 i kom­pju­ter­ske opre­me vri­jed­ne 5.300 – utvr­di­li su re­vi­zo­ri.
DRI je utvr­di­la da je Upra­va za in­spek­cij­ske po­slo­ve spro­ve­la dvi­je na­bav­ke pu­tem šo­ping me­to­de za isti pred­met jav­ne na­bav­ke, a u pi­ta­nju je bio iz­bor naj­po­volj­ni­jeg po­nu­đa­ča za po­prav­ke i odr­ža­va­nja auto­mo­bi­la.
Ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić ka­že da ima­ju­ći u vi­du či­nje­ni­cu da ob­ve­zni­ci pri­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma kroz ne­po­sred­ne spo­ra­zu­me go­di­šnje po­tro­še 22 mi­li­o­na eura, ja­sno je da po­sto­ji ogro­man pro­stor za zlo­u­po­tre­bu nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka. Ona is­ti­če da broj­ni pri­mje­ri uka­zu­ju da se u mno­gim or­ga­ni­ma dr­žav­ne upra­ve i jav­nim pred­u­ze­ći­ma ne­po­sred­ni spo­ra­zum ko­ri­sti za ne­ra­ci­o­nal­nu po­tro­šnju, po­put do­dat­ne po­tro­šnje go­ri­va, ka­ra­ta za slu­žbe­na pu­to­va­nja, iako su kroz dru­gi mo­del jav­ne na­bav­ke, šo­ping ili otvo­re­ni spo­ra­zum, već sklo­plje­ni ugo­vo­ri te vr­ste. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, ni­je­su ri­jet­ki pri­mje­ri da se ne­po­sred­ni spo­ra­zum ko­ri­sti za na­bav­ke raz­li­či­tih po­klo­na ili ne­do­zvo­lje­nu po­dje­lu pred­me­ta jav­ne na­bav­ke, ka­ko bi se iz­bje­gla šo­ping me­to­da.
– Iako DRI go­di­na­ma uka­zu­je da su broj­ne dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je pre­ko­ra­či­le za­kon­ski li­mit za ne­po­sred­ne spo­ra­zu­me i po tom osno­vu tro­še vi­še nov­ca ne­go što im za­kon do­zvo­lja­va, do da­nas je iz­o­sta­la bi­lo ka­kva od­go­vor­nost nad­le­žnih. U ra­ni­jem pe­ri­o­du MANS je upra­vo zbog pre­ko­mjer­ne po­tro­šnje po osno­vu ne­po­sred­nog spo­ra­zu­ma i gru­be zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja po tom osno­vu pod­nio ve­ći broj kri­vič­nih pri­ja­va nad­le­žnom tu­ži­la­štvu. Me­đu­tim, ve­ći­nu tih pri­ja­va je tu­ži­la­štvo od­ba­ci­lo, a vr­lo je za­ni­mlji­vo da bi u okvi­ru pro­vo­đe­nja is­tra­ge obič­no sa­slu­ša­li sa­mo li­ce pro­tiv ko­jeg je pod­ni­je­ta pri­ja­va i mal­te­ne na ba­zi nje­go­vog is­ka­za oci­je­ni­li da pri­ja­vu tre­ba od­ba­ci­ti. Ta­kvo po­stu­pa­nje tu­ži­la­štva je ne­do­pu­sti­vo i u naj­ma­nju ru­ku pro­ble­ma­tič­no – iz­ja­vi­la je za „Dan” Mr­do­vić.
Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Želj­ka Ćet­ko­vić is­ti­če da iz­vje­štaj DRI sna­žno opo­mi­nje da se i da­lje no­vac po­re­skih ob­ve­zni­ka u zna­čaj­nom obi­mu tro­ši neo­d­go­vor­no, a ne­ri­jet­ko i ne­za­ko­ni­to, či­me se sva­ka­ko pro­ši­ru­je pro­stor za zlo­u­po­tre­bu dr­žav­nih re­sur­sa. U tom kon­tek­stu, ka­ko is­ti­če, kra­nje je za­bri­nja­va­ju­će da se fla­grant­no kr­ši je­di­ni kri­te­ri­ju­m po­sta­vljen u spro­vo­đe­nju jav­nih na­bav­ki pu­tem ne­po­sred­nih spo­ra­zu­ma, a to su do­zvo­lje­ni li­mi­ti od­re­đe­ni u od­no­su na bu­džet za tu oblast.
– Upit­no je i ko­ri­šće­nje ovog na­či­na po­stup­ka jav­nih na­bav­ki, jer od svih do­zvo­lja­va naj­ve­ću ši­ri­nu i ar­bi­trar­nost od­lu­ka o jav­noj na­bav­ci, ta­ko da kr­še­nje pra­vi­la ovog po­stup­ka pred­sta­vlja zna­čaj­no ve­ći pre­kr­šaj. Mi­slim da je ključ­no da se po­o­štre ka­zne­ne od­red­be Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma i us­po­sta­vi hi­je­rar­hij­ski si­stem kon­tro­le obla­sti jav­nih na­bav­ki u okvi­ru ti­je­la pred­vi­đe­nih sa­mim za­ko­nom, na na­čin da i kon­tro­lo­ri ima­ju svo­je kon­tro­lo­re ka­ko bi se na svim ni­vo­i­ma spri­je­či­le zlo­u­po­tre­be a nji­ho­vo even­tu­al­no po­ja­vlji­va­nje naj­stro­že ka­zni­lo i po­sle­di­ce pre­stu­pa is­pra­vi­le – is­ti­če ona.
Ćet­ko­vić ob­ja­šnja­va da od svih za­ko­nom pred­vi­đe­nih vr­sta po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki, ne­po­sred­ni spo­ra­zum do­zvo­lja­va naj­ve­ću slo­bo­du na­ru­či­o­cu, pa je ti­me ova vr­sta po­stup­ka i naj­po­dlo­žni­ja po­ja­vi ko­rup­tiv­nih rad­nji jer pod­ra­zu­mi­je­va di­rek­tan do­go­vor.
– Do­dat­no, su­štin­ski se ti­me anu­li­ra i pre­ven­tiv­ni me­ha­ni­zam ugra­đen u Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma, od­no­sno an­ti­ko­rup­cij­sko pra­vi­lo i prin­cip spre­ča­va­nja su­ko­ba in­te­re­sa. Do­slov­no svi ovi me­ha­ni­zmi za­šti­te od zlo­u­po­tre­ba bi­va­ju do­ve­de­ni u pi­ta­nje ovom vr­stom po­stup­ka, od­no­sno za­vi­se od pu­ke do­bre vo­lje i po­sto­ja­nja mo­ral­ne no­te kod na­ru­či­o­ca da ne­će zlo­u­po­tri­je­bi­ti do­bi­je­nu ši­ri­nu u od­lu­či­va­nju pri opre­dje­lji­va­nju za ne­po­sred­ni spo­ra­zum u jav­nim na­bav­ka­ma. Mi­slim da ima­mo do­volj­no pri­mje­ra da se u cr­no­gor­skom kon­tek­stu ne mo­že­mo osla­nja­ti na etič­nost onih u in­sti­tu­ci­ja­ma ko­ji do­ne­se ova­kve od­lu­ke – ka­že Ćet­ko­vić.
M.S.

Slu­ša­ti glas EU

Ines Mr­do­vić na­vo­di da či­nje­ni­ca da se go­di­šnje kroz jav­ne na­bav­ke u Cr­noj Go­ri pro­sječ­no tro­ši oko 300 mi­li­o­na eura, sva­ka­ko tre­ba da pod­stak­ne tu­ži­la­štvo na ak­ci­ju.
– To je što je upra­vo oblast ko­ja se per­ci­pi­ra kao jed­na od naj­o­sje­tlji­vi­jih na ko­rup­ci­ju, što po­ten­ci­ra i EU u svo­jim zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma, sva­ka­ko do­volj­no uka­zu­je da bi tu­ži­la­štvo mo­ra­lo ozbilj­ni­je da se po­za­ba­vi broj­nim sum­nja­ma u zlo­u­po­tre­be o na­či­nu na ko­ji se tro­ši dr­žav­ni no­vac. Do da­nas smo svje­do­ci da iole ozbilj­ni­ja re­ak­ci­ja tu­ži­la­štva u tom smi­slu iz­o­sta­je – is­ti­če Mr­do­vić.

Po­o­štri­ti sank­ci­je

Želj­ka Ćet­ko­vić na­vo­di da nad­le­žne in­sti­tu­ci­je ne­ma­ju mno­go in­te­re­so­va­nja ni­ti po­sve­će­no­sti da se tre­ti­ra­ju broj­na kr­še­nja Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma.
– Mo­ra se ra­di­ti na dva ni­voa isto­vre­me­no. Je­dan je sva­ka­ko ne­se­lek­tiv­no pro­ce­su­i­ra­nje svih ne­pra­vil­no­sti, uz pret­hod­nu ta­ko­đe ne­se­lek­tiv­nu i pom­nu kon­tro­lu po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki. Dru­gi pod­ra­zu­mi­je­va rad na pre­ven­ci­ji kr­še­nja ovih pra­vi­la. Po­o­štra­va­nje mje­ra nad­zo­ra i sank­ci­ja i od­luč­nost u opre­dje­lje­nju da se zlo­u­po­tre­be nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka ne to­le­ri­šu mo­ra­ju bi­ti ja­sno pre­do­če­ne svim do­sa­da­šnjim kr­ši­o­ci­ma, kao i upo­zo­re­nje bu­du­ćim. Mo­ra se pro­mi­je­ni­ti pri­stup u ko­jem ne­ma od­go­vor­no­sti za tro­še­nje nov­ca cr­no­gor­skih gra­đa­na, ka­ko bi i sa­mi gra­đa­ni po­vra­ti­li po­vje­re­nje u in­sti­tu­ci­je. Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma je obez­bi­je­dio od­re­đe­ne me­ha­ni­zme kon­tro­le i opre­di­je­lio nad­le­žno­sti, ali iz­gle­da ne­do­volj­ne. Za­to bi tre­ba­lo oja­ča­ti po­sto­je­će me­ha­ni­zme, una­pri­je­di­ti ka­pa­ci­te­te po­sto­je­ćih nad­le­žnih ti­je­la, ali i ko­ri­sti­ti tu­ži­la­štvo kao va­žan do­dat­ni na­čin da se us­po­sta­vi si­stem ka­žnji­vo­sti za ne­za­ko­ni­to dje­lo­va­nje u ovoj obla­sti, ali i osi­gu­ra­ti po­vra­tak zlo­u­po­tri­je­blje­nog nov­ca – is­ta­kla je Ćet­ko­vić.