Pi­še: Borivoje Ćet­ko­vić


Za Fi­de­la Ka­stra mo­že­mo re­ći ono što je Džon Ke­net Gal­brajt, je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih ame­rič­kih eko­no­mi­sta re­kao za Vla­di­mi­ra Ilji­ča Le­nji­na, vo­đu Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je – bio je ak­tiv­ni, le­gen­dar­ni re­vo­lu­ci­o­nar ko­ji je vo­dio lju­de. I Ka­stro je re­vo­lu­ci­o­nar­ni div i ve­li­kan is­to­ri­je. Nad­vi­sio jed­no du­go raz­do­blje ( od kra­ja pe­de­se­tih pa sve do svo­je smr­ti) -bio je ne sa­mo oslo­bo­di­lac i sim­bol svo­je na­ci­je, ne­go i pu­to­kaz mno­gih lje­vi­čar­skih po­kre­ta, par­ti­ja ši­rom svi­je­ta, na­ro­či­to u La­tin­skoj Ame­ri­ci i Afri­ci.
Ro­đen je 13 . av­gu­sta 1926. godine u bo­ga­toj po­ro­di­ci. Otac mu je bio vla­snik plan­ta­že še­ćer­ne tr­ske u bli­zi­ni Bi­ra­na, u si­ro­ma­šnoj pro­vin­ci­ji Ori­jen­te. Iako po­ti­če iz bo­ga­te po­ro­di­ce smi­sao ži­vo­ta ni­je tra­žio u bo­ga­će­nju - ra­no je spo­znao da je ka­pi­ta­li­zam ne­pra­ve­dan , ne­čo­vje­čan si­stem - stva­ra bo­gat­stvo ma­nji­ne i bi­je­du ogrom­ne ve­ći­ne.
Po ubje­đe­nju Ka­stro je bio ko­mu­ni­sta, ate­i­sta, ma­da nje­gov od­nos pre­ma re­li­gi­ji ni­je bio mi­li­tan­tan. U mla­do­sti se ško­lo­vao kod je­zu­i­ta, bio je pri­ja­telj sa pa­pom , po­što­vao je za­la­ga­nje cr­kve za mir me­đu na­ro­di­ma, ci­je­nio nje­nu bor­bu pro­tiv ugnje­ta­va­nja mi­li­o­na lju­di ši­rom svi­je­ta. Prav­ni fa­kul­tet zav­šio je u Ha­va­ni 1945. go­di­ne gdje je i dok­to­ri­rao pra­va . U vri­je­me dik­ta­tu­re ge­ne­ra­la Ba­ti­ste u za­tvo­ru je pro­veo dvi­je go­di­ne sa svo­jim bra­tom Ra­u­lom. Go­di­ne 1955. od­la­zi u Mek­si­ko, re­or­ga­ni­zu­je ge­ril­ski po­kret” 26. jul”i sa Če Ge­va­rom , iko­nom ku­ban­ske re­vo­lu­ci­je i apo­sto­lom in­ter­na­ci­o­nal­nog an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­kog po­kre­ta i ma­njom gru­pom re­vo­lu­ci­o­na­ra do­la­zi na Ku­bu i za­po­či­nje ge­ril­ski rat u pla­ni­ni Si­je­ra Ma­dre. U Ha­va­nu je ušao 1959. god sa hi­lja­da­ma ge­ri­la­ca – is­tje­rao je dik­ta­to­ra Ba­ti­stu i oslo­bo­dio ku­ban­ski na­rod pro­a­me­rič­kog, pljač­ka­škog re­ži­ma.
Ne­ma sum­nje ve­li­ke su za­slu­ge Ka­stra i nje­go­vih “ ka­ma­ra­ta” za oslo­bo­đe­nje ku­ban­skog na­ro­da , ali zna­čaj­nu ulo­gu ima­le su vi­še­vje­kov­ne slo­bo­dar­ske tra­di­ci­je ovog hra­br­og, vje­ko­vi­ma tla­če­nog na­ro­da.
Isto­ri­ja Ku­be je te­ška, mu­če­nič­ka, he­roj­ska i slo­bo­dar­ska-to je bor­ba ne­pre­sta­na pro­tiv, špan­skih i ame­rič­ko­ih za­vo­je­va­ča. Sve od 1492, go­di­ne, ka­da je Kolumbo ot­krio ostr­vo, pa sve do dru­ge po­lo­vi­ne 19. vi­je­ka bi­lo je ne­ko­li­ko pro­tiv­špan­skih usta­na­ka . Svo­je ko­mu­ni­stič­ke po­gle­de na svi­jet , dru­štvo i čo­vje­ka vo­đa ku­ban­ske re­vo­lu­ci­je for­mi­ra po­stup­no, iz­u­ča­va­njem mar­ksi­stič­ko - le­nji­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re.
Pod vođ­stvom Ka­stra Ku­ba po­sta­je na­rod­na re­pu­bli­ka, uve­den je so­ci­ja­li­stič­ki po­re­dak, iz­vr­še­na je agrar­na re­for­ma, na­ci­o­na­li­zo­va­ne su in­du­stri­ja, ban­ke i tr­go­vi­na. Ku­ban­ski pljač­ka­ški ka­pi­ta­li­sti, ban­ka­ri – šver­ce­ri, bo­ga­ti ze­mljo­po­sjed­ni­ci, pro­sti­tut­ke ( Ha­va­na je bi­la mje­sto pro­vo­da i za­ba­ve bo­ga­tih Ame­ri­ka­na­ca) pro­tje­ra­ni su sa Ku­be i no­vu do­mo­vi­nu na­šli su u SAD. To je ta dru­ga al­ter­na­tiv­na “de­mo­krat­ska” Ku­ba ko­ju će ame­rič­ka CIA de­ce­ni­ja­ma an­ga­žo­va­ti da ubi­ju Ka­stra, sru­še so­ci­ja­li­zam-bez­u­spje­šno na­rav­no. Ha­va­na je pr­ko­si­la Ame­ri­ci i u vri­je­me ku­ban­ske kri­ze, do­zvo­li­la je So­vje­ti­ma da na ostr­vu po­sta­ve svo­je lan­sir­ne ram­pe. Svi­jet se na­šao na ivi­ci nu­kle­ar­nog ra­ta, iz­bjeg­nut je kom­pro­mi­som dvi­je vo­de­će svjet­ske si­le.
Nad­ži­vio je El Ko­man­dan­te de­vet ame­rič­kih pred­sjed­ni­ka, mno­štvo še­fo­va CIA i še­sto po­ku­ša­ja aten­ta­ta.
Ku­ban­ski li­der, ko­mu­ni­sta ko­ji gra­di so­ci­ja­li­stič­ko dri­štvo ne pra­vi gre­ške ko­je je uči­nio naj­u­ži dr­žav­ni i par­tij­ski vrh Ju­go­sla­vi­je- 1944. godine na­kon oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da, kada su vi­so­ki ru­ko­vo­di­o­ci za­po­sje­li vi­le be­o­grad­ske bur­žo­a­zi­je. De­di­nje je do­bi­lo no­ve sta­na­re- ne­ka­da­šnji bor­ci za so­ci­jal­nu prav­du i lju­ti , bes­kom­pro­mi­sni pro­tiv­ni­ci bur­žo­a­zi­je po­sta­ju i sa­mi bur­žu­ji , isti­na sa ne­pro­mi­je­nje­nom cr­ve­nom bo­jom. Bio je to pr­vi po­raz ju­go­slo­ven­skog so­ci­ja­li­zma i za­če­ci stva­ra­nja cr­ve­ne bur­žo­a­zi­je pro­tiv ko­je će se 1968. go­di­ne po­bu­ni­ti stu­den­ti i dio pro­fe­so­ra Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta.
Vo­đa ku­ban­ske re­vo­lu­ci­je je­dan je od pro­ta­go­ni­sta po­li­ti­ke ne­svr­sta­no­sti - bio je pri­ja­telj i sa­rad­nik ju­go­slo­ven­skog prd­sjed­ni­ka Ti­ta. Na sa­mi­tu ne­svr­sta­nih u Ha­va­ni ni­je se sa­gla­sio sa po­li­ti­kom ju­go­slo­ven­skog dr­žav­nog vr­ha da u istu po­li­tič­ku ra­van tre­ba sta­vi­ti so­vjet­ski he­ge­mo­ni­zam i ame­rič­ki neo­im­pe­ri­ja­li­zam.
Otac ku­ban­ske re­vo­lu­ci­je imao je dvi­je ve­li­ke že­lje. Že­lio je da umre pri­rod­nom smr­ću.
I umro je u du­bo­koj sta­ro­sti u de­ve­de­se­toj go­di­ni go­di­ni. I dru­ga že­lja mu se is­pu­ni­la: vi­dio je Ame­ri­ku ko­ja vi­še ni­je svjet­ski he­ge­mon- pri­mo­ra­na je da se okre­ne sa­ma se­bi i rje­ša­va­nju du­bo­ke struk­tu­ral­ne eko­nom­ske i so­ci­jal­ne kri­ze. Do­če­kao je, ka­ko je sam re­kao da su “ Ru­si­ja i Ki­na dvi­je ve­li­ke na­ci­je ko­je su pret­hod­no he­roj­ski sta­vi­le tač­ku na im­pe­ri­ja­li­stič­ki ko­lo­ni­jal­ni po­tre­dak ko­jei su svi­je­tu že­lje­le da na­met­nu Evro­pa i SAD. I ova že­lja mu se ostva­ri­la.
Bio je i ostao uzor mno­gih la­ti­no­a­me­rič­kih li­de­ra- sli­je­di­li su nje­go­ve sa­vje­te u bor­bi pro­tiv ame­rič­kog neo­li­be­ra­li­zma.
Ka­stra su vo­lje­li ne sa­mo Ku­ban­ci ko­ji­ma je omo­gu­ćio ži­vot do­sto­jan čo­vje­ka ( Ku­ba ima je­dan od naj­bo­ljih zdrav­stve­nih i obra­zov­nih si­ste­ma na svi­je­tu)- po­što­van je i obo­ža­van kod svih pro­gre­siv­nih , isti­no­lju­bi­vih lju­di i to ne sa­mo u La­tin­skoj Ame­ri­ci , već i na dru­gim kon­ti­nen­ti­ma.