Pi­še: Mi­li­sav S. Po­po­vić


Čemu služe linije na prstima?

* * *
Forenzika i sil­ni stručnjaci za ,,mikrotragove” često ni­su imali vremena da odgovore na nekoliko pitanja... Bilo im je bitno da me preoblikuju u operativca, nije ih zanimala paučinasta priča. Mnogo toga sam saznao naknadno... onda sam sjeo, pa zapisao. Jer neke naizgled obične pojave iskovane su u vatri lu­či i rose. Među njima su pr­sti, a na njima krovovi bajke... Evo šta sam ot­krio.
Da li otisci zarastaju istim putem, istim šarama?
Uglavnom da... U većini slučajeva površinske povrede na prstima neće poremetiti zapis na vrhovima. Samo kada nastupe opekotine većeg stepena, brazde mogu da se izmijene. Tada se jezikom struke kaže da su papilarne linije na jagodicama oš­tećene, ili u potpunosti nestale. Ipak, među narodima koji žive oko ledenih mora primijećena je neuobičajenost... čak i kada bi odsjekli parče jagodica, zajedno sa dermisom, otisci bi se sa mesom regenerisali.
Koliko dugo se otisci zadržavaju na površinama predmeta?
Zavisi od mnogo fak­tora: dostupnost predmeta (stvari), uslova koji vladaju u prostoriji (ako se otisci traže vani, vremenski i dru­gi spoljnji činioci mogu da sastružu svaki trag). Zavisi od površine i prirode materijala, svakako... ali i od toga od kakve je tvari duša počinioca. Jer, Asirci i Vavilonci su vjerovali da obeščašćene žene i ubijena djeca na butnom dijelu palca uvijek kriju trag od kažiprsta ubice... ili silovatelja. Trag, kažu, ostaje i kada tijelo is­tru­li. Slijepi se sa kostima.
Ako se vratimo modernoj nauci, potvrđeno je da u nekim slučajevima otisci mogu bi­ti izolovani i nakon četrdeset godina... samo ako je predmet čuvan u idealnim uslovima.
Pa, od kada datira ova tehnika?
Otisak prsta najstarija je bimoterijska analiza za identifikaciju lica. Tehnika datira iz perioda dvije hiljade godina prije Hrista. Tradiciju korišćenja otisaka kao sredstva za prepoznavanje uveliko su prak­tikovali Kinezi, Japanci i već pomenuti Vavilonci i Asirci. Svi odreda su smatrali da čovjek sa otiskom za sobom ostavlja i rep laži... ali i mapu koja precizno kazuje gdje mu se nalaze komore za najefikasnije ranjavanje. Ne oružjem, već riječima.
Ipak, bez ob­zira na du­gu tradiciju, prve naučne temelje dao je škot­ski dok­tor Henri Faulds 1880. godine. Šest godina kasnije (1886.) ponudio je svoj koncept Londonskoj metropolskoj policiji. No, bio je odbijen. Skoro ismijan. Govorkalo se u određenim krugovima da je ta metoda bila previše “vješ­tičarska”.
Kako nastaju otisci, odakle dolaze?
Ovaj odgovor se krije u majčinom stomaku... tokom trudnoće. Dok je žgepče malo, svega nekoliko mjeseci staro, počinje nehotice ili s namjerom da dodiruje jastučnicu u kojoj spava. Povremeno pr­sti­ći pređu po pupčanoj vrp­ci ili taknu neke druge sitne tvari što plutaju u plodovoj vodi. Svaki od tih dodira ostavlja za sobom brazdoutisnutu uspomenu.
Iako nauka ovo još potvrdila nije, glavni razlog za formiranje papilarnih linija jeste u djetetovoj namjeri da čim se rodi što čvršće zagrli mati... i da uz pomoć sit­nih zareza na prstima ne sklizne iz zagrljaja.
Postoji li naučno objašnjenje o svr­si?
Analize i laboratorije nemaju pojma... ali prije nekoliko hiljada godina je zapisano da te šare sa jagodica sačinjavaju Makebu. Mapu mjesta na koje za života treba da stigneš. Tamo te čeka neš­to što ti tako jako treba... neko blago, možda biće neko drago... šta god bilo, neznano je drugome. Onog trena kada stigneš - otisci se bri­šu, pr­sti postaju glat­ki i nezagrebani... Makeba je ispunjena. Ali za tu pri­ču treba neš­to više od heroja.

* * *
U “Pravilniku” piše da su otisci u mastilu najefikasnija metoda prepoznavanja... isto mi­slim da je mi­ris duše najpouzdanija biometrija.
Dlanovi su stegnuti u pesnicama. Krune su na glavama pogrešnih kraljeva. Či­sti lju­di zalutali u prljavim gomilama. Svi oko tebe su kao meteori - pojave se i nestanu iznenada.
Nema otisaka... od većine neće ostati tragova. Osim u glu­pim administrativnim arhivama. Samo smo površinske povrede na civilizacijskim kandžama.

Jedno ti ne dovrših... Makeba traži više od heroja. Traži čovjeka koji je ostao bez ikoga. Jer, tragični gu­bi­ci sagore u čeljadetu sve ono što druge či­ni običnima. Samo takav ćeš moći da pročitaš mapu papilarnih linija... samo na taj način možda odgonetneš šta je zapravo tvoja misija... kako se završava Makeba.
Heroji se pamte, legende su vječne. Jedna ti je u rukama... tačnije, na prstima.
Pitaš li se i dalje “Čemu služe linije na prstima?” Da zagrliš, da se zadržiš i ne sklizneš. Više nikada.
(Autor je knji­žev­nik)