I
ako je je­dan od naj­vred­ni­jih i na­zna­čaj­ni­jih ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta u Ko­to­ru, sred­nje­vje­kov­no gro­blje Kam­po San­to (Cam­po San­to), ili Sve­to po­lje, još uvi­jek ni­je ade­kvat­no za­šti­će­no od da­ljeg pro­pa­da­nja. Gro­blje se na­la­zi na Gur­di­ću, u sklo­pu sru­še­nog fra­nje­vač­kog sa­mo­sta­na po­dig­nu­tog 1288. go­di­ne kao za­du­žbi­na kra­lji­ce Je­le­ne An­žuj­ske, udo­vi­ce srp­skog ca­ra Uro­ša I, i pred­sta­vlja naj­ve­će sa­ču­va­no sred­nje­vje­kov­no gro­blje na ja­dran­skoj oba­li. Ma­na­stir­ski kom­pleks iz 13. vi­je­ka ob­u­hva­ta pro­stor od oko 1.000 kva­dra­ta i na­la­zi se na atrak­tiv­noj je lo­ka­ci­ji, u bli­zi­ni Sta­rog gra­da, a plan­skom do­ku­men­ta­ci­jom lo­ka­li­tet je za­šti­ćen kao spo­me­nik kul­tu­re i iz­u­zet je od grad­nje. Mje­sto gdje po­či­va­ju ču­ve­ni ko­tor­ski ple­mi­ći, ali i za­na­tli­je, već de­ce­ni­ja­ma je sa­kri­ve­no od oči­ju jav­no­sti i pred­sta­vlja enig­mu za broj­ne po­sje­ti­o­ce UN­SE­KO kul­tur­ne ba­šti­ne, jer do da­nas čak ni­je ni obi­lje­že­no in­for­ma­tiv­nom ta­blom. Sa­kri­ve­no je iza su­ve­nir­ni­ce, ki­o­ska za no­vi­ne i sa­mo­po­slu­ge, če­sto za­ra­slo u tra­vu i ši­blje, ne­ri­jet­ko pre­kri­ve­no pla­stič­nim ke­sa­ma, a to­kom obil­ni­jih ki­ša po­to­plje­no. Nad­grob­ni spo­me­ni­ci, njih pre­ko dvi­je sto­ti­ne, da­no­noć­no su iz­lo­že­ni vre­men­skim ne­po­go­da­ma jer ni­je­su kon­zer­vi­ra­ni, pri če­mu ni­je od­re­đe­na bu­du­ća na­mje­na lo­ka­li­te­ta.
Ar­hi­tek­ta Alek­san­dar Den­der, ko­ji se ak­tiv­no za­la­že za oču­va­nje kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne Ko­to­ra, upo­zo­ra­va da ni­jed­na grad­ska vlast do sa­da ni­je uči­ni­la ni­šta da ovaj dra­gulj za­šti­ti od pro­pa­da­nja.
– Da­nas je ovaj lo­ka­li­tet po­stao sli­ka i pri­li­ka ne­ma­ra i obez­vre­đi­va­nja na­šeg na­sle­đa, na­še kul­tur­ne, ma­te­ri­jal­ne i ne­ma­te­ri­jal­ne ba­šti­ne – ka­zao je Den­der u raz­go­vo­ru za „Dan“.
Pod­sje­tiv­ši da je Kam­po San­to naj­sta­ri­je grad­sko gro­blje ne sa­mo u Ko­to­ru, već i mno­go ši­re, i je­din­stve­no na na­šoj oba­li, on je re­kao da su to­kom sred­njeg vi­je­ka tu sa­hra­nji­va­ni ple­mi­ći, pi­sci, za­na­tli­je, cr­kve­na li­ca...
– Tu su grob­ni­ce ču­ve­nih ko­tor­skih po­ro­di­ca Dra­go, Bo­li­ca, Gru­bo­nja, Bi­zan­ti, tu je i grob No­va­ka ko­va­ča, zla­ta­ra Mi­ha Spi­ce, vje­ro­vat­no i grob fra Vi­te, ma­lo­ga bra­ta iz Ko­to­ra ko­ji je sa­gra­dio naj­ljep­ši spo­me­nik srp­ske sred­nje­vje­kov­ne ar­hi­tek­tu­re – ma­na­stir Vi­so­ke De­ča­ne, kao i mno­gih dru­gih Ko­to­ra­na ko­ji su nas za­du­ži­li da ima­mo Ko­tor ova­kav ka­kav je da­nas, grad upi­san na li­stu svjet­ske kul­tur­ne ba­šti­ne. Iako sa­ma ri­ječ gro­blje aso­ci­ra na svi­jet mr­tvih, ovi gro­bo­vi pru­ža­ju broj­na svje­do­čan­stva o ži­vo­tu lju­di ko­ji su u nji­ma sa­hra­nje­ni, a sa­mim tim i o vre­me­nu i gra­du u ko­jem su ži­vje­li. To je iz­van­red­na sli­ka ži­vo­ta pre­sli­ka­na na ka­me­ne nad­grob­ne plo­če. Za­to ovo mje­sto ni­je sa­mo ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte ili spo­me­nik kul­tu­re, ima tu ne­što mno­go du­blje. Tu po­či­va­ju na­ši pre­ci, na­ši Ko­to­ra­ni, dio na­šeg iden­ti­te­ta, dio na­šeg na­sle­đa, do­kaz da ni­smo od ju­če – na­gla­ša­va Den­der.
On je is­ta­kao da se ne smi­je do­zvo­li­ti uni­šta­va­nje gro­blja ko­je je je­dan od iden­ti­tet­skih sim­bo­la gra­da.
– Ne smi­je­mo da iz­gu­bi­mo onaj ge­ni­us lo­ci, ili duh mje­sta, ko­ji je stva­ran vje­ko­vi­ma, či­ji su dio i oni ko­ji po­či­va­ju na fra­nje­vač­kom gro­blju, i da na kra­ju iz­gu­bi­mo gra­đa­ne Ko­to­ra i onu ne­ma­te­ri­jal­nu kul­tur­nu ba­šti­nu, je­zik i obi­ča­je či­ji su oni no­si­o­ci – na­gla­sio je Den­der.
U Op­šti­ni Ko­tor ka­žu da su re­vi­zi­o­na is­tra­ži­va­nja i pre­ven­tiv­na za­šti­ta fra­nje­vač­kog sa­mo­sta­na u sklo­pu ko­jeg se gro­blje na­la­zi po­če­li 2009. go­di­ne.
– Pro­je­kat je fi­nan­si­ra­la Am­ba­sa­da Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va u Cr­noj Go­ri. Pr­vi zna­čaj­ni fra­nje­vač­ki sa­mo­stan u Ko­to­ru po­di­gla je kra­lji­ca Je­le­na de Kur­ten (An­žuj­ska) 1288. go­di­ne na Gur­di­ću. U sklo­pu sa­mo­sta­na na­la­zi­lo se i gro­blje. Na ci­je­lom Ja­dra­nu ovo je je­din­stve­no gro­blje, na ko­me su u sred­njem vi­je­ku sa­hra­nji­va­ni ple­mi­ći i za­na­tli­je Ko­to­ra sa fi­nim, ras­ko­šnim ka­me­nim plo­ča­ma. Taj ži­vot ko­ji je u gra­du te­kao pri­je če­ti­ri vi­je­ka, za­pi­san u isto­rij­skim po­da­ci­ma i ugra­đen u objek­te gra­da, za­pra­vo je pre­sli­kan ov­dje, na ma­na­stir­skom gro­blju. Lo­ka­li­tet na Gur­di­ću 1956. go­di­ne je slu­čaj­no ot­kri­ven pri­li­kom za­po­če­tog is­ko­pa za zgra­du no­ve Po­šte. Nje­go­vi osta­ci da­nas či­ne ar­he­o­lo­ški kom­pleks ko­ji je u pot­pu­no­sti ne­za­šti­ćen i de­va­sti­ran, a za vri­je­me ve­li­kih ki­ša je pod vo­dom, kao i Kam­po San­to ili Sve­to po­lje, ko­tor­sko sred­nje­vje­kov­no gro­blje ko­je se na­la­zi uz sru­še­ni ma­na­stir – ka­zao je za „Dan“ Ne­nad Vu­ka­di­no­vić, se­kre­tar za za­šti­tu pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne.
B.M.

Am­ba­sa­do­rov fond do­ni­rao 44.900 do­la­ra
Am­ba­sa­do­rov fond za oču­va­nje kul­tur­nog na­sle­đa je 2009. go­di­ne ta­da­šnjem Re­gi­o­nal­nom za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Ko­to­ru do­ni­rao 44.900 do­la­ra za oču­va­nje osta­ta­ka fra­nje­vač­kog sa­mo­sta­na na Gur­di­ću, tač­ni­je za ar­he­o­lo­ško is­tra­ži­va­nje ma­na­stir­skog pod­ruč­ja, či­šće­nje i ob­no­vu osta­ta­ka ma­na­stir­skog zi­da i okol­nih nad­grob­nih spo­me­ni­ka. Sa­mo­stan, u sklo­pu či­jeg kom­plek­sa je i 225 iden­ti­fi­ko­va­nih sred­nje­vje­kov­nih gro­bo­va, sru­šen je 1677. go­di­ne i ni­ka­da ni­je po­no­vo iz­gra­đen. Lo­ka­li­tet je ot­kri­ven 1954. go­di­ne, a do­dat­na is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­na su 1986. go­di­ne.

Če­ka se od­go­vor Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra
U Pod­ruč­noj je­di­ni­ci Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ko­tor ni­smo mo­gli do­bi­li od­go­vor na pi­ta­nje da li su do da­nas pred­u­zi­ma­ne mje­re na za­šti­ti ovog lo­ka­li­te­ta od da­ljeg pro­pa­da­nja, uklju­ču­ju­ći i od­re­đi­va­nje nje­go­ve bu­du­će na­mje­ne. Na­i­me, ka­ko su nas u pe­tak iz­vi­je­sti­li u toj in­sti­tu­ci­ji, di­rek­to­ri­ca Ma­ri­ja Po­po­vić od­sut­na je zbog smrt­nog slu­ča­ja, pa smo na­ve­de­na pi­ta­nja upu­ti­li elek­tron­skom po­štom. Od­go­vor bi, ka­ko nam je re­če­no, tre­ba­lo da stig­ne to­kom ove sed­mi­ce.