Ni sko­ro dvi­je go­di­ne na­kon što je po­če­la grad­nja pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re od Smo­kov­ca do Ma­te­še­va, ni me­tar, od 41 ki­lo­me­tra, ni­je as­fal­ti­ran. Ima­ju­ći u vi­du di­na­mi­ku ra­do­va, to jest da od ma­ja 2015. go­di­ne tra­ju pri­prem­ni ra­do­vi, u opo­zi­ci­ji sma­tra­ju da „pro­je­kat vi­je­ka” ne­će bi­ti za­vr­šen u pred­vi­đe­nom ro­ku. Upra­vo zbog to­ga, ka­ko su na­ve­li, vlast ni­je do­zvo­li­la for­mi­ra­nje od­bo­ra za pra­će­nje re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta auto­pu­ta jer će za­vr­še­tak ra­do­va ka­sni­ti a zbog kre­di­ta u do­la­ri­ma grad­nja će bi­ti sku­plja.
Po­sla­nik Zden­ka Po­po­vić (De­mo­kra­te) sa­op­šti­la je da je već sa­da ja­sno da auto­put Bar–Bo­lja­re zna­čaj­no ka­sni.
– Vri­jed­nost sa­mo ove di­o­ni­ce je pre­ko 800 mi­li­o­na eura. Na­ma ni­je pro­blem što iz­grad­nja di­o­ni­ce ka­sni, pro­blem bi na­stao ako bi se iz­grad­nja ove di­o­ni­ce od­vi­ja­la po pla­nu, jer bi to do­ve­lo do po­ve­ća­nja jav­nog du­ga sa ga­ran­ci­ja­ma na 82,6 od­sto BDP-a do kra­ja ove go­di­ne, što nas vo­di do ivi­ce bez­da­na. Po­sta­vlja se pi­ta­nje i šta će se de­si­ti ka­da se ova di­o­ni­ca auto­pu­ta za­vr­ši. Bi­će­mo vi­so­ko za­du­že­na dr­ža­va sa ma­lom šan­som da po­dig­ne­mo no­vi kre­dit za na­sta­vak ra­do­va i za­vr­še­tak kom­plet­nog auto­pu­ta Bar–Bo­lja­re. Za­to tre­ba po­sta­vi­ti pi­ta­nje pre­mi­je­ru – ka­ko će to ova di­o­ni­ca auto­pu­ta bo­lje po­ve­za­ti Cr­nu Go­ru sa Evro­pom, ka­ko je to kon­sta­to­vao u svom eks­po­zeu, i na ko­ji na­čin će se fi­nan­si­ra­ti na­sta­vak ra­do­va? Auto­put je sva­ka­ko naj­zna­čaj­ni­ja in­ve­sti­ci­ja, ali i kru­pan za­lo­gaj za dr­ža­vu sa sla­ba­šnom eko­no­mi­jom i ve­li­kim pro­ble­mi­ma ko­ji je ka­rak­te­ri­šu – ob­ja­sni­la je Po­po­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar iz re­do­va SDP-a Če­do­mir Ra­di­če­vić re­kao je da će auto­put bi­ti oči­gled­no sku­plji.
– Na osno­vu broj­nih pa­ra­me­ta­ra i na­ro­či­to pro­cje­ne svjet­skih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja ra­sta do­la­ra, iz­nos kre­di­ta pre­ma Eks­im ban­ci, od­no­sno glav­ni­ca du­ga po­ra­sla je sa 688,14 mi­li­o­na no­mi­nal­nih eura za 137,5 mi­li­o­na eura sa ten­den­ci­jom da­ljeg ra­sta – ob­ja­snio je Ra­di­če­vić.
Rok za iz­grad­nju 41 ki­lo­me­tra pri­o­ri­tet­ne di­o­ni­ce Smo­ko­vac–Uvač–Ma­te­še­vo je 2019. go­di­na. Biv­ši mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Ivan Bra­jo­vić u vi­še na­vra­ta je sa­op­šta­vao da će ra­do­vi bi­ti za­vr­še­ni u pred­vi­đe­nom ro­ku, te da se oni od­vi­ja­ju po pla­nu, kao i da je na grad­nji auto­pu­ta an­ga­žo­va­no hi­lja­du rad­ni­ka. 
B.Ma.


Cr­na Go­ra i Al­ba­ni­ja je­di­ne bez glav­nog pro­jek­ta

Cr­na Go­ra i Al­ba­ni­ja je­di­ne su ze­mlje ko­je su naj­ve­će in­fra­struk­tur­ne pro­jek­te gra­di­li na osno­vu ide­je bez glav­nog pro­jek­ta. Na pri­mjer, u Al­ba­ni­ji je iz­grad­nja 147 ki­lo­me­ta­ra auto­pu­ta umje­sto 700 mi­li­o­na ko­šta­la dvi­je mi­li­jar­de a epi­log grad­nje na osno­vu idej­nog pro­jek­ta su tri is­tra­ge o ko­rup­ci­ji, zo­lu­po­tre­bi slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a ot­kri­ve­no je da su sred­stva za gra­đe­nje auto­pu­ta pre­u­smje­ra­va­na iz dru­gih pri­je­ko po­treb­nih in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta, kao što su iz­grad­nja ško­la, bol­ni­ca i slič­no.