Na ovim pro­sto­ri­ma že­na je uvi­jek „do­nja”, iako su že­ne ja­ke i po­kre­ću Ze­mlju, te se ja­ko ob­ra­du­jem ka­da na­đem pje­smu gdje se po­ka­zu­je ta žen­ska sna­ga, ta nje­na „svi­la i ka­men”, lje­po­ta i stro­go­ća, i pa­met, ka­že pje­va­či­ca Ami­ra Me­du­nja­nin u raz­go­vo­ru za „Dan”, na­kon kon­cer­ta odr­ža­nog na Fe­sti­va­lu Ko­to­rArt. Is­ti­če pre­kra­snu raz­mje­nu ener­gi­je s pu­bli­kom, sa ko­jom se u Ko­to­ru pr­vi put sre­će. Svi­ma je da­nas po­treb­na pje­sma, ka­že, „jer pje­sma je du­šev­na hra­na”, te se na­da da će nje­ne pje­sme dr­ža­ti pu­bli­ku na­red­nih ne­ko­li­ko mje­se­ci. O svom fi­nom hu­mo­ru, ko­jim su joj na­stu­pi „na­to­plje­ni” ka­že:
- To je Sa­ra­je­vo ro­di­lo, to ne mo­že iz me­ne iza­ći, po­ne­kad ka­žu da pre­tje­ru­jem, ali kad mi je fi­no, ja se ta­ko opu­stim – ka­že Ami­ra. U Ko­to­ru joj je bi­lo pre­div­no, „bez ob­zi­ra što je bi­lo 100 ste­pe­ni, bi­lo je stra­šno vru­će, mi­sli­la sam da ću se one­svi­je­sti­ti u jed­nom tre­nut­ku, pa još što sam obu­kla ovo „ču­do od 12 me­ta­ra”, ka­že ras­po­lo­že­na vo­ka­list­ki­nja po­ka­zu­ju­ći suk­nju ko­ju je ra­di­la nje­na pri­ja­te­lji­ca iz Sa­ra­je­va i blu­zu ko­ju je kre­i­rao ne­ki „či­ko” iz Ame­ri­ke, a ona kom­bi­no­va­la po svom osje­ća­ju za este­ti­ku.
●Ko­je su to ka­rak­te­ri­sti­ke sev­dah pje­sme, ko­jih pra­vi­la tre­ba da se pri­dr­ža­va­ju oni ko­ji po uzo­ru na tra­di­ci­ju, stva­ra­ju i kom­po­nu­ju no­ve?
- Sev­da­lin­ke su pje­sme o lju­ba­vi. One pri­ča­ju pri­če o če­žnji, ne­uz­vra­će­noj lju­ba­vi, stra­sti… Ka­da čo­vje­ka lju­bav ob­u­zme, on­da za ra­zum i ne­ma pu­no pro­sto­ra. Za bi­lo ka­kva pra­vi­la ni­sam baš si­gur­na jer u lju­ba­vi ih baš i ne­ma. A ka­da lju­bav do­ži­vi­te i ne­sret­no pre­ži­vi­te, gle­da­te svi­jet dru­gim oči­ma. Ka­ko bi se iz­li­je­či­li od lju­bav­nih ja­da mu­zi­ka mo­že bi­ti od ve­li­ke po­mo­ći. I vje­ru­jem da bi no­ve kom­po­zi­ci­je in­spi­ri­sa­ne sev­da­hom tre­ba­le ići u tom smje­ru.
● U ko­joj mje­ri je džez in­ter­pre­ta­ci­ja sev­da­lin­ki do­pri­ni­je­la nji­ho­voj po­pu­la­ri­za­ci­ji i pri­bli­ža­va­nju kul­tur­nom mi­ljeu za­pad­nog čo­vje­ka?
- Iz svih do­sa­da­šnjih kom­po­zi­ci­ja, vje­ru­jem da je spoj dže­za i sev­da­ha dao jed­no dru­ga­či­je vi­đe­nje tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke i do­pri­nio pri­bli­ža­va­nju ove mu­zič­ke for­me za­pad­no-evrop­skoj pu­bli­ci do od­re­đe­ne mje­re. S dru­ge stra­ne, sev­da­lin­ka je otvo­re­na za im­pro­vi­za­ci­je i ta flek­si­bil­nost da­je joj slo­bo­du u spa­ja­nju s raz­li­či­tim mu­zič­kim žan­ro­vi­ma.
● Da li je sev­dah mu­zič­ki ža­nr ko­ji mo­že­mo upo­re­đi­va­ti sa blu­zom i so­u­lom?
- Vje­ru­jem da su no­vi­na­ri, pr­ven­stve­no mu­zič­ki kri­ti­ča­ri, pra­vi­li od­re­đe­ne us­po­red­be s raz­li­či­tim mu­zič­kim žan­ro­vi­ma ka­ko bi mo­gli de­fi­ni­ra­ti ovu vr­stu tra­di­ci­o­nal­ne mu­zi­ke i pri­bli­ži­ti je za­pad­no­e­u­rop­skoj pu­bli­ci. Vje­ru­jem da je bluz mu­zič­ki ža­nr ko­ji bi mo­gao bi­ti ade­kva­tan za us­po­red­bu, ili fa­do, ali da ne za­bo­ra­vi­mo, pr­ve sev­da­lin­ke su na­sta­le pri­je mno­go sto­lje­ća. A i sev­dah je ipak već odav­no us­po­sta­vio po­seb­nu ve­zu me­đu lju­di­ma na ovim pro­sto­ri­ma. Ali ni­je ov­dje sa­mo sev­dah u pi­ta­nju. Na ovim pro­sto­ri­ma po­sto­ji ve­li­ko mu­zič­ko na­slje­đe. I to lju­di u svi­je­tu odav­no pre­po­zna­ju.
●Ka­ko su iz­gle­da­li Va­ši po­če­ci, ko­ju ste pr­vu sev­da­lin­ku na­u­či­li?
- I u mo­joj ku­ći, kao i ve­ći­ni po­ro­di­ca u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni, pje­sme se pre­no­se iz na­ra­šta­ja u na­ra­štaj. I to je sa­svim nor­ma­lan pro­ces. „Ome­re pr­vo gle­da­nje” je pr­va sev­da­lin­ka ko­ju sam na­u­či­la od maj­ke, ma­da ni­sam ni­šta ra­zu­mje­la o če­mu sti­ho­vi go­vo­re, jer sam još bi­la di­je­te.
● Sni­ma­te li, gdje na­stu­pa­te na­kon Ko­to­ra?
- Tre­nut­no sam na pu­tu. Na­kon Ko­to­ra, u na­red­nih mje­sec da­na, pu­tu­jem u Švaj­car­sku gdje ću ima­ti če­ti­ri kon­cer­ta, u Austri­ji dva do kra­ja mje­se­ca, on­da u sep­tem­bru Nje­mač­ka, Austri­ja, Ru­mu­ni­ja, Tur­ska. Do kra­ja go­di­ne smo na ne­kim su­per fe­sti­va­li­ma, raz­li­či­tim pro­jek­ti­ma, sre­ća. To mi je me­rak, uži­va­nje. Od kra­ja no­vem­bra pro­šle go­di­ne sam na „Da­mar” tur­ne­ji ko­ja se ma­lo odu­ži­la. Ne­mam baš pu­no vre­me­na za bi­lo šta dru­go, ali na­dam se da ću kra­jem ok­to­bra ima­ti ma­lo vi­še vre­me­na za stu­dio.
M.D.Po­po­vić


Od lju­ba­vi
sat­ka­ni
●Sma­tra­te li se pri­vi­le­go­va­nom što kroz sev­dah ši­ri­te po­ru­ke lju­ba­vi?
- Kad čo­vjek po­mi­sli, ni­smo du­go tu, krat­ko smo na ovom svi­je­tu i me­ni je od ne­pro­cje­nji­ve va­žno­sti kad usre­ćim tro­je lju­di, to su stva­ri ko­je me či­ne sret­nom. Ni­šta ovo­ze­malj­sko, ni­ka­kve ma­te­ri­jal­ne „glu­po­sti”, ne­go jed­no­stav­no, ni­ka­kva fi­lo­zo­fi­ja, li­je­po dru­štvo bez ika­kvog op­te­re­će­nja, bez raz­mi­šlja­nja ko, šta, gdje, oda­kle, ne­go sa­mo sr­ce i du­šu otvo­ri­ti, a svi smo od kr­vi i me­sa, isto sat­ka­ni.

Sev­da­lin­ka dio Svjet­ske mu­zič­ke ba­šti­ne
●Da li ste raz­mi­šlja­li o to­me da se ovo bo­san­sko-bal­kan­sko mu­zič­ko na­slje­đe za­šti­ti kao ne­ma­te­ri­jal­no kul­tur­no do­bro na UNE­SCO li­sti?
-Do­bro pi­ta­nje. Već du­go du­go vre­me­na, vi­še od 10 go­di­na, tu ini­ci­ja­ti­vu za­go­va­ram kao i mno­gi dru­gi po­je­din­ci u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni. Ali, po­je­di­nac ma­lo šta tu mo­že uči­ni­ti. Me­đu­tim, ne­dav­no je po­kre­nu­ta in­ci­ja­ti­va, ko­ja je pri­hva­će­na od vla­sti Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Mi­slim da je i vri­je­me da se to i for­ma­li­zu­je, jer je sev­da­lin­ka dio svjet­ske mu­zič­ke ba­šti­ne.