BI­JE­LO PO­LjE – Po­sled­njih mje­se­ci lo­kal­na upra­va „na sva zvo­na” go­vo­ri o va­lo­ri­za­ci­ji tu­ri­stič­kih ka­pa­ci­te­ta bje­lo­polj­ske stra­ne Bje­la­si­ce i po­za­ma­šnom nov­ča­nom uče­šću ka­pi­tal­nog bu­dže­ta Vla­de Cr­ne Go­re. Predstavni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve pu­na su usta pri­če o raz­vo­ju ovog pod­ruč­ja ko­je gra­vi­ti­ra iz­nad Rav­ne Ri­je­ke i Maj­sto­ro­vi­ne do bjelasičkih vr­ho­va. Struč­nja­ci iz ove obla­sti ka­žu da je u pi­ta­nju je­dan od naj­ljep­ših pred­je­la u Cr­noj Go­ri. Ipak, iako je pri­ro­da bi­la iz­da­šna, mje­šta­ni se­la Maj­sto­ro­vi­na ka­žu da najavljeni bo­lji­tak ni­kako da ih za­de­si jer oni već go­di­na­ma ima­ju gla­vo­bo­lje zbog in­fra­struk­tur­nih pro­ble­ma, od­no­sno za­do­vo­lja­va­ju­ćom put­nom mre­žom i ured­nim elek­tro­snab­di­je­va­njem.
Ka­žu da stru­ju do­bi­ja­ju „sa­mo na ka­ši­či­cu” i da je vi­še ne­ma ne­go što je ima. Is­ti­ču da je neo­p­hod­na iz­grad­nja no­ve tra­fo­sta­ni­ce ko­jom bi se, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, pre­va­zi­šao pro­blem i ka­ko bi se ko­nač­no, ka­ko ka­žu, raz­dru­ži­li sa šte­ri­ka­ma.
U ovom se­lu ak­tiv­no je i Udru­že­nje po­ljo­pri­vred­ni­ka ,,Vra­ti­mo ži­vot se­lu”, či­ji je pred­sjed­nik Pa­vle Oro­vić, ko­ji ka­že da je ži­vot u Maj­sto­ro­vi­ni po­stao sko­ro ne­pod­no­šljiv, te da ni­je ču­do što su sve če­šći slu­ča­je­vi da se mje­šta­ni se­le ne ne­ke dru­ge, si­gur­ni­je de­sti­na­ci­je.
– Ka­ko ku­bu­ri­mo sa elek­tro­snab­di­je­va­njem, mi sva­ke go­di­ne ini­ci­ra­mo iz­grad­nju ade­kvat­ne tra­fo­sta­ni­ce. Pro­je­kat za nje­nu grad­nju ra­đen je dva pu­ta, ku­plje­no je ze­mlji­šte za nje­no po­sta­vlja­nje i do­bi­je­na sa­gla­snost mje­šta­na kroz či­ja ima­nja tre­ba da pro­đe da­le­ko­vod.
Ipak, od grad­nje tra­fo­sta­ni­ce još ne­ma ni­šta iako nam nad­le­žni stal­no obe­ća­va­ju da će bi­ti iz­gra­đe­na. Usled ne­u­red­nog elek­tro­snab­di­je­va­nja ni­je­smo u pri­li­ci ni da ko­ri­sti­mo hlad­nja­ču ko­ja je dar EU za skla­di­šte­nje pro­iz­vo­da – pri­ča Oro­vić, do­da­ju­ći da je ovaj pro­blem na­ro­či­to iz­ra­žen to­kom zi­me ka­da zbog če­stih pro­mje­ne u ja­či­ni na­po­na cr­ka­va­ju kuć­ni apar­ti.
– Sko­ro po po­la go­di­ne mi ne­ma­mo stru­je – sto­ga ape­lu­je­mo da se pro­blem što hit­ni­je ri­je­ši, da se do­tra­ja­li dr­ve­ni stu­bo­vi ko­nač­no za­mi­je­ne be­ton­skim i da se hit­no ne­što pre­du­zme da se i ovo što ima­mo elek­tro­mre­že spa­si da na pad­ne, jer su pri­li­kom iz­grad­nje pu­ta na pet lo­ka­ci­ja elek­tro­stu­bo­vi pot­pu­no ogo­lje­ni. Po­sto­ji opa­snost da ne pad­nu, da se ne de­si ne­ka ne­sre­ća – ka­že Ma­rin­ko Oro­vić, mje­šta­nin Maj­sto­ro­vi­ne.
Mje­šta­ni is­ti­ču da im je i put u vi­še ne­go ka­ta­stro­fal­nom sta­nju. Ka­žu da su bi­li ob­ra­do­va­ni po­čet­kom iz­grad­nje pu­ta od Rav­ne Ri­je­ke, mo­sta pre­ko Lju­bo­vi­đe, pa pre­ko Ja­si­kov­ca do Omar ka­tu­na. Ali da su i tu nji­ho­va oče­ki­va­nja pa­la u vo­du. Na­me, na ovom po­te­zu, u sklo­pu va­lo­ri­za­ci­je Bje­la­si­ce, od ukup­no pla­ni­ra­nih 17 ki­lo­me­ta­ra do­sad je as­fal­ti­ra­no oko pet.
– Tim ra­do­vi­ma onaj pret­hod­ni, glav­ni put do sr­ca na­še stra­ne Bje­la­si­ce, ko­ji je ko­ri­šćen vje­ko­vi­ma, pot­pu­no uni­šten. To je put du­ži­ne oko 15 ki­lo­me­ta­ra na ko­jem je još pri­je dva­de­se­tak go­di­na u po­čet­nom di­je­lu po­sta­vljen as­falt u du­ži­ni od tri ki­lo­me­tra. Sad je taj dio, s ob­zi­rom na neo­dr­ža­va­nje i pro­la­zak te­ških ka­mi­o­na sa gra­đom, pot­pu­no uni­šten – ka­zu­je Pa­vle Oro­vić, do­da­ju­ći da je put sa­da go­ri od sva­kog ma­ka­dam­skog.
On na­gla­ša­va da je zbog po­tre­ba hi­dro­cen­tra­le ne­što vi­še od ki­lo­me­tar pu­ta as­fal­ti­ra­no.
– Kad poč­nu pa­da­vi­ne on­da je pro­sto ne­mo­gu­će tim pu­tem sa­o­bra­ća­ti. Te­ško se vi­še iko, osim te­ren­skim autom, usu­đu­je da kre­ne ovim pu­tem. Čak ni­je­dan tak­si­sta ne­će da vo­zi ovim na­šim pu­tem. Ta­ko da smo sa­o­bra­ćaj­no bu­kval­no od­sje­če­ni od ostat­ka svi­je­ta, a sto­ga su i sve če­šći slu­ča­je­vi da mla­di od­la­ze bez že­lje da se vra­te i na­sta­ve ži­vot na svo­jim og­nji­šti­ma – pri­ča Oro­vić i na­gla­ša­va da bez pu­ta i stru­je ne­ma ni uslo­va za raz­voj se­la, a on­da i pri­če o agro­bu­dže­tu, pod­sti­caj­nim mje­ra­ma, sub­ven­ci­ja­ma za po­ljo­pri­vred­ni­ke pa­da­ju u vo­du.
Na­rav­no, oni po­ljo­pri­vred­ni­ci ko­ji su upor­ni­ji, uz ve­li­ka od­ri­ca­nja uspi­je­va­ju da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom. To su, na­rav­no, Pa­vle Oro­vić sa ocem Vu­ko­mi­rom, za­tim Slav­ko Mi­nić, Ra­do­je Mi­nić i Ma­rin­ko Oro­vić, ali je pi­ta­nje do ka­da će i oni mo­ći da iz­dr­že ako ne­ma­ju stru­je i pu­ta.M.N.


Iz Op­šti­ne sti­žu obe­ća­nja

Iz Op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje obe­ća­va­ju da će u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku po­ku­ša­ti da ri­je­še in­fra­struk­tur­ne pro­ble­me mje­šta­na Maj­sto­ro­vi­ne. Ka­žu da je pri kra­ju pro­je­kat iz­grad­nje tra­fo­sta­ni­ce, te da će u okvi­ru pro­gra­ma jav­nih ra­do­va ura­di­ti sve da se put u mo­gu­ćoj mje­ri re­kon­stru­i­še i po­pra­vi ka­ko bi sa­o­bra­ćaj nji­me mo­gao ne­sme­ta­no da se od­vi­ja.