Nik­ši­ća­nin Vla­do Zma­je­vić (47), op­tu­že­ni za rat­ne zlo­či­ne nad ci­vi­li­ma to­kom ra­ta na Ko­so­vu, iz­nio je svo­ju od­bra­nu i ne­gi­rao kri­vi­cu pred su­di­jom Spe­ci­ja­li­zo­va­nog odje­lje­nja pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da Dra­go­jem Jo­vi­ćem. Na­red­bom za spro­vo­đe­nje is­tra­ge, nje­mu se na te­ret sta­vlja se­dam žr­ta­va, dok su op­tu­žni­com ob­u­hva­će­na če­ti­ri ubi­stva.
Zma­je­vić je op­tu­žen da je 30. mar­ta 1999. go­di­ne kao do­bro­vo­ljac u se­lu Že­gra kod Gnji­la­na uče­stvo­vao u ubi­stvu če­ti­ri li­ca al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti. On je za vri­je­me oru­ža­nih su­ko­ba voj­ne or­ga­ni­za­ci­je ta­ko­zva­ne OVK i pri­pad­ni­ka Voj­ske Ju­go­sla­vi­je, kr­še­ći pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va i Že­nev­ske kon­ven­ci­je o za­šti­ti gra­đan­skih li­ca za vri­je­me ra­ta, kao voj­nik do­bro­vo­ljac pri­pad­nik pje­ša­di­ja­skog ba­ta­ljo­na VJ pre­ma li­ci­ma al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti po­stu­pao ne­čo­vječ­no, vr­šio ubi­stva ci­vil­nog sta­nov­ni­štva i pljač­kao nji­ho­vu imo­vi­nu.
Zma­je­vić je iz­ja­vio da ni­je kriv ni za ubi­stva, kao ni za pljač­ka­nje ko­ji mu se sta­vlja­ju na te­ret. U rje­še­nju is­tra­žnog su­di­je od 10.7.1999. go­di­ne ja­sno pi­še da je Zma­je­vić pri­znao da je po­či­nio če­ti­ri ubi­stva opi­su­ju­ći na­čin iz­vr­še­nja.
On je na­vod­no na­re­dio ne­po­zna­tom vo­za­ču ka­mi­o­na ko­ji je pre­vo­zio nje­ga i još jed­nog voj­ni­ka sa ka­ra­u­le da se za­u­sta­vi, jer je po­red pu­ta vi­dio čo­ba­ni­na. Pi­tao ga je ko je i oda­kle je, a ka­da mu je ovaj od­go­vo­rio na al­ban­skom je­zi­ku, Zma­je­vić je u nje­ga is­pa­lio tri hi­ca iz auto­mat­ske pu­ške i ubio ga, sum­nja tu­ži­la­štvo. Istog da­na je od dru­gog voj­ni­ka tra­žio da ga sa ka­ra­u­le pre­ve­ze u se­lo Že­gra da bi po­či­nio još ubi­sta­va u dvo­ri­štu ku­će po­ro­di­ce Ha­zi­ri. Tu­ži­la­štvo sum­nja da je na pra­gu ku­će ubio dva bra­ta Mi­lja­zi­ma i Ća­zi­ma iz auto­mat­ske pu­ške. Po­tom je na­vod­no ušao u ku­ću i ubio Ća­zi­mo­vu su­pru­gu Ća­mi­lju. Nju je uda­rao no­žem po gla­vi i na­kon to­ga u nju is­pa­lio ra­fal iz auto­mat­ske pu­ške.
– Ona je sje­la na kre­vet. Ja sam je­dan me­tak opa­lio iz auto­mat­ske pu­ške iz ko­je sam pret­hod­no ubio dva čo­vje­ka is­pred ku­će – na­vo­di se u za­pi­sni­ku ko­ji je ju­če pro­či­tao su­di­ja Jo­vić.
Kao raz­log za pr­va dva ubi­stva na­vo­di strah za sop­stve­nu bez­bjed­nost, a kao mo­tiv ubi­stva že­ne Zma­je­vić je ta­da na­veo da ga je do­tič­na is­pro­vo­ci­ra­la plju­va­njem i uvre­da­ma. Zma­je­vić je na­vod­no i u dru­goj svo­joj iz­ja­vi po­no­vio da „ni­je ubio ni­jed­nog osim to če­tvo­ro ci­vi­la, ali da ni­šta iz nji­ho­ve ku­će ni­je ukrao”.
Ipak, on je da­nas ne­gi­rao ta­kve na­vo­de, is­ti­ču­ći da ni­ka­da ta­ko ne­što ni­je pot­pi­sao.
– Ni­kad ni­je­sam pot­pi­sao da sam bi­lo ko­ga ubio. I su­di­ja mi je re­kao ta­da: „Zna­ju­ći ka­kva je po­li­ci­ja, bi­će to do­bro”. Ne­gi­rao sam kri­vi­cu i ta­da, a re­če­no mi je: „E, moj Zma­je­vi­ću, ni Isus ni­je bio kriv. Pot­pi­ši ovu iz­ja­vu, pa ćeš ići u voj­nu bol­ni­cu i po­jeo vuk ma­gar­ca”. Je­dan od po­li­ca­ja­ca je upi­tao: „Ko­ga je ovaj mo­gao da za­ko­lje?”. Ni­je­sam imao ni­ka­kvih tra­go­va kr­vi ni na uni­for­mi, ni­ti na či­zma­ma – po­ja­snio je Zma­je­vić, is­ti­ču­ći da se „su­di­ja u Be­o­gra­du spr­dao sa ova­kvom is­tra­gom”.
On na­vo­di da su nje­go­vo pri­zna­nje i psi­hi­ja­trij­sko vje­šta­če­nje za­pra­vo na­mje­šte­ni.
– Go­spo­đa tu­ži­lac to ni­je htje­la da pri­mi­je­ti. Va­di ona šta joj od­go­va­ra. Ne vi­dim oda­kle ovo­li­ka jed­no­stra­nost – ka­zao je Zma­je­vić od­bi­ja­ju­ći da od­go­va­ra na pi­ta­nja tu­ži­o­ca Li­di­je Vuk­če­vić.
Su­đe­nje se na­sta­vlja 24. ok­to­bra.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


Ukrao la­nac od dva me­tra

Zma­je­vić je sa­op­štio da je iz jed­ne od al­ban­skih ku­ća, za­jed­no sa voj­ni­ci­ma, otu­đio od­re­đe­nu ko­li­či­nu na­ki­ta iako je na sa­mom po­čet­ku i to ne­gi­rao. Ka­ko ka­že, la­nac od dva me­tra je za­dr­žao, min­đu­še i na­ru­kvi­ce, a osta­tak su me­đu­sob­no po­di­je­li­li. Ipak, ne­gi­ra da je ta­da iz­vr­šio bi­lo ka­kva ubi­stva.
– Mi­slim da je voj­nik ubio Šip­ta­ra i nje­go­vu že­nu, ali ni­je­sam si­gu­ran – ka­zao je Zma­je­vić, na­po­mi­nju­ći da je tog voj­ni­ka ka­sni­je vi­đao u Is­tra­žnom za­tvo­ru.


Ci­vi­li su bje­ža­li pre­ko li­va­de i ja sam pu­cao

Okri­vlje­ni je pre­pri­čao i do­ga­đaj ka­da je, ka­ko na­vo­di, na­sta­la op­šta palj­ba iz prav­ca obli­žnje šu­me u se­lu. Na­vo­di da je „ne­ko pu­cao iz dža­mi­je”, na­kon če­ga je on sa ostat­kom voj­ni­ka uz­vra­tio palj­bu.
– Ci­vi­li su bje­ža­li pre­ko li­va­de. I za nji­ma je pu­ca­no... I ja sam pu­cao – ka­zao je ju­če Zma­je­vić.
Osim nje­ga, sa­slu­ša­ni su i svje­do­ci, od­no­sno pred­stav­ni­ci po­ro­di­ca ubi­je­nih. Oni su ka­za­li da se pri­dru­žu­ju kri­vič­nom go­nje­nju, te da ne­će od­u­sta­ti od za­htje­va za na­kna­du šte­te.