Nik­ši­ća­nin Mi­o­drag Su­bo­tić već tri go­di­ne ima bu­breg ko­ji je do­bio od su­pru­ge. To je ujedno bila i prva transplatacija u Crnoj Gori u kojoj je supruga mužu donirala bubreg. Subotić je juče prisustvovao događaju koji je u Podgorici organizovan povodom Svjetskog dana bubrega.
– Sr­ce smo da­li jed­no dru­gom, ali ona je me­ni da­la i bu­breg – ka­že u ša­li Su­bo­tić.
Na­vo­di da je pr­ve pro­ble­me osje­tio 2001. go­di­ne, a de­ce­ni­ju ka­sni­je sve je eska­li­ra­lo, pa su usli­je­di­le di­ja­li­ze.
– Ve­za­no za tran­splan­ta­ci­ju pr­vi po­ku­šaj je bio da mi brat do­ni­ra bu­breg, ali ni­je mo­glo zbog zdrav­stve­nih raz­lo­ga. Ipak, mo­ja su­pru­ga je bi­la upor­na da se ona te­sti­ra i da se is­pi­ta mo­že li ona bi­ti do­nor, iako smo raz­li­či­te krv­ne gru­pe. Ne­ko je go­vo­rio da je to te­ško, po­je­di­ni lje­ka­ri da je ne­mo­gu­će, me­đu­tim, dok­tor­ka Ma­ri­na i mo­ja su­pru­ga su bi­le is­traj­ne da se te­sti­ra­nje oba­vi. Is­po­sta­vi­lo se da je kom­pa­ti­bil­nost ogrom­na, kao da smo bli­zan­ci, i ona je mo­gla da mi do­ni­ra bu­breg, što je i ura­đe­no. Sa­da evo tri go­di­ne ži­vim no­vi ži­vot bez ika­kvih pro­ble­ma, i na tran­splan­ta­ci­ju me pod­sje­ća sa­mo te­ra­pi­ja ko­ju uzi­mam u se­dam uju­tro i uve­če – ka­zao je u iz­ja­vi za „Dan” Su­bo­tić.
Pod­go­ri­ča­nin Ste­van Bo­lje­vić je­di­ni je gra­đa­nin Cr­ne Go­re ko­ji je do­bio bu­breg od oso­be kod ko­je je kon­sta­to­va­na mo­žda­na smrt.
– Me­ni su pre­sta­la da funk­ci­o­ni­šu oba bu­bre­ga i tran­splan­ta­ci­ja mi je bi­la neo­p­hod­na. Na di­ja­li­zi sam bio go­di­nu i osam mje­se­ci i to je ja­ko te­žak pro­ces. Za­mi­sli­te da mo­ra­te sva­ki dan ne­po­mič­no da le­ži­te ne­ko­li­ko sa­ti i pri­ma­te te­ra­pi­ju i da se sve vr­ti oko to­ga. Ka­da je jed­na go­spo­đa pre­mi­nu­la, ona je bi­la do­nor or­ga­na i is­po­sta­vi­lo se da meni njen bu­breg odgovara. Ona mi je spa­si­la ži­vot – pri­ča za „Dan” Bo­lje­vić.
On is­ti­če da se na­da da će gra­đa­ni shva­ti­ti zna­čaj za­vje­šta­va­nja or­ga­na.
– Ka­da umre­te du­ša ide da­lje, ali ti­je­lo osta­je i ono mo­že da spa­si ne­kog. Sva­ka re­li­gi­ja po­dr­ža­va spa­sa­va­nje ži­vo­ta, pa sa­mim tim i tran­splan­ta­ci­ju. Za­to lju­di ne tre­ba da ima­ju pre­pre­ke, do­bro tre­ba či­ni­ti uvi­jek i svu­da. Ja sam sa­da zdrav čo­vjek, mo­gu da idem na ma­ra­ton, ali sve to za­hva­lju­ju­ći jed­noj že­ni ko­ja je i na­kon smr­ti na­sta­vi­la da po­ma­že lju­di­ma – ob­ja­šnja­va Bo­lje­vić.
U Cr­noj Go­ri tre­nut­no 38 pa­ci­je­na­ta če­ka tran­splan­ta­ci­ju bu­bre­ga, na di­ja­li­zi ih je oko 220, a jed­na od njih je Da­ni­je­la Ra­do­je­vić ko­ja se na­da da će cr­no­gor­ski gra­đa­ni ko­nač­no shva­ti­ti zna­čaj za­vje­šta­va­nja or­ga­na, jer bi se na taj na­čin spa­si­le de­se­ti­ne ži­vo­ta. Pre­ma pro­cje­na­ma lje­ka­ra Kli­nič­kog cen­tra Cr­ne Go­re (KCCG), ka­da bi sa­mo 20 lju­di od oko 6.000, ko­li­ko ih go­di­šnje pre­mi­ne u dr­ža­vi, za­vje­šta­li or­ga­ne na­kon smr­ti, u na­šoj dr­ža­vi bi svi lju­di ko­ji če­ka­ju na or­gan do­bi­li no­vu šan­su za ži­vot. Pa­ci­jen­ti u Cr­noj Go­ri naj­če­šće če­ka­ju bu­breg, je­tru ili sr­ce.
Ra­do­je­vi­će­va pri­ča da je ona ima­la tran­splan­ta­ci­ju pri­je 11 go­di­na u Be­o­gra­du, ali je zbog kom­pli­ka­ci­ja bu­breg ko­ji joj je do­ni­rao otac pre­stao da ra­di, pa je na di­ja­li­zi od de­cem­bra pro­šle go­di­ne. Ona na­vo­di da je pro­ces di­ja­li­ze te­žak, ali je bit­no da se čo­vjek po­mi­ri sa tim.
– Di­ja­li­zi­ram se tri pu­ta sed­mič­no i jed­no­stav­no pri­hva­ti­la sam to. Ja­ko je va­žno da raš­či­sti­te sa­mi sa so­bom i pri­hva­ti­te to sta­nje. On­da do­ne­kle bu­de lak­še, ali ipak uvi­jek po­sto­ji na­da da će pro­gram tran­splan­ta­ci­je za­ži­vje­ti i da će­mo us­pje­ti da ri­je­ši­mo pro­ble­me vi­še de­se­ti­na lju­di – ka­za­la je za „Dan” Ra­do­je­vi­će­va.
Po­vo­dom Evrop­skog da­na do­ni­ra­nja or­ga­na, dok­tor­ka Ma­ri­na Mu­go­ša Rat­ko­vić ka­za­la je za „Dan” da su po no­vom za­ko­nu svi gra­đa­ni po­ten­ci­jal­ni do­no­ri, uko­li­ko po­ro­di­ca ne ka­že da se or­ga­ni ne mo­gu uze­ti. Ona is­ti­če da se or­ga­ni uzi­ma­ju sa­mo od li­ca kod ko­jih tim dok­to­ra na­kon tri pre­gle­da utvr­di mo­žda­nu smrt, od­no­sno smrt mo­zga.
–Mi smo za pet go­di­na ima­li 30 pa­ci­je­na­ta kod ko­jih smo pro­vje­ra­va­li mo­žda­nu smrt i utvr­di­li je u 20 slu­ča­je­va. Od tih 20 sa­mo u jed­nom slu­ča­ju su uze­ti or­ga­ni i spa­se­na su tri ži­vo­ta. Da smo ima­li or­ga­ne od svih 20 li­ca, spa­si­li bi­smo do 50 lju­di – is­ta­kla je Mu­go­ša.
Ona na­vo­di da Cr­na Go­ra ima sa­rad­nju sa Euro­tran­splan­tom pre­ko Hr­vat­ske, ali ne mo­že da do­bi­ja or­ga­ne ako ih i ne da­je.
– To funk­ci­o­ni­še po si­ste­mu ko­li­ko da­te, to­li­ko do­bi­ja­te. Ima­mo mom­ka ko­ji če­ka tran­splan­ta­ci­ju, ali ne mo­že­mo ni­šta da ura­di­mo jer mi ne­ma­mo ni­šta da po­nu­di­mo Euro­tran­splan­tu u za­mje­nu za bu­breg za nje­ga – is­ti­če Mu­go­ša Rat­ko­vić.M.S.


Doniranje je važno

Doktorka Marina Mugoša Ratković sma­tra da ­je po­treb­no vri­je­me da lju­di shva­te ko­li­ko je do­ni­ra­nje or­ga­na bit­no.
– Ja sam na pri­mjer do­nor, ali ipak tu mo­ju od­lu­ku sju­tra mo­že da ospo­ri mo­ja po­ro­di­ca. Ta­ko je i sa dru­gi­ma, ali za­to se mo­ra ra­di­ti na po­di­za­nju svi­je­sti da se shva­ti da smrt ni­je kraj, te da i ta­da mo­že­mo po­ma­ga­ti i spa­sa­va­ti. Mi smo do­bar na­rod, to tvr­dim, mi vo­li­mo da po­ma­že­mo i da­ru­je­mo, vo­li­mo po­ro­di­cu. Ipak, lju­di se pla­še osu­de da ako do­zvo­le uzi­ma­nje or­ga­na, da će ih ne­ko re­ći ka­ko su mo­gli i ka­ko su mo­žda pre­u­ra­nje­no po­stu­pi­li – iz­ja­vi­la je Mu­go­ša Rat­ko­vić.
Ona je uka­za­la na pri­mjer Hr­vat­ske ko­ja je pr­va u svi­je­tu po bro­ju eks­plan­ti­ra­nih i in­plan­ti­ra­nih or­ga­na, je­tre i bu­bre­ga.
– Oni su uze­li or­ga­ne od li­ca sta­rog 94 go­di­ne i na­kon go­di­nu je utvr­đe­no da oni sjaj­no funk­ci­o­ni­šu. To je iza­zva­lo etič­ke ras­pra­ve, ali je či­nje­ni­ca da je i sa 94 go­di­ne ne­ko spa­sio ne­ko­li­ko lju­di i dao im šan­su za no­vi ži­vot. Ne­ma sta­ro­sne gra­ni­ce za do­ni­ra­nje ili li­je­če­nje. Mi ima­mo sa­da oko 200 do 220 lju­di na di­ja­li­zi, a sa­mo 30 od­sto njih mo­že pri­mi­ti bu­breg, jer sve za­vi­si od pa­ra­me­ta­ra – ob­ja­sni­la je dok­tor­ka Mu­go­ša Rat­ko­vić.