-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja ne­ma­ju lje­vi­cu. One par­ti­je ko­je no­se ter­mi­no­lo­ške od­red­ni­ce lje­vi­ce, na­zi­va­ju­ći se­be so­ci­ja­li­stič­ki­ma, vr­še pre­va­ru gra­đa­na, jer je lje­vi­ca kod nas okre­nu­la le­đa rad­ni­ci­ma, se­lja­ci­ma i gra­đan­skom slo­ju da bi se bo­ri­la za za­šti­tu pra­va ma­njin­skih gru­pa u skla­du sa neo­li­be­ral­nim pro­jek­tom, a či­me se ru­še te­me­lji de­mo­kra­ti­je. Na­rod ne­ p­os­toj­i za na­šu „ljevicu“, pri čemu se svako ukazivanje na to da se ona u stvari bori za interese desnice napada kao populističko, nelegitimno, opasno...
„­Lje­vi­ca­“ ­u Srb­iji, i ona ­ko­ja­ se ­takođe ­ki­t­i ­la­žnim­ terminom „­so­ci­jal­istička“­ u­ Crn­oj Gor­i, izgub­ile su­ b­il­o kakvu­ m­ate­rijal­nu i­ nemateri­ja­la­nu ­vezu s ­„narodom“, ko­ji ­tretiraju­ k­ao­ podre­đen­u masu­, ­a­ ne­ kao d­ruš­tv­eni slo­j ­kome lj­ev­ic­a tre­ba ­da ­se­ obraća po v­ok­aciji.­ Za­to se ­na­ša „ljev­ic­a“­ r­az­ve­la o­d te odb­ač­en­e m­ase, ­neo­poz­ivo je osudila i demonizovala narod, kao populistički i nacionalistički, kao ksenofobični i seksistički, koji se mora ukalupiti u politički korektnom i neoliberalnom smislu, i bez rezerve se pridržava projekta neofeudalnog Gospodara i njegovog surogata Gospodarčića. Iz te obmane proizilazi da je vlast, u kojoj je takva naša „ljevica“, antisocijalistička i neoliberalno desničarska, jer favorizuje intenziviranje, a ne smanjenje eksploatacije, nejednakosti, ugnjetavanja.
Nepop­ust­ljiv­i nepr­ij­ate­lji ­radničke ­kla­se su i­ t­akozvan­e proevr­opejs­ke­ snage­ ko­je se bore ­za napredak kapitala, a protiv ostataka proleterskog (rad, socijalna prava itd.) i građanskog svijeta (etika, vrline, patriotske i moralne vrijednosti, religija, itd.). U te „snage“ spadaju sve naše partije uključujući i „socijalističke“, jer sve su antiradničke, antiseljačke, antigrađanske, antisvetosavske i antipatriotske. Taj banksterski sloj kome pripadaju svi „lideri“ naših partija, i onih na vlasti i skoro svih u opoziciji, nastupa u skladu sa novim post-buržoaskim i post-proleterskim, mondijalističkim modelom globalno nesigurno zaposlenog čovjeka, prepuštenog neprestanoj neizvjesnosti u slobodnom prometu u kome on nije humana vrijednost već roba.
Da­nas ne­ma isto­rij­ske dog­mat­ske ili ide­o­lo­ške po­dje­le na lje­vi­cu i de­sni­cu, na ka­pi­ta­li­zam i ko­mu­ni­zam. Da­nas se ne mo­že ne­gi­ra­ti pra­vo na pri­vat­ni ka­pi­tal. Sa­vre­me­na lje­vi­ca ne mo­že bi­ti ate­i­stič­ka, već sva­ko u njoj svo­jom vo­ljom ne­ka utvr­đu­je svo­ja fi­lo­zof­sko re­li­gij­ska opre­dje­lje­nja. To su bi­le ne­ke od gre­ša­ka lje­vi­ce. Od­red­ni­ca lje­vi­ce da­nas je bor­ba za so­ci­jal­na pra­va gra­đa­na, za so­ci­jal­nu dr­ža­vu, za bes­plat­no ško­lo­va­nje, li­je­če­nje, za ga­ran­ci­je na po­slu. Za go­di­šnji od­mor i sta­tus za­po­sle­nih trud­ni­ca. Za pla­ća­nje po­re­za po šved­skom mo­de­lu ka­ko bi se iz nje­ga fi­nan­si­rao ži­vot­ni stan­dard gra­đa­na. Mo­del ko­ji na­me­ću Va­šing­ton i Bri­sel je neo­li­be­ra­lan, an­ti­so­ci­ja­lan, iz­ra­blji­vač­ki, li­šen opo­zi­tiv­ne svi­je­sti, plu­ra­li­zma i dru­ga­či­jih vri­jed­no­sti. Na­ši po­li­ti­ča­ri su za ula­zak u EU, od­no­sno za dru­štve­ni mo­del ko­ji zna­či gu­bi­tak so­ci­jal­nih pra­va, pla­ća­nje li­je­če­nja, ško­lo­va­nja (či­me se na­šoj dje­ci uki­da­ju jed­na­ke mo­guć­no­sti), ne­si­gur­na rad­na mje­sta, mal­tre­ti­ra­nje trud­ni­ca (22. fe­bru­a­ra je Evrop­ski sud prav­de le­gi­ti­mi­zo­vao ot­pu­šta­nje trud­ni­ca). Ula­zak u EU zna­či gu­bi­tak so­ci­jal­nih pra­va, jer ne­ma ljud­skih pra­va bez so­ci­jal­nih, pa su na­ši so­ci­ja­li­sti i pro­tiv­ni­ci ljud­skih pra­va, ko­ji na­me­ću ne­slo­bod­ni li­be­ral­ni po­re­dak u kom ma­la gru­pa lju­di vla­da „pu­či­nom grd­nom“. Naša „ljevica“ se pretvorila u oratora tog imperijalističkog globalizma koji plovi kroz merkantilističku oluju na „stultifera navis” (brod ludaka).
(Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)