-Če­sto se de­ša­va da pa­ci­jen­ti od­la­žu pro­blem, da se te­ško na­ka­ne da do­đu kod lje­ka­ra, čak ne­ka­da i pre­ka­sno. Du­go če­ka­nje, kao i ne­mo­guć­nost da ura­di­te sve pre­tra­ge na jed­nom mje­stu pred­sta­va­lja­ju je­dan, ako ne i naj­ve­ći, pro­blem za pa­ci­jen­te. Prof. dr Sla­vi­ca Vu­ji­sić, spe­ci­ja­li­sta ne­u­ro­lo­gi­je i sub­spe­ci­ja­li­sta epi­le­pto­log, ob­ja­šnja­va ka­da bi tre­ba­lo da se ja­vi­te ne­u­ro­lo­gu i ko­je sve pre­gle­de i sni­ma­nja bi tre­ba­lo ura­di­ti ka­ko bi do­šli do tač­ne ne­u­ro­lo­ške di­jag­no­ze.
– Ne­u­ro­lo­gi­ja je gra­na me­di­ci­ne ko­ja se ba­vi obo­lje­nji­ma mo­zga, kič­me­ne mo­ždi­ne, pe­ri­fer­nih ne­ra­va i mi­ši­ća. Šta či­ni po­seb­nim ovu gra­nu me­di­ci­ne? To je za­pra­vo ja­ko kom­pli­ko­va­na gra­đa (ana­to­mi­ja) ner­vnog si­ste­ma ko­ji je uz to (mi­sli­mo na mo­zak i kič­me­nu mo­ždi­nu) smje­šten u ne­do­stup­nom ko­šta­nom pro­sto­ru lo­ba­nje i kuč­me­nog ka­na­la. O sta­nju ovih or­ga­na za­klju­ču­je­mo po­sred­no, pre­ko te­sto­va u ne­u­ro­lo­škom pre­gle­du ko­ji ono­me ko­ji do­la­zi pr­vi put iz­gle­da po­ma­lo čud­no, ne­ka­da smi­je­šno, u sva­kom slu­ča­ju dru­ga­či­ji pre­gled od pre­gle­da plu­ća, ab­do­me­na – ob­ja­šnja­va dr Vu­ji­sić iz or­di­na­ci­je Ne­u­ro­me­di­ka u Pod­go­ri­ci.
Šta oso­bu ko­ja ima gla­vo­bo­lju, kri­zu svi­je­sti, vr­to­gla­vi­ce, sla­bost sna­ge u ru­ci ili no­zi, te­ško­će u go­vo­ru, po­drh­ta­va­nje ru­ku, ne­kon­tro­li­sa­ne po­kre­te, ote­žan hod, za­bo­ra­vlja­nje, pro­ble­me sa spa­va­njem, bo­lo­ve u ru­ci, no­zi, pred­je­lu kič­me....oče­ku­je to­kom ne­u­ro­lo­škog is­pi­ti­va­nja - ot­kri­va dr Vu­ji­sić.
Pr­va ste­pe­ni­ca je anam­ne­za, tj. ne­u­ro­log će Vas pi­ta­ti na šta se ža­li­te, ako je to gla­vo­bo­lja on­da, od ka­da je po­če­la, ko­li­ko če­sto ima­te gla­vo­bo­lju, ka­kav je ka­rak­ter gla­vo­bo­lje, šta pro­vo­ci­ra gla­vo­bo­lju, šta pra­ti (muč­ni­na, po­vra­ća­nje, osje­tlji­vost na svje­tlost, bu­ku), ko­li­ko je ja­ka gla­vo­bo­lja, šta po­ma­že. Slič­no je i za dru­ge ne­u­ro­lo­ške pro­ble­me, po­treb­no je doda­ti tač­ne i de­talj­ne in­for­ma­ci­je lje­ka­ru.
Uvi­jek je po­treb­no po­ni­je­ti me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju ako po­sto­ji i da­ti na uvid lje­ka­ru.
Po­tom sli­je­di ne­u­ro­lo­ški pre­gled ko­ji ob­u­hva­ta is­pi­ti­va­nje sta­nja svi­je­sti, pro­vje­ru osnov­nih psi­hič­kih funk­ci­ja, pre­gled kra­ni­jal­nih ne­ra­va, pro­cje­nu funk­ci­je, to­nu­sa i sna­ge mi­ši­ća, is­pi­ti­va­nje mi­šić­nih re­flek­sa, is­pi­ti­va­nje ho­da i ko­or­di­na­ci­je po­kre­ta, sen­zi­bi­li­te­ta i kon­tro­le sfink­te­ra.
Za­jed­no sa anam­ne­zom pr­vi ne­u­ro­lo­ški pre­gled tra­je od 30-45 mi­nu­ta.
Pre­gled ni­je ne­pri­ja­tan ni­ti bo­lan.
Na­kon pre­gle­da ne­u­ro­log u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va shva­ta šta je u pi­ta­nju, sa­op­šta­va pa­ci­jen­tu na šta mi­sli i pla­ni­ra do­pun­ske pre­tra­ge za po­tvr­du ili is­klju­či­va­nje di­jag­no­ze.
Uz to or­di­ni­ra te­ra­pi­ju ko­ja se u tom tre­nut­ku mo­že da­ti, tj. dok se ne za­vr­ši is­pi­ti­va­nje, oba­vi sni­ma­nje, ura­de la­bo­ra­to­rij­ske pre­tra­ge. Uko­li­ko sta­nje na­la­že pa­ci­jent se upu­ću­je na hit­no bol­nič­ko is­pi­ti­va­nje i li­je­če­nje ili se pred­la­že ho­spi­ta­li­za­ci­ja ko­ja se pla­ni­ra.
Naj­ve­ći dio is­pi­ti­va­nja se mo­že ura­di­ti am­bu­lant­no i ni­je po­treb­no bol­nič­ko li­je­če­nje. Za ne­ka sta­nja je neo­p­ho­dan pri­jem na bol­nič­ko li­je­če­nje oso­bi­to ka­da su hit­na, ugro­ža­va­ju­ća sta­nja u pi­ta­nju kao što je mo­žda­ni udar, kr­va­re­nje na mo­zgu, epi­lep­tič­ki sta­tus....
Ko­ja su naj­če­šća is­pi­ti­va­nja ko­ja će vam ne­u­ro­log tra­ži­ti?
Ka­da su kri­ze svi­je­sti u pi­ta­nju me­to­da iz­bo­ra je EEG (elek­tro­en­ce­fa­lo­gra­fi­ja), sni­ma­nje ko­je ne­ma ni­ka­kvo zra­če­nje, ni­je bol­no i tra­je obič­no za­jed­no sa pri­pre­mom oko sat vre­me­na. Po­treb­no je da pa­ci­jent ima opra­nu ko­su, da ne upo­tre­blja­va lak za ko­su, da do­ruč­ku­je i da sa­ra­đu­je to­kom sni­ma­nja. Is­pi­ti­vač će vam u mir­noj, za­mra­če­noj pro­sto­ri­ji tra­ži­ti da vi­še pu­ta u to­ku sni­ma­nja otvo­ri­te i za­tvo­ri­te oči, da du­bo­ko di­še­te ne­ko­li­ko mi­nu­ta i to je sve ka­da je stan­dard­ni EEG u pi­ta­nju. Ne­ka­da je po­treb­no na­pra­vi­ti sni­mak po­sli­je ne­spa­va­nja i ta­kvo sni­ma­nje će ne­što du­že tra­ja­ti pri če­mu je po­želj­no da pa­ci­jent u to­ku sni­ma­nja za­spi. Ko­li­ko če­sto će pa­ci­jent sa epi­lep­si­jom ra­di­ti EEG pla­ni­ra­će vaš epi­lep­to­log.
EMNG (elek­tro­mi­o­ne­u­ro­gra­fi­ja) je is­pi­ti­va­nje funk­ci­je pe­ri­fer­nih ne­ra­va i mi­ši­ća.
Ka­da tra­ži­mo ovaj pre­gled?
Tra­ži­mo on­da ka­da ima­mo kli­nič­ki na­laz ko­ji ide u pri­log: ne­u­ro­pa­ti­je, po­li­ne­u­ro­pa­ti­je (npr. di­ja­be­tič­na po­li­ne­u­ro­pa­ti­ja), kom­pre­si­je ne­ra­va (di­scus her­ni­ja), po­vre­da ru­ku, no­gu ili kič­me, kod re­u­ma­to­lo­ških bo­le­sti ko­ja pra­te za­pa­lje­nja mi­ši­ća (mi­o­si­ti­sa).
Ka­ko iz­gle­da EMNG pre­gled?
- Pre­gled se ra­di bez ane­ste­zi­je i ni­je bo­lan uko­li­ko po­sto­ji sa­rad­nja sa pa­ci­jen­tom. Tra­je od 30 do 45 mi­nu­ta i mo­že bi­ti ma­nje ili vi­še ne­pri­ja­tan.
EMNG je i prog­no­stič­ka me­to­da, na osno­vu ko­je se mo­že pra­ti­ti tok bo­le­sti i opo­ra­vak bo­le­sni­ka, i pri­bli­žno pred­vi­dje­ti is­hod bo­le­sti ili po­vre­de.
CT (kom­pju­te­ri­zo­va­na) pred­sta­vlja ra­di­o­lo­ško zlat­ni stan­dard u sni­ma­nju mo­zga, oso­bi­to u hit­nim sta­nji­ma. Po­sled­nje ge­ne­ra­ci­je CT ske­ne­ra pru­ža­ju sli­ke mo­zga, kič­me i or­bi­ta ko­je su ve­li­ke ja­sno­će. CT je bez­bol­no sni­ma­nje, tra­je oko 15 mi­nu­ta, ne­ka­da je po­treb­no da­ti kon­trast.
Me­to­da ko­ja je ne­u­ro­lo­gu do­dat­no olak­ša­la di­jag­no­sti­ko­va­nje ne­u­ro­lo­ških obo­lje­nja je Mag­net­na re­zo­nan­ca i ko­ju če­sto tra­ži­mo da pa­ci­jent ura­di bi­lo da je sni­ma­nje gla­ve (mo­zga) ili kič­me­ne mo­ždi­ne. Ovom pre­tra­gom do­bi­ja­mo bo­lji pri­kaz ne­kih struk­tu­ra mo­zga i ne­kih pa­to­lo­ških pro­ce­sa. Tra­ži­te od va­šeg ne­u­ro­lo­ga da vam ob­ja­sni ka­ko iz­gle­da sni­ma­nje. Apa­rat kod ne­kih pa­ci­je­na­ta pra­vi ne­la­god­nost za­to što to­kom sni­ma­nja po­sto­ji iz­vje­sna bu­ka (pa­ci­jent mo­že do­bi­ti slu­ša­li­ce, slu­ša­ti mu­zi­ku za vri­je­me sni­ma­nja), po­treb­no je da pa­ci­jent mi­ru­je u re­la­tiv­no uskom pro­sto­ru (ne­ka­da to iza­zi­va strah i ne­la­go­du) i če­sto je po­treb­no in­tra­ve­no­zno da­ti kon­trast. Ovo sni­ma­nje ne tra­je pre­du­go (obič­no 20-40 mi­nu­ta), sa­rad­nja je neo­p­hod­na da bi ra­di­o­log do­bio kva­li­te­tan sni­mak, a ne­u­ro­log u re­la­ci­ji sa kli­nič­kom sli­kom mo­gao da ka­že o ka­kvom se pro­blem ra­di, ili is­klju­či or­gan­sko ne­u­ro­lo­ško obo­lje­nje. Sve do­dat­ne in­for­ma­ci­je o ovoj vr­sti sni­ma­nja do­bi­je­mo u cen­tri­ma za sni­ma­nje mag­net­nom re­zo­nan­com od teh­ni­ča­ra ko­ji će vam za­ka­za­ti pre­gled.
Če­sto je po­treb­no utvr­di­ti ul­tra­zvuč­ni pre­gled krv­nih su­do­va vra­ta, tj. krv­nih su­do­va ko­ji is­hra­nju­ju mo­zak i to je za­i­sta bez­bol­na me­to­da ko­ja nas upu­ću­je u sta­nje ve­li­kih krv­nih su­do­va.
Ka­da je po­treb­no sta­nje krv­nih su­do­va mo­zga se do­pu­nju­je sni­ma­njem MSCT I MR an­gi­o­gra­fi­jom.
Uz na­ve­de­na sni­ma­nje po­treb­ne su osnov­ne la­bo­ra­to­rij­ske pre­tra­ge, imu­no­lo­ški te­sto­vi, te­sto­vi na vi­ru­se, ge­net­ska is­pi­ti­va­nja…
Nakon ovih snimanja ne­u­ro­log će ne­ka­da br­zo i la­ko po­sta­vi­ti di­jag­no­zu i skon­cen­tri­sa­će se na li­je­če­nje. Rje­đe su si­tu­a­ci­je ka­da nam tre­ba du­že i op­šir­no is­pi­ti­va­nje da bi utvr­di­li tač­nu di­jag­no­zu i ne­ka­da se mo­ra­ju po­na­vlja­ti već ra­đe­ni pre­gle­di za šta tre­ba da ima str­plje­nja i pa­ci­jent i dok­tor jer je neo­bič­no va­žno da di­jag­no­za bu­de tač­na.

Ne­u­ro­me­di­ka u podgorici

Prof. dr Sla­vi­ca Vu­ji­sić, spe­ci­ja­li­si­ta ne­u­ro­lo­gi­je i sub­spe­ci­ja­li­sta epi­lep­to­log, or­di­ni­ra u spe­ci­ja­li­stič­koj or­di­na­ci­ji Ne­u­ro­me­di­ka, u Uli­ci Đo­ke Mi­ra­še­vi­ća, u Blok 6, u Pod­go­ri­ci. Za sve in­for­ma­ci­je dr Vu­ji­sić mo­že­te kon­tak­ti­ra­ti pu­tem mej­la ne­u­ro­me­di­ca­vu­ji­sic­@gmail.com ili pu­tem te­le­fo­na 069-017-107 i 067-106-107.