Pi­ta­nje pre­bi­va­li­šta i zlo­u­po­tre­be ovog in­sti­tu­ta u bi­rač­kom spi­sku u iz­bor­ne svr­he si­stem­skog je ka­rak­te­ra i ne po­sto­ji jed­no­sta­van od­go­vor na taj pro­blem jer se mo­ra ući u pri­lič­no slo­že­ne iz­mje­ne i do­pu­ne za­kon­skih nor­mi, sma­tra ana­li­ti­čar Bo­ris Ma­rić. On je za „Dan” re­kao da po­sto­ji ne­ko­li­ko pu­to­ka­za za rješavanje ovog pro­ble­ma.
– Pr­vi je us­po­sta­vlja­nje efi­ka­sne evi­den­ci­je pre­bi­va­li­šta sa ja­snim i jed­no­stav­nim pro­ce­du­ra­ma ko­je ga­ran­tu­ju bla­go­vre­me­nost i si­gur­nost. Dru­go je da se ot­klo­ne slo­že­ne uprav­ne pro­ce­du­re za bri­sa­nje pre­bi­va­li­šta li­ca za ko­ja je ne­spor­no utvr­đe­no da već go­di­na­ma, pa i vi­še od de­ce­ni­ju ne ži­ve na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re i tre­će je da se za­kon­ski utvr­di odr­ža­va­nje svih lo­kal­nih iz­bo­ra u jed­nom da­nu – re­kao je Ma­rić.
Na­gla­sio je da ovo pi­ta­nje zna­čaj­no osli­ka­va pro­ble­me u re­for­mi jav­ne upra­ve, a po­seb­no u nje­nom vr­lo zna­čaj­nom di­je­lu ob­je­di­nja­va­nja i pu­ne iz­vje­sno­sti jav­nih evi­den­ci­ja.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­zao je da se Za­ko­nom o re­gi­stri­ma pre­bi­va­li­šta i bo­ra­vi­šta rje­ša­va­ju pi­ta­nja ko­ja su usko po­ve­za­na sa ostva­ri­va­njem bi­rač­kog pra­va, iz­bor­nim pro­ce­som i vra­ća­njem po­vje­re­nja u taj pro­ces.
– Po­čet­ni ko­rak u stva­ra­nju ne­u­pit­nog i pri­go­vo­ri­ma ne­pod­lo­žnog iz­bor­nog am­bi­jen­ta je­ste ja­san, pre­ci­zan i ne­spo­ran na­čin na ko­ji se utvr­đu­je pre­bi­va­li­šte, a na osno­vu to­ga ka­ko se oni sa bi­rač­kim pra­vom upi­su­ju u bi­rač­ki spi­sak i ka­ko to pra­vo ostva­ru­ju. Mno­gi baš u od­red­ba­ma ovog za­ko­na vi­de kon­tu­re iz­bor­nog in­že­nje­rin­ga usmje­re­nog na stva­ra­nje „in­sti­tu­ci­o­nal­ne pred­no­sti”, što je i naj­pro­ble­ma­tič­ni­je sa sta­no­vi­šta re­gu­lar­no­sti iz­bor­nog pro­ce­sa – re­kao je Čo­la­ko­vić.
Is­ta­kao je da se za­ko­nom pred­vi­đe­na od­ja­va pre­bi­va­li­šta cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, ko­ji su od­se­li­li u dru­gu dr­ža­vu, kao i la­žno ili fik­tiv­no pri­ja­vlje­na pre­bi­va­li­šta či­ne naj­če­šćim „kre­a­tiv­no” tu­ma­če­nim od­red­ba­ma, to jest (zlo)upo­tre­ba­ma za­ko­na.
– Za­ko­no­da­vac je u Hr­vat­skoj, re­ci­mo, osta­vio rok do kog su svi hr­vat­ski dr­ža­vlja­ni ko­ji pri­vre­me­no bo­ra­ve u ino­stran­stvu ima­li oba­ve­zu pri­ja­vlji­va­nja pri­vre­me­nog od­la­ska iz Hr­vat­ske – uko­li­ko to ni­je­su uči­ni­li, osta­li su bez pre­bi­va­li­šta. Ta­ko­đe, hr­vat­ski dr­ža­vlja­ni ko­ji su zbog traj­nog pre­se­lje­nja od­ja­vi­li pre­bi­va­li­šte istim za­ko­nom su osta­li bez pra­va na lič­nu kar­tu – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
Za­pi­tao je da li ta­kva za­kon­ska rje­še­nja mo­gu po­slu­ži­ti kao ori­jen­tir u prav­cu kog bi tre­ba­lo tra­ži­ti kom­pro­mi­sno rje­še­nje u ne­kim bu­du­ćim iz­mje­na­ma po­sto­je­ćeg za­ko­na.
– Sva­ka­ko, ne bi tre­ba­lo ima­ti ilu­zi­ja da će oni ko­ji ima­ju naj­vi­še ko­ri­sti (iz­ra­že­ne u bro­ju osvo­je­nih gla­so­va) od po­sto­je­ćeg, kre­a­tiv­no tu­ma­če­nog za­ko­na uči­ni­ti ozbi­ljan na­por da ri­je­še pro­ble­me ve­za­ne za nje­go­vu pri­mje­nu, uko­li­ko ne bu­de po­sto­jao ne­ki ob­lik pri­ti­ska – is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.
Funk­ci­o­ner SDP-a Mir­ko Sta­nić ka­zao je da je pi­ta­nje bi­rač­kog spi­ska i la­žno pri­ja­vlje­nih pre­bi­va­li­šta ve­o­ma kom­plek­sno i ne od­no­si se sa­mo na pi­ta­nja ve­za­na za bi­rač­ko pra­vo.
– Zlo­u­po­tre­be ka­da je u pi­ta­nju pri­ja­vlji­va­nje pre­bi­va­li­šta ka­ko bi se ostva­ri­la ne­ka pra­va po­sto­je već du­ži vre­men­ski pe­ri­od, ali to ni­je to­li­ko u fo­ku­su jav­no­sti, ni­ti nad­le­žnih dr­žav­nih or­ga­na. Ovo pi­ta­nje – kad su iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be tre­ba po­sta­vi­ti si­stem­ski, ne gle­da­ju­ći ko će ima­ti „šte­te” ili ko­ri­sti od rje­ša­va­nja ovog pi­ta­nja ni­ti da li će ne­ko u vla­sti ili opo­zi­ci­ji ima­ti glas ma­nje ako se ovo pi­ta­nje ri­je­ši – re­kao je Sta­nić.
Is­ta­kao je da ni­ko ne mo­že da za­bra­ni lju­di­ma ko­ji su u bi­rač­kom spi­sku da gla­sa­ju u Cr­noj Go­ri, uko­li­ko su od­sut­ni iz nje iz raz­lo­ga stu­di­ra­nja, li­je­če­nja, pri­vre­me­nog po­sla ili slič­no.
– S dru­ge stra­ne, gra­đa­ni sa pra­vom po­sta­vlja­ju­ju pi­ta­nje za­što bi ne­ko ko ži­vi 30 go­di­na u Kra­gu­jev­cu ili Sa­ra­je­vu od­lu­či­vao ko će bi­ti lo­kal­na vlast u Bi­je­lom Po­lju, Ko­to­ru ili Moj­kov­cu. Zbog to­ga ovo pi­ta­nje tre­ba ri­je­ši­ti si­stem­ski, ka­ko ne bi ni­ko­me us­kra­ti­li nje­go­vo Usta­vom za­ga­ran­to­va­no pra­vo da bi­ra i bu­de bi­ran, ali pri­tom i obez­bi­je­di­mo ele­men­tar­no po­šte­ne iz­bor­ne uslo­ve u ko­ji­ma će oni ko­ji su sud­bi­nu i sud­bi­nu svo­jih po­ro­di­ca ve­za­li za svo­ju Cr­nu Go­ru o njoj i od­lu­ču­ju – ka­zao je Sta­nić.
Vl.O. – M.V.

Ra­do­va­nić: Upo­re­di­ti i po­dat­ke Mon­sta­ta

Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić re­kao je da je Cr­na Go­ra me­đu ri­jet­kim dr­ža­va­ma ko­je te­že de­mo­krat­skim i evrop­skim vri­jed­no­sti­ma, a da ne­ma pre­ci­zan i ažu­ri­ran bi­rač­ki spi­sak.
– Tran­spa­ren­tan i ta­čan bi­rač­ki spi­sak je je­dan od osnov­nih pred­u­slo­va ko­ji se mo­ra­ju is­pu­ni­ti ka­ko bi ima­li fer iz­bo­re u skla­du sa de­mo­krat­skim na­če­li­ma i prin­ci­pi­ma. Mi da­nas ima­mo ne­a­de­kvat­nu kon­tro­lu bi­rač­kog spi­ska, što, ja­sno je, od­go­vo­ra oni­ma ko­ji su na vla­sti – ka­zao je Ra­do­va­nić.
Ka­ko bi se sve even­tu­al­ne ma­hi­na­ci­je sve­le na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­ru, tvr­di da je po­treb­no da se po­seb­na pa­žnja obra­ti­ti na re­gi­star pre­bi­va­li­šta gra­đa­na, jer je on osnov za od­re­đi­va­nje bi­rač­kog mje­sta.
– Naj­pri­je je neo­p­hod­no pro­vje­ri­ti ko­li­ko li­ca stvar­no is­pu­nja­va uslov pre­bi­va­li­šta ka­ko bi se sma­njio broj fan­tom­skih bi­ra­ča u bi­rač­kom spi­sku. Od Mon­sta­ta bi tre­ba­lo uze­ti po­dat­ke u ve­zi to­ga ka­ko se kre­tao broj sta­nov­ni­ka od 2003. go­di­ne do da­nas, ko­li­ko je lju­di po­sta­lo pu­no­ljet­no, ko­li­ko se lju­di od­se­li­lo, ko­li­ki je broj onih ko­ji su do­bi­li na­še dr­ža­vljan­stvo i sve osta­le po­dat­ke ko­ji mo­gu uti­ca­ti na pro­mje­ne u bi­rač­kom spi­sku – re­kao je Ra­do­va­nić.
Is­ta­kao je da ti po­da­ci po­tom tre­ba da se upo­re­de sa broj­ka­ma ko­je ima­mo u bi­rač­kom spi­sku za taj pe­ri­od.
– Pri­mje­ra ra­di, u bi­rač­kom spi­sku 2003. go­di­ne bi­lo je 458.399 bi­ra­ča, a da­nas, 15 go­di­na ka­sni­je, taj broj se po­ve­ćao za oko 74.500 bi­ra­ča. U istom pe­ri­o­du, broj sta­nov­ni­ka, pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, po­ve­ćao se za oko 11.900. Svi ovi po­da­ci zvu­če pa­ra­dok­sal­no, ap­surd­no i po­ka­zu­ju da su nam neo­p­hod­ne de­talj­ne ana­li­ze – po­ru­čio je Ra­do­va­nić.