Po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je na pro­sto­ri­ma biv­še Ju­go­sla­vi­je to­li­ko je lju­di obo­lje­lih od kar­ci­no­ma, da se u na­ro­du već go­vo­ri o epi­de­mi­ji ma­lig­nih bo­le­sti. Ta­ko­đe, bo­le­sti sr­ca, krv­nih su­do­va i en­do­kri­no­lo­škog si­ste­ma odav­no ni­su pro­blem ko­ji mu­či sa­mo sta­ri­ju po­pu­la­ci­ju, a uzro­ke bi, ob­ja­šnja­va­ju lje­ka­ri zva­nič­ne me­di­ci­ne, naj­pri­je tre­ba­lo po­tra­ži­ti u stre­snom na­či­nu ži­vo­ta, ne­pra­vil­noj is­hra­ni, manj­ku fi­zič­ke ak­tiv­no­sti i kon­zu­mi­ra­nju ci­ga­re­ta i al­ko­ho­la. Sve su to oki­da­či ko­ji mo­gu da ak­ti­vi­ra­ju ge­net­ski fak­tor ko­ji se ne mo­ra pro­bu­di­ti ako ži­vi­mo u skla­du sa pri­ro­dom.
S dru­ge stra­ne, po­ja­va dru­štve­nih mre­ža i ob­ja­vlji­va­nje ne­kon­tro­li­sa­nih i na­uč­no ne­u­te­me­lje­nih sa­vje­ta o iz­lje­če­nju do­pri­ni­je­li su da je­dan dio obo­lje­lih (po­seb­no onih od ma­lig­nih bo­le­sti) od­bi­ja te­ra­pi­je ko­je nu­di sa­vre­me­na me­di­ci­na, osla­nja­ju­ći se is­klju­či­vo na pro­mje­nu is­hra­ne i ko­ri­šće­nje lje­ko­vi­tog bi­lja u bor­bi za zdra­vlje.
I dok ve­ći­na onih ko­ji se ba­ve spra­vlja­njem lje­ko­vi­tih ča­je­va i pre­pa­ra­ta „dr­že stra­nu“ is­klju­či­vo svo­joj stru­ci, ig­no­ri­šu­ći ili čak na­pa­da­ju­ći sa­vre­me­nu me­di­ci­nu, Ra­mi­za Idri­zo­vić iz Bi­je­log Po­lja sma­tra dru­ga­či­je. Ka­ko ob­ja­šnja­va u raz­go­vo­ru za „Dan“, ča­je­vi i bilj­ni pre­pa­ra­ti mo­gu mno­go da po­mog­nu u pre­ven­ci­ji i ja­ča­nju imu­ni­te­ta, ali i kao do­pun­ska te­ra­pi­ja u li­je­če­nju mno­gih bo­le­sti. Me­đu­tim, Ra­mi­za ni­ka­ko ne is­klju­ču­je sa­vre­me­nu me­di­ci­nu, ni­ti ni­po­da­šta­va re­zul­ta­te ko­je po­sti­žu lje­ka­ri u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma. Na­pro­tiv. Već 24 go­di­ne bo­lu­je od mul­ti­pla skle­ro­ze ko­ju dr­ži pod kon­tro­lom ka­ko pro­mi­je­nje­nom is­hra­nom i upo­tre­bom pre­pa­ra­ta i ča­je­va, ta­ko i re­dov­nim kon­sul­ta­ci­ja­ma sa dok­to­ri­ma zva­nič­ne me­di­ci­ne.
– Mul­ti­pla skle­ro­za je bo­lest sa vi­še li­ca - ka­že Ra­mi­za Idri­zo­vić za „Dan“. – Pr­vi simp­tom ko­ji sam osje­ti­la bio je jak bol u gla­vi; ima­la sam osje­ćaj da mi se gla­va pre­po­lo­vi­la i da mi se is­pred li­ca spu­sti­la za­vje­sa. Zva­nič­na di­jag­no­za mi je us­po­sta­vlje­na 1994. go­di­ne. Ali, ni­sam klo­nu­la du­hom. Ako čo­vjek klo­ne du­hom ka­da sa­zna di­jag­no­zu, ne­će ni mo­ći da se li­je­či. Sli­ko­vi­to re­če­no, to je kao da ima­te pod­sta­na­ra u ku­ći, pa ga pu­sti­te da ra­di šta god ho­će. Ali, ka­da po sa­zna­nju o bo­le­sti od­lu­či­te da se bo­ri­te, pro­mi­je­ni­te na­čin ži­vo­ta, mi­sli­te po­zi­tiv­no i sa­ra­đu­je­te sa lje­ka­ri­ma ka­ko zva­nič­ne ta­ko i na­rod­ne me­di­ci­ne, šan­se da pro­du­ži­te ži­vot su ve­li­ke. Ja sam, po sa­zna­nju da sam bo­le­sna, pro­mi­je­ni­la sta­re na­vi­ke; is­klju­či­la sam hra­nu ko­ja za­ki­se­lja­va or­ga­ni­zam, iz­ba­ci­la sam ka­fu i ci­ga­re­te, po­če­la da ko­ri­stim lje­ko­vi­to bi­lje i or­gan­sko vo­će i po­vr­će.
U po­sled­nje vri­je­me sve je vi­še lju­di ko­ji­ma su di­jag­no­sti­ko­va­ne ma­lig­ne bo­le­sti. Su­o­ča­va­nje sa ta­kvom di­jag­no­zom je iz­u­zet­no te­ško, a mno­go je pa­ci­je­na­ta ko­ji iz­bje­ga­va­ju te­ra­pi­je ko­je pre­po­ru­ču­je sa­vre­me­na me­di­ci­na. Ka­kav je Vaš stav o to­me i da li sma­tra­te da bi naj­te­že bo­le­sti tre­ba­lo li­je­či­ti sa­mo pri­rod­nim pre­pa­ra­ti­ma?
– Lju­di če­sto ka­žu da su lje­ka­ri su­ro­vi ka­da im sa­op­šte di­jag­no­zu po­put ma­lig­ni­te­ta, i tu mno­go gri­je­še. Sva­ki čo­vjek mo­ra da zna od če­ga bo­lu­je, da bi znao ka­ko da se pro­tiv te bo­le­sti bo­ri. Ako ig­no­ri­še­te bo­lest, ako bje­ži­te od isti­ne, to je pro­past. Za­to je moj sa­vjet svim lju­di­ma da se ja­ve lje­ka­ru čim osje­te pr­vi simp­tom. Jer, što bo­lest bi­va ra­ni­je ot­kri­ve­na, to su ve­će šan­se za iz­lje­če­nje, i obrat­no. Lje­ka­ri i di­jag­no­sti­ka su na pr­vom mje­stu. Bilj­ke su po­moć­na sred­stva ko­ja mo­gu da po­mog­nu, ali sve što mo­že da se uklo­ni ope­ra­tiv­nim pu­tem tre­ba­lo bi uklo­ni­ti.
Go­di­na­ma već pro­iz­vo­di­te pre­pa­rat na ba­zi lje­ko­vi­tog bi­lja ko­ji mo­že da po­mog­ne u pre­ven­ci­ji naj­te­žih bo­le­sti. Ka­ko lje­ka­ri re­a­gu­ju ka­da pa­ci­jen­ti ka­žu da će se obra­ti­ti Va­ma?
– Ja ni­sam kla­sič­ni tra­var. Za­vr­ši­la sam pri­rod­nu me­di­ci­nu u Za­gre­bu i do­bi­la di­plo­mu far­ma­ce­u­ta pri­rod­ne me­di­ci­ne po­sli­je de­vet mje­se­ci po­ha­đa­nja na­sta­ve. To je ško­la ko­ju mo­že da za­vr­ši sva­ko ko že­li da stek­ne zna­nja o lje­ko­vi­tom bi­lju i nje­go­voj pri­mje­ni. Jer, ko­li­ko bilj­ka mo­že da bu­de do­bra, to­li­ko mo­že da bu­de i opa­sna ako se ne ko­ri­sti na pra­vi na­čin. Mo­je pre­pa­ra­te ko­ri­ste mno­gi lje­ka­ri i ja sa­ra­đu­jem sa mno­gi­ma od njih, jer pre­pa­rat ko­ji pra­vim od 27 bi­lja­ka mo­že da se ko­ri­sti ka­ko pre­ven­tiv­no, ta­ko i uz he­mi­o­te­ra­pi­ju. Ali uvi­jek ka­žem pa­ci­jen­ti­ma da bi tre­ba­lo da sa­ra­đu­ju i sa lje­ka­ri­ma zva­nič­ne me­di­ci­ne, i da mo­ra­ju da pro­mi­je­ne na­čin is­hra­ne, jer sa­ma bo­lest na­la­že čo­vje­ku da se hra­ni dru­ga­či­je. Ako po­sto­ji di­jag­no­sti­ko­van kan­cer, pa­ci­jent ne bi tre­ba­lo da ko­ri­sti bje­lan­če­vi­ne ži­vo­tinj­skog po­ri­je­kla, po­što one za­ki­se­lju­ju or­ga­ni­zam. Ta­ko­đe, ne pre­po­ru­ču­je se ni upo­tre­ba pro­iz­vo­da sa kva­scem, ga­zi­ra­nih pi­ća, al­ko­ho­la, ka­fe, ci­ga­re­ta... Sve na­ve­de­no či­ni da or­ga­ni­zam po­sta­ne ki­seo, što do­vo­di do ra­znih bo­le­sti, pa i do kan­ce­ra.
Ko­je bilj­ke sa na­ših pro­sto­ra su naj­dje­lo­tvor­ni­je u pre­ven­ci­ji te­ških bo­le­sti?
– Če­sto ko­ri­stim gor­ku di­nju ko­ja iz­gle­dom pod­sje­ća na kor­ni­šon. Sva­kog ju­tra, u sok od svje­žeg vo­ća i po­vr­ća do­dam ko­ma­dić gor­ke di­nje iz mo­je or­gan­ske ba­šte. Od nje pra­vim i si­rup; do­bra je za po­spje­ši­va­nje ra­da pan­kre­a­sa i nor­ma­li­za­ci­ju ra­da nad­bu­bre­žne žli­je­zde. Po­ka­za­la je do­bre re­zul­ta­te i kod li­je­če­nja kar­ci­no­ma pan­kre­a­sa ko­ji je ot­kri­ven u ra­noj fa­zi. Li­šće gor­ke di­nje ta­ko­đe je lje­ko­vi­to; li­či na li­šće vi­no­ve lo­ze i mo­že da oda­gna ank­si­o­znost i lo­še mi­sli.
Gdje na­ba­vlja­te bilj­ke od ko­jih pra­vi­te ča­je­ve, ka­pi i pre­pa­ra­te?
– Bi­lje ko­je ko­ri­stim je is­klju­či­vo sa na­ših pro­sto­ra. Ro­đe­na sam u se­lu na nad­mor­skoj vi­si­ni od 900 me­ta­ra; ta­mo ne mo­gu da do­spi­ju ni te­ški me­ta­li ni in­du­strij­ska za­ga­đe­nja. Ina­če bi bi­lje tre­ba­lo bra­ti sa pro­sto­ra ko­ji su zdra­vi, a ne ono ko­je ra­ste oko pu­te­va. Ipak, po­sto­je bilj­ke ko­je su ste­ril­ne i ko­je mo­že­mo da be­re­mo gdje god da ra­stu. Jed­na od njih je ko­pri­va; ona ima ogr­tač ko­ji ne do­zvo­lja­va pro­boj za­ga­đe­nja iz ze­mlje i va­zdu­ha. Ko­pri­vu bi tre­ba­lo ko­ri­sti­ti za či­šće­nje svih te­ških me­ta­la iz or­ga­ni­zma. Ona sa­dr­ži gvo­žđe, eli­mi­ni­še olo­vo, a njen ko­ri­jen je do­bar i za še­ćer. Ne­dav­no sam osno­va­la ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju „Ze­len­ka­da“ i cilj mi je da edu­ku­jem lju­de ka­ko da ko­ri­ste bilj­ke.
Po­sto­je li bilj­ke ko­je ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo kom­bi­no­va­ti?
– Kan­ta­ri­on i haj­duč­ka tra­va su dva naj­ve­ća kon­tra­in­di­ka­to­ra. Kao što ne smi­je­mo mi­je­ša­ti po­je­di­ne lje­ko­ve, ta­ko ne smi­je­mo kom­bi­no­va­ti ove dvi­je bilj­ke, jer ka­da se ko­ri­ste za­jed­no jed­na dru­goj po­ti­ru lje­ko­vi­ta svoj­stva. Ta­ko­đe, po­sto­je bilj­ke ko­je se ne smi­ju ku­va­ti, već sa­mo po­ta­pa­ti, jer ako se ku­va­ju bi­će im po­ni­šte­na lje­ko­vi­ta svoj­stva. U ta­kve bilj­ke spa­da­ju ki­či­ca i sljez. Bilj­ke ko­je ima­ju žli­je­zde na li­sto­vi­ma ne smi­je­mo mr­vi­ti ili ih ku­va­ti u klju­ča­loj vo­di, jer nji­ho­ve žli­je­zde pr­ska­ju i lje­ko­vi­ta svoj­stva is­pa­ra­va­ju, pa do­bi­ja­mo sa­mo aro­ma­tič­nu de­sti­lo­va­nu vo­du. S dru­ge stra­ne, po­sto­je bilj­ke ko­je se od­lič­no na­do­pu­nju­ju i mo­gu se kom­bi­no­va­ti sa dru­gim bilj­ka­ma; to su maj­či­na du­ši­ca, vra­ni­lo­va tra­va, cr­ve­na dje­le­ti­na...
Ko­li­ko gri­je­ši­mo ka­da od­lu­či­mo da du­že vri­je­me pi­je­mo čaj od sa­mo jed­ne bilj­ke?
– Pra­vi­lo je da se čaj od jed­ne bilj­ke pi­je se­dam da­na, pa se po­tom mi­je­nja. To ni­je slu­čaj sa čaj­nim mje­ša­vi­na­ma; one mo­gu da se ko­ri­ste 40 da­na za­re­dom, pa se pra­vi pa­u­za.
Ko­je bilj­ke su naj­dje­lo­tvor­ni­je kod ko­žnih bo­le­sti?
– Ko­žne bo­le­sti su sa­mo ma­ni­fe­sta­ci­ja ono­ga što se do­ga­đa unu­tar or­ga­ni­zma. Ko­ri­šće­nje kor­ti­ko­ste­ro­i­da ne pre­po­ru­ču­jem, jer oni po­sli­je iz­vje­snog vre­me­na pre­sta­ju da dje­lu­ju, ko­ža po­sta­je re­zi­stent­na. Or­ga­ni­zam bi tre­ba­lo oči­sti­ti iz­nu­tra, pa on­da oja­ča­ti imu­ni­tet. Tre­ba­lo bi ko­ri­sti­ti an­ti­pa­ra­zit­ni pro­gram, de­tok­si­ko­va­ti or­ga­ni­zam i iz­bje­ga­va­ti stre­sne si­tu­a­ci­je. Pso­ri­ja­za je bo­lest ko­ja se sve če­šće ja­vlja na na­šim pro­sto­ri­ma, a bilj­ke ko­je mo­gu da po­mog­nu u sa­ni­ra­nju simp­to­ma po­sli­je de­tok­si­ka­ci­je or­ga­ni­zma su po­du­bi­ca, pe­tro­vac i di­vi­zma.
Sne­ža­na Mol­do­van

Bilj­ke u me­du za zdra­va plu­ća i Kro­no­vu bo­lest

– Kom­bi­no­va­nje bi­lja­ka sa me­dom je ta­ko­đe ja­ko do­bro za zdra­vlje – is­ti­če Ra­mi­za. – Za či­šće­nje i do­bro zdra­vlje plu­ća iz­u­zet­no je dje­lo­tvo­ran svje­ži ko­ri­jen oma­na ko­ji se, za­jed­no sa ko­ri­je­nom re­na sta­vi u med. Ko­ri­jen bilj­ke ve­le­mun, ko­ji se po­to­pi u med, iz­van­re­dan je za oso­be ko­je pa­te od Kro­no­ve bo­le­sti.

Ki­ne­ski lam­pi­on bla­go­tvo­ran za di­ja­be­ti­ča­re

Idri­zo­vi­će­va is­ti­če i bla­go­tvor­nost upo­tre­be bilj­ke pod ime­nom ki­ne­ski lam­pi­on. On se, tvr­di, mo­že ko­ri­sti­ti pa­ra­lel­no sa in­su­li­nom, jer ne­ma kon­tra­in­di­ka­ci­ja.
-Upo­tre­bom ki­ne­skog lam­pi­o­na i in­jek­ci­ja in­su­li­na ne­će do­ći do hi­po­gli­ke­mi­je – na­gla­ša­va Ra­mi­za. – Ali, do­ga­đa se da pri­li­kom kom­bi­no­va­nja ove bilj­ke i in­su­li­na kod obo­lje­lih od di­ja­be­te­sa ti­pa dva še­ćer pad­ne za ne­ko­li­ko je­di­ni­ca, pa je mo­gu­će, uz do­go­vor sa lje­ka­rom, sma­nji­ti broj je­di­ni­ca in­su­li­na.