ZA­GREB - Ko­me­mo­ra­tiv­ni skup u spo­men na ubi­je­ne to­kom i po­sle hr­vat­ske ak­ci­je „Olu­ja” odr­žan je ju­če u se­lu Pje­šča­ni­ca u op­šti­ni Vr­gin­most, u or­ga­ni­za­ci­ji Srp­skog na­rod­nog vi­je­ća (SNV) i Do­cu­men­te – Cen­tra za su­o­ča­va­nje s pro­šlo­šću.
„Ove će go­di­ne in­sti­tu­ci­je Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske obi­lje­ži­ti go­di­šnji­cu „Olu­je” voj­nom pa­ra­dom u Za­gre­bu i ma­ni­fe­sta­ci­jom u Kni­nu, dok po­no­vo ne­do­sta­je istin­ska po­dr­ška za žr­tve ra­ta. S ovog mje­sta dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma upu­ću­je­mo po­ziv na di­ja­log o pri­mje­re­nom na­či­nu sje­ća­nja jer se u sklo­pu Da­na do­mo­vin­ske za­hval­no­sti mo­ra na­ći mje­sto za pam­će­nje svih žr­ta­va. Ne­pri­hva­tlji­vo je da 20 go­di­na na­kon ovih zlo­či­na, po­gi­bi­ja i ne­sta­na­ka po­ro­di­ce osta­ju sa­me u tra­ga­nju i pam­će­nju, re­kla je vo­di­telj­ka Do­cu­men­te Ve­sna Ter­še­lič.
Ona je is­ta­kla da Hr­vat­ska i Sr­bi­ja ni­su na­pra­vi­le sve što je tre­ba­lo da bi po­dr­ža­le ci­vil­ne žr­tve ra­ta, na­vo­di se u sa­op­šte­nju SNV.
Ter­še­lić je pod­sje­ti­la da je pre­ma iz­vje­šta­ju Hr­vat­skog hel­sin­škog od­bo­ra to­kom i po­sle „Olu­je” stra­da­lo 667 ci­vi­la.
U op­šti­ni Vr­gin­most stra­da­lo je 67 oso­ba, od ko­jih 41 ci­vil sta­ri­je ži­vot­ne do­bi. Ve­ći­na njih se, ka­ko je re­kla vo­di­telj­ka Do­cu­men­te, i da­lje vo­de kao ne­sta­li. Pod­sje­ti­la je da su ne­ki od njih ubi­je­ni kao žr­tve rat­nog zlo­či­na, po­put Te­o­do­ra i Da­ni­ce Sa­mar­dži­je, ko­ji su ubi­je­ni i za­pa­lje­ni u svo­joj ku­ći u Slav­skom Po­lju, ne­ki u na­pa­du Hr­vat­ske voj­ske i Ar­mi­je BiH na iz­bje­glič­ku ko­lo­nu, a bi­lo je i onih ko­ji su stra­da­li u bor­ba­ma kod Dvo­ra.
Ter­še­lić je re­kla da za te zlo­či­ne još ni­ko u Hr­vat­skoj ni­je od­go­va­rao, dok su za zlo­či­ne u „Olu­ji” po­kre­nu­ta sa­mo tri kri­vič­na po­stup­ka, a je­dan je pra­vo­sna­žno za­vr­šen.
Pred­sjed­nik SNV Mi­lo­rad Pu­po­vac upo­zo­rio je da u po­sled­njih 20 go­di­na u jav­nom pro­sto­ru Hr­vat­ske „ne­ma mje­sta za stra­šno i isto­rij­sko stra­da­nje ko­je se do­go­di­lo Sr­bi­ma s ovih pod­ruč­ja”.
„Da je oti­šlo 250.000 pti­ca, ne­ko bi se pi­tao za­što i mo­gu li se vra­ti­ti”, re­kao je Pu­po­vac.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ve­ći­na gra­đa­na ni­je ima­la pri­li­ku da ču­je ko­je je po­sle­di­ca iza se­be osta­vi­la „Olu­ja”. On je na­gla­sio da se tre­ba sje­ća­ti i gra­đa­na hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti ko­ji su na tom pro­sto­ru stra­da­li 1991. i 1992.
„Ovih da­na me če­sto pi­ta­ju ho­ću li na pro­sla­vu u Knin. Ta­mo gdje su lju­di ubi­je­ni i gdje tre­ba sa­gnu­ti gla­vu, ta­mo ću ići. A ta­mo gdje ne­ko bez mo­ral­ne oba­ve­ze i po­treb­ne mo­ral­ne svi­je­sti šta se do­go­di­lo i ko­ji isto­rij­ski gu­bi­tak je zbog sve­ga ima­la ne sa­mo srp­ska isto­rij­ska za­jed­ni­ca, ne­go hr­vat­ska u cje­li­ni, ta­mo ću ja pi­ta­ti one ko­ji ne­ma­ju svi­je­sti da se po­klo­ne lju­di­ma ko­ji su stra­da­li”, re­kao je Pu­po­vac.
On je na­gla­sio da se tre­ba sje­ća­ti ubi­je­nih pri­pad­ni­ka hr­vat­ske voj­ske, ali da „ne tre­ba one­mo­gu­ća­va­ti da gra­đa­ni do­zna­ju za zlo­či­ne ko­ji su po­či­nje­ni pre­ma Sr­bi­ma”.
Na ko­me­mo­ra­ci­ji je mi­nu­tom ću­ta­nja oda­ta po­čast za stra­da­le gra­đa­ne srp­ske i hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti.
Po­tom su oku­plje­ni na mje­snom gro­blju u obli­žnjoj Gor­njoj Če­mer­ni­ci po­lo­ži­li cvi­je­će na grob Dmi­tra Ob­ra­do­vi­ća, pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne Vr­gin­most, ko­ji se rat­nih de­ve­de­se­tih za­la­gao za su­ži­vot Hr­va­ta i Sr­ba. Ubi­le su ga 1992. srp­ske sna­ge, op­tu­živ­ši za zlo­čin Hr­va­te.
Pri­pre­me za obi­lje­ža­va­nje 20. go­di­šnji­ce hr­vat­ske ak­ci­je „Olu­ja” u pu­nom su je­ku, a ve­če­ras će u Za­gre­bu bi­ti odr­ža­na ge­ne­ral­na pro­ba voj­ne pa­ra­de. Zbog ne­sa­gla­sno­sti oko mje­sta i na­či­na pro­sla­ve, Dan po­bje­de i do­mo­vin­ske za­hval­no­sti i go­di­šnji­ca „Olu­je” sla­vi­će se dva da­na – voj­nom pa­ra­dom u uto­rak u Za­gre­bu i tra­di­ci­o­nal­nom pro­sla­vom dan ka­sni­je u Kni­nu.
(Be­ta)