BE­O­GRAD – Da­nas se na­vr­ša­va 20 go­di­na od po­čet­ka hr­vat­ske voj­ne ak­ci­je „Olu­ja” ko­ja je do­ve­la do eg­zo­du­sa vi­še od 200.000 Sr­ba iz Hr­vat­ske.
U Hr­vat­skoj je 5. av­gust dr­žav­ni pra­znik ko­ji se sla­vi kao Dan po­bje­de i do­mo­vin­ske za­hval­no­sti za ak­ci­ju „Olu­ja” ko­jom su pod hr­vat­sku upra­vu vra­će­ni po­sled­nji dje­lo­vi te­ri­to­ri­je pod kon­tro­lom pri­pad­ni­ka srp­skih voj­nih je­di­ni­ca. Od 2000. taj dan se obi­lje­ža­va i kao Dan oru­ža­nih sna­ga Hr­vat­ske.
Od­lu­kom hr­vat­skih vla­sti ove go­di­ne „Olu­ja” će se sla­vi­ti dva da­na – voj­nom pa­ra­dom 4. av­gu­sta u Za­gre­bu i cen­tral­nom pro­sla­vom 5. av­gu­sta u Kni­nu.
U Sr­bi­ji će 5. av­gust, od­lu­kom Vla­de Sr­bi­je, bi­ti Dan ža­lo­sti.
Dva da­na uoči pro­sla­ve ove go­di­šnji­ce u Kni­nu je po­sta­vljen spo­me­nik biv­šem pred­sjed­ni­ku Hr­vat­ske Fra­nju Tuđ­ma­nu.
Ak­ci­ja „Olu­ja” po­če­la je 4. av­gu­sta 1995. ofan­zi­vom hr­vat­ske voj­ske, po­li­ci­je i Hr­vat­skog vi­je­ća ob­ra­ne (voj­ska bo­san­skih Hr­va­ta) na pod­ruč­ja Ba­ni­je, Li­ke, Kor­du­na i sje­ver­ne Dal­ma­ci­je, od­no­sno na sa­mo­pro­kla­mo­va­nu Re­pu­bli­ku Srp­sku Kra­ji­nu. Dan ka­sni­je, hr­vat­ska voj­ska je ušla u go­to­vo na­pu­šten Knin i is­ta­kla hr­vat­sku za­sta­vu.
U ope­ra­ci­ji „Olu­ja” uče­stvo­va­lo je 138.500 pri­pad­ni­ka hr­vat­ske voj­ske, MUP-a i Hr­vat­skog vi­je­ća ob­ra­ne. Tim sna­ga­ma su se, pre­ma hr­vat­skim iz­vo­ri­ma, su­prot­sta­vi­le srp­ske sna­ge od oko 31.000 voj­ni­ka.
Pod­ruč­je za­hva­će­no hr­vat­skom ofan­zi­vom na­pu­sti­lo je go­to­vo cje­lo­kup­no srp­sko sta­nov­ni­štvo. Ko­lo­ne iz­bje­gli­ca na trak­to­ri­ma i dru­gim po­ljo­pri­vred­nim vo­zi­li­ma su pre­ko pod­ruč­ja pod kon­tro­lom bo­san­skih Sr­ba u za­pad­noj i sje­ver­noj Bo­sni kre­nu­le ka Sr­bi­ji.
Vla­sti u Sr­bi­ji su iz­bje­glič­ke ko­lo­ne upu­ći­va­le u cen­tre u unu­tra­šnjo­sti ze­mlje, uklju­ču­ju­ći i po­kra­ji­nu Ko­so­vo.
Voj­na ak­ci­ja „Olu­ja” ubra­ja se u jed­no od naj­su­ro­vi­jih et­nič­kih či­šće­nja na pod­ruč­ju biv­še SFRJ.
Ne­ma pre­ci­znih po­da­ta­ka o žr­tva­ma. Po ne­kim iz­vo­ri­ma, u ak­ci­ji hr­vat­ske voj­ske „Olu­ja” ne­sta­lo je 1.805 oso­ba, a Hr­vat­ski hel­sin­ški od­bor za ljud­ska pra­va tvr­di da je to­kom te ope­ra­ci­je po­gi­nu­lo ukup­no 677 ci­vi­la.
Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas” u svo­joj evi­den­ci­ji ima ime­na 1.960 po­gi­nu­lih i ne­sta­lih Sr­ba od ko­jih 1.205 ci­vi­la, me­đu nji­ma 522 že­ne i 12 dje­ce.
Ko­man­dant Glav­nog šta­ba Hr­vat­ske voj­ske Jan­ko Bo­bet­ko iz­ja­vio je u av­gu­stu 2001. za­gre­bač­kom Ju­tar­njem li­stu da je on autor pla­na ak­ci­je „Olu­ja” i da je voj­ni vrh s ta­da­šnjim pred­sjed­ni­kom Hr­vat­ske Fra­njom Tuđ­ma­nom tu ope­ra­ci­ju pri­pre­mao dvi­je go­di­ne.
Op­tu­žni­cu pro­tiv Bo­bet­ka Ha­ški tri­bu­nal ot­pe­ča­tio je 2002, ali ga hr­vat­ske vla­sti ni­su iz­ru­či­le tom su­du i on je do smr­ti 29. apri­la 2003. sve vri­je­me bio u za­gre­bač­koj bol­ni­ci.
Port­pa­rol Stejt de­part­men­ta Ri­čard Ba­u­čer iz­ja­vio je 2002. da su SAD ima­le od­re­đe­na sa­zna­nja da su pri­pre­me za ak­ci­ju „Olu­ja” u to­ku, ali da ni­su bi­le „umi­je­ša­ne u pla­ni­ra­nje ili iz­vo­đe­nje te ope­ra­ci­je”. To je po­no­vio i biv­ši ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Za­gre­bu Pi­ter Gal­brajt na su­đe­nju Slo­bo­da­nu Mi­lo­še­vi­ću u Ha­gu.
U ma­ju 2007. Gal­brajt je u in­ter­vjuu hr­vat­skoj te­le­vi­zi­ji re­kao da vje­ru­je da su hr­vat­ske vla­sti bi­le umi­je­ša­ne u zlo­či­ne.
„Ni­ko ne mo­že po­re­ći da su se zlo­či­ni na­kon `Oluje` do­go­di­li, uklju­ču­ju­ći i ko­ra­ke či­ji je cilj bio spre­ča­va­nje po­vrat­ka Sr­ba”, re­kao je Gal­brajt.
Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je Gal­brajt je toj te­le­vi­zi­ji, po­red osta­log, re­kao da je on 1. av­gu­sta 2005. pre­nio po­ru­ku svo­je vla­de ta­da­šnjem pred­sjed­ni­ku Tuđ­ma­nu da se ne pro­ti­vi voj­noj ope­ra­ci­ji Hr­vat­ske.
„No ja­sno sam pri­tom upo­zo­rio Tuđ­ma­na da se mo­ra­ju za­šti­ti­ti srp­ski ci­vi­li, ali se on na ta upo­zo­re­nja oglu­šio”, re­kao je Gal­brajt u iz­ja­vi toj te­le­vi­zi­ji i is­ta­kao da SAD ni­su odo­bri­le ope­ra­ci­ju či­ji je cilj bio pro­tje­ri­va­nje srp­skog sta­nov­ni­štva”.
Za vri­je­me Tuđ­ma­no­vog re­ži­ma hr­vat­ske vla­sti su ne­gi­ra­le op­tu­žbe o et­nič­kom či­šće­nju i od­bi­ja­le sa­rad­nju s Me­đu­na­rod­nim su­dom za rat­ne zlo­či­ne u Ha­gu, tvr­de­ći da je ri­ječ o le­gi­tim­noj voj­noj ope­ra­ci­ji pro­tiv po­bu­nje­ni­ka. Zva­nič­ni stav Hr­vat­ske bio je da ni­je bi­lo raz­lo­ga da Sr­bi ko­ji ni­su bi­li umi­je­ša­ni u rat­na dej­stva na­pu­ste to pod­ruč­je.
U me­đu­vre­me­nu su hr­vat­ske vla­sti pri­hva­ti­le sa­rad­nju i Ha­škom su­du su do­sta­vi­le na de­se­ti­ne ob­ra­đe­nih slu­ča­je­va naj­te­žih zlo­či­na po­či­nje­nih to­kom i na­kon voj­no-po­li­cij­skih ak­ci­ja „Blje­sak” i „Olu­ja”.
Tu­ži­la­štvo Ha­škog tri­bu­na­la od­u­sta­lo je od po­di­za­nja op­tu­žni­ca pro­tiv ge­ne­ra­la Pe­tra Sti­pe­ti­ća, ko­ji je ko­man­do­vao voj­nim ak­ci­ja­ma u sklo­pu ope­ra­ci­je „Olu­ja”, i Mir­ka Nor­ca, ko­ji su sa­slu­ša­ni u sta­tu­su osum­nji­če­nih.
No­rac je u Hr­vat­skoj ra­ni­je osu­đen na 12 go­di­na za­tvo­ra, što je ka­sni­je sma­nje­no za go­di­nu da­na, zbog li­kvi­da­ci­je naj­ma­nje 50 srp­skih ci­vi­la na pod­ruč­ju Go­spi­ća i Kar­lo­ba­ga 1991, a u ma­ju 2009. osu­đen je na se­dam go­di­na za­tvo­ra za rat­ne zlo­či­ne nad ci­vi­li­ma u voj­noj ak­ci­ji Me­dač­ki džep 1993. go­di­ne.
Vr­hov­ni sud Hr­vat­ske po­tvr­dio je oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du za isti zlo­čin biv­šem ge­ne­ra­lu Ra­hi­mu Ade­mi­ju.
Hr­vat­ska vla­da je po­čet­kom ju­la 2003. sa­op­šti­la da je pri­mi­la iz­vje­štaj dr­žav­nog tu­ži­o­ca o kri­vič­nim pri­ja­va­ma i po­stup­ci­ma pro­tiv iz­vr­ši­la­ca zlo­či­na na­kon voj­ne ak­ci­je „Olu­ja”. Op­tu­že­ne su 3.792 oso­be, a pro­tiv ve­ći­ne su do­ni­je­te pre­su­de.
Apri­la 2011. Hr­vat­ska ra­dio-te­le­vi­zi­ja (HRT) ob­ja­vi­la je po­dat­ke Dr­žav­nog tu­ži­laštvg Hr­vat­ske (DORH) da su to­kom i ne­po­sred­no po­sli­je „Olu­je” po­či­nje­na 24 rat­na zlo­či­na u ko­ji­ma je ubi­je­no 156 oso­ba, kao i da je za te zlo­či­ne pro­ce­su­i­ra­no sa­mo de­set biv­ših pri­pad­ni­ka hr­vat­ske voj­ske i po­li­ci­je.
Vi­še ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja iz Hr­vat­ske je, ta­ko­đe, u apri­lu 2011. pod­sje­ti­lo na ne­ka­žnje­ne zlo­či­ne to­kom i po­sle ak­ci­je „Olu­ja” ka­da je, ka­ko na­vo­de, ubi­je­no vi­še od 600 ci­vi­la.
Ha­ški tri­bu­nal je ju­la 2001. ot­pe­ča­tio op­tu­žni­cu pro­tiv pen­zi­o­ni­sa­nog hr­vat­skog ge­ne­ra­la An­te Go­to­vi­ne, ko­ji je bio ko­man­dant te ope­ra­ci­je.
Go­to­vi­na je od ta­da bio u bjek­stvu sve do hap­še­nja u Špa­ni­ji 7. de­cem­bra 2005, ka­da je iz­ru­čen Tri­bu­na­lu.
Go­di­nu da­na ra­ni­je tom su­du su se pre­da­la dru­ga dvo­ji­ca ge­ne­ra­la, Ivan Čer­mak i Mla­den Ma­krač, ko­ji su op­tu­že­ni za pro­gon, de­por­ta­ci­je i pri­sil­no pre­mje­šta­nje, pljač­ku, bez­ob­zir­no ra­za­ra­nje na­se­lja, ubi­stva, ne­hu­ma­na dje­la i okru­tan tret­man to­kom i na­kon ope­ra­ci­je „Olu­ja”.
Apri­la 2011. Go­to­vi­na je osu­đen na 24, a Mla­den Mar­kač na 18 go­di­na za­tvo­ra, dok je ge­ne­ral Ivan Čer­mak oslo­bo­đen kri­vi­ce.
U pre­su­di An­ti Go­to­vi­ni Ha­ški tri­bu­nal utvr­dio je da je ope­ra­ci­ja „Olu­ja” u lje­to 1995. bi­la udru­že­ni zlo­či­nač­ki po­du­hvat na če­lu s pred­sjed­ni­kom Fra­njom Tuđ­ma­nom, smi­šljen da pro­tje­ra srp­sko sta­nov­ni­štvo iz Knin­ske kra­ji­ne, što je bio na­vod op­tu­žni­ce.
U no­vem­bru 2012. Ape­la­ci­o­no vi­je­će Ha­škog tri­bu­na­la oslo­bo­di­lo je Go­to­vi­nu i Mar­ka­ča kri­vi­ce za pro­gon srp­skog sta­nov­ni­štva iz Knin­ske kra­ji­ne 1995. po­ni­štiv­ši pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du, na­kon če­ga su oni pu­šte­ni iz pri­tvo­ra.
Pre­ma ko­nač­noj pre­su­di ope­ra­ci­ja „Olu­ja” ni­je bi­la udru­že­ni zlo­či­nač­ki po­du­hvat u ci­lju pro­tje­ri­va­nja Sr­ba iz Knin­ske kra­ji­ne.
Oslo­ba­đa­ju­ća pre­su­da iza­zva­la je eufo­ri­ju u Hr­vat­skoj, a hr­vat­ski gra­do­vi su se utr­ki­va­li u do­dje­lji­va­nju ti­tu­le po­ča­snog gra­đa­ni­na An­ti Go­to­vi­ni.
U Sr­bi­ji je ta pre­su­da iza­zva­la šok i raz­o­ča­ra­nje, a pred­sjed­nik Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta za sa­rad­nju sa Ha­škim tri­bu­na­lom Ra­sim Lja­jić je iz­ja­vio da je ri­ječ o se­lek­tiv­noj prav­di i da je taj sud iz­gu­bio sva­ki kre­di­bi­li­tet. Vla­da Sr­bi­je je od­lu­či­la da sa­rad­nju sa ha­škim Tri­bu­na­lom sve­de na teh­nič­ki ni­vo.
Glav­ni tu­ži­lac Ha­škog tri­bu­na­la Serž Bra­merc, ta­ko­đe, je iz­ra­zio raz­o­ča­re­nje tom pre­su­dom, a biv­ša glav­ni tu­ži­lac tog su­da Kar­la del Pon­te je iz­ja­vi­la da je „šo­ki­ra­na oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom Go­to­vi­ni i Mar­ka­ču i is­ta­kla da osje­ća pu­nu so­li­dar­nost sa srp­skim žr­tva­ma nad ko­ji­ma je po­či­njen zlo­čin”.
Iz re­gi­stro­va­nih grob­ni­ca na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske, od 2001. do 2014. eks­hu­mi­ra­ni su po­smrt­ni osta­ci 1.053 žr­ta­va srp­ske na­ci­o­nal­no­sti stra­da­lih u ak­ci­ja­ma hr­vat­ske voj­ske i po­li­ci­je „Blje­sak” i „Olu­ja”.
(Be­ta)


Dje­voj­ka iz ko­lo­ne - 20 go­di­na po­sli­je

Đur­đi­ca Po­po­vić, dje­voj­ka iz ko­lo­ne, na obi­lje­ža­va­nju Da­na sje­ća­nja na stra­da­nje i pro­gon Sr­ba na mo­stu kod Srem­ske Ra­če pod­sje­ća na svo­ju sud­bi­nu i sud­bi­nu su­na­rod­ni­ka to­kom i na­kon ak­ci­je „Olu­ja”.
Sa sa­mo de­vet go­di­na bi­la je pri­nu­đe­na da sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce na­pu­sti Hr­vat­sku. Sa­da ži­vi u be­o­grad­skoj op­šti­ni Groc­ka i ka­že da joj je po­seb­no dra­go što ove go­di­ne Sr­bi­ja pr­vi put na do­sto­jan­stven na­čin obi­lje­ža­va ovaj do­ga­đaj i oda­je po­čast žr­tva­ma, pre­no­si Tan­jug.
Po­ro­di­ca Po­po­vić pre­šla je put iz Hr­vat­ske pre­ko Ba­nja­lu­ke, Ši­ma­no­va­ca, Ru­šnja do Groc­ke gdje je uto­či­šte pro­na­šla u ku­ći jed­nog ro­đa­ka.
Ne že­le­ći da ko­men­ta­ri­še na­čin na ko­ji go­di­šnji­cu „Olu­je” sla­ve u nje­noj ne­ka­da­šnoj do­mo­vi­ni, dje­voj­ka ko­ja je di­plo­mi­ra­la na be­o­grad­skom Eko­nom­skom fa­kul­te­tu i uspje­šno upli­va­la u po­slov­ne vo­de, sa­mo je na­ve­la da je to nji­hov na­čin i put, nji­ho­ve od­lu­ke, dio po­li­ti­ke.
Đur­đi­ca po­ru­ču­je da 20 go­di­na po­sli­je, sma­tra da je naj­bit­ni­ji na­čin na ko­ji Sr­bi­ja tre­ti­ra do­ga­đa­je u Hr­vat­skoj iz 1995. go­di­ne.
Hr­vat­sku voj­no po­li­cij­sku ak­ci­ju vi­di kao zlo­či­nač­ku i ka­že da je ulo­gu go­vor­ni­ka na cen­tral­noj dr­žav­noj ma­ni­fe­sta­ci­ji obi­lje­ža­va­nja 5. av­gu­sta u Srem­skoj Ra­či pri­hva­ti­la ka­ko bi se in­for­ma­ci­je o zlo­či­ni­ma ko­ji su se do­go­di­li to­kom „Olu­je” pro­ši­ri­le, jer se o to­me ma­lo zna.
„Po­no­sna sam što ću bi­ti dio to­ga”, is­ti­če Po­po­vi­će­va, ko­ja je iza­bra­na da go­vo­ri na ma­ni­fe­sta­ci­ji na­kon što je na in­ter­net stra­ni­ca­ma ob­ja­vljen njen tekst na­pi­san 2009. go­di­ne – „Sje­ća­nje na `Oluju` nad mo­jim Kra­ji­šni­ci­ma”, od­no­sno „Is­po­vest dje­voj­či­ce iz Li­ke” iz ko­jeg će i pro­či­ta­ti ne­ke dje­lo­ve.
Dje­voj­ka iz ko­lo­ne, ka­ko je na­ja­vlju­ju or­ga­ni­za­to­ri cen­tral­ne ma­ni­fe­sta­ci­je na ko­joj će go­vo­ri­ti i srp­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić i pred­sjed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik, ka­že da je ži­vot­ni put nje­nih prog­na­nih su­na­rod­ni­ka sli­čan i pod­sje­ća da se i 20 go­di­na na­kon „Olu­je” i da­lje ne zna za sud­bi­ne mno­gih Sr­ba, kao i da su osta­la ne­ri­je­še­na od­re­đe­na pi­ta­nja, po­put imo­vin­skog. 
Svo­je rod­no mje­sto u Hr­vat­skoj, Za­lu­žni­cu, Đur­đi­ca je bi­la u pri­li­ci da po­sje­ti na­kon ra­ta, ali sli­ka ko­ju je po­ni­je­la ni­je li­je­pa jer je, svje­do­či, i da­lje tu­žno i na­pu­šte­no.
(RTS)


Jo­si­po­vić: Sla­vi­ti uz pru­že­nu ru­ku dru­goj stra­ni

Biv­ši pred­sjed­nik Hr­vat­ske i li­der no­vo­o­sno­va­ne po­li­tič­ke op­ci­je „Na­pri­jed Hr­vat­ska – pro­gre­siv­ni sa­vez” Ivo Jo­si­po­vić sma­tra da voj­no-po­li­cij­sku ak­ci­ju „Olu­ja” tre­ba sla­vi­ti kao va­žan dan hr­vat­ske isto­ri­je, uz pru­že­nu ru­ku i oni­ma ko­ji su, ka­ko ka­že, bi­li na dru­goj stra­ni.
Ivo Jo­si­po­vić je re­kao da je „Olu­ja” zna­či­la „ko­nač­no oslo­bo­đe­nje ze­mlje od oku­pa­ci­je, na­kon mno­go žr­ta­va i ra­za­ra­nja” i do­da­je da su, s dru­ge stra­ne, „na ovaj ili onaj na­čin” ta­da stra­da­li mno­gi Sr­bi, pre­no­si Tan­jug.
„Pro­sla­va `Oluje`, o to­me sam mno­go go­vo­rio, tre­ba bi­ti ta­kva da mo­že­mo re­ći ka­ko smo na­kon po­bje­de u ra­tu po­bi­je­di­li i u mi­ru. `Oluja` mo­ra sla­vi­ti mir, bi­ti dan ka­da će­mo sla­vi­ti po­bje­du i na­še bra­ni­te­lje, ali i oda­ti po­čast svim ne­vi­nim žr­tva­ma”, po­ru­čio je Jo­si­po­vić u in­ter­vjuu ba­nja­luč­kim „Ne­za­vi­snim no­vi­na­ma”.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, pro­sla­va bi tre­ba­lo da bu­de in­te­gra­tiv­ne pri­ro­de, ta­kva da po­tvr­di ka­ko je u „do­mo­vin­skom ra­tu” iz­bo­re­na slo­bo­da za sve hr­vat­ske gra­đa­ne.
Jo­si­po­vić do­da­je da je vi­še pu­ta pod­sje­tio na ne sa­mo mje­sta stra­da­nja hr­vat­skih žr­ta­va, već i na mje­sta gdje su stra­da­li ci­vi­li srp­ske na­ci­o­nal­no­sti.
„Na­ža­lost, u to­me me ni­su pra­ti­li dru­gi po­li­ti­ča­ri”, na­veo je pred­stav­nik hr­vat­ske po­li­tič­ke sce­ne ko­ji kon­sta­tu­je i da isto­ri­ja po­ka­zu­je da u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma, po­seb­no ka­da je ri­ječ o si­ro­ma­še­nju lju­di, ja­ča na­ci­o­na­li­zam i da je va­žno ka­ko se po­sta­vlja­ju po­li­ti­ča­ri jer „ra­di­ka­li­zam i mr­žnja ni­ka­da ni­su do­ni­je­li do­bro lju­di­ma i dr­ža­va­ma”.(RTS)