Pred­lo­gom za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru go­to­vo su u pot­pu­no­sti iz­o­sta­vlje­ni za­po­sle­ni u pro­svje­ti i zdrav­stvu, a ko­e­fi­ci­jent za­ra­de lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste du­plo je ni­ži od ko­e­fi­ci­jen­ta se­kre­ta­ra ne­kog dr­žav­nog or­ga­na što je ne­pri­hva­tlji­vo, oci­je­ni­li su pred­stav­ni­ci sin­di­ka­ta. Uni­ja slo­bod­nih sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (USSCG), Sa­vez sin­di­ka­ta Cr­ne Go­re (SSCG) i sin­di­ka­ti zdrav­stva tra­ži­li su od Vla­de da iz pro­ce­du­re po­vu­če pred­log za­ko­na, jer je ura­đen jed­no­stra­no i bez nji­ho­vog uče­šća, ali taj za­htjev ni­je pri­hva­ćen. Sin­di­kal­ci upo­zo­ra­va­ju da je Vla­din pred­log za­ko­na udar na oko 59.000 za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru.
Sma­tra­ju da bi ova­kav pred­log za­ko­na tre­ba­lo po­vu­ći jer ni­je jed­nak za sve. Pred­lo­gom za­ko­na de­fi­ni­sa­ne su pri­vi­le­gi­je za pre­ko 800 funk­ci­o­ne­ra, dok zdrav­stve­ni rad­ni­ci i pro­svje­ta­ri nji­me prak­tič­no ni­je­su ni tre­ti­ra­ni.
Pred­sjed­nik Op­štin­skog sin­di­kal­nog po­vje­re­ni­štva Nik­šić i ko­or­di­na­tor nik­šić­ke re­gi­je u okvi­ru SSCG Bran­ko Gar­da­še­vić po­ru­čio je u iz­ja­vi za „Dan” da tra­že po­vla­če­nje pred­lo­ga za­ko­na jer je, ka­ko ka­že, na­ka­ra­dan. Gar­da­še­vić sma­tra da se pla­te ne po­ve­ća­va­ju sra­zmjer­no.
– SSCG ni­ka­ko ne bi tre­ba­lo da do­zvo­li usva­ja­nje ova­kvog za­ko­na, već da tra­ži da se po­vu­če iz pro­ce­du­re. Na ova­kav na­čin se na šte­tu za­po­sle­nih usva­ja­ju od­lu­ke pred­la­ga­ča – sma­tra Gar­da­še­vić.
On je do­dao da se za­la­že za po­ve­ća­nje pla­ta u jav­nom sek­to­ru, ali ne da to bu­de sim­bo­lič­no, već shod­no struč­noj spre­mi i ko­e­fi­ci­jen­tu za­po­sle­nog.
– Ap­so­lut­no ne po­dr­ža­va­mo da to bu­de 0,5 od­sto, sa­mo da bi se ka­za­lo da su pla­te po­ve­ća­ne– is­ta­kao je Gar­da­še­vić.
Za­mje­nik ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra USSCG Vla­di­mir Pa­vi­će­vić oci­je­nio je za „Dan” da je uma­nje­nje mi­nu­log ra­da, pred­vi­đe­no pred­lo­že­nim ak­tom, ve­li­ki udar na za­po­sle­ne u jav­nom sek­to­ru gdje je an­ga­žo­va­no bli­zu 59.000 rad­ni­ka.
On ci­je­ni da ni­je bi­la lo­ša pr­vo­bit­na na­mje­ra Vla­de i Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja da ovim za­ko­nom sma­nje ogrom­ne pla­te po­je­din­ci­ma u ne­kim agen­ci­ja­ma, uprav­nim od­bo­ri­ma, sa­vje­ti­ma i sa­mim tim po­ve­ća­ju mo­guć­nost da se ta sred­stva pla­si­ra­ju na dru­gu stra­nu.
– Ni­je­sam si­gu­ran ko­li­ko će to us­pje­ti ovim za­ko­nom. Ono što je naj­spor­ni­je sin­di­ka­tu u ovom tre­nut­ku je uma­nje­nje mi­nu­log ra­da. Do­sad je za sva­ku go­di­nu ko­e­fi­ci­jent uve­ćan za 0,5 od­sto, plus de­set go­di­na sta­ža 0,75 za 10 do 20 go­di­na i je­dan pro­ce­nat za za­po­sle­ne ko­ji ima­ju pre­ko 20 go­di­na sta­ža po go­di­ni rad­nog sta­ža. To će po no­vom pred­lo­gu bi­ti 0,5 od­sto po go­di­ni rad­nog sta­ža, što je jak udar na za­ra­de i to je pro­ble­ma­tič­no – is­ta­kao je on.
Pa­vi­će­vić na­vo­di da su pred­stav­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja uka­zi­va­li ka­ko je te­ško za­ko­nom kao op­štim ak­tom ure­di­ti za­ra­de za­po­sle­nih u zdrav­stvu s ob­zi­rom na ve­li­ki broj ka­te­go­ri­ja is­pla­ta u ovom sek­to­ru, kao što su de­žur­stva, smjen­ski i pre­ko­vre­me­ni rad, pa­u­ša­li, pri­prav­nost itd.
– To se mo­ra ure­di­ti ne­kim pod­za­kon­skim ak­ti­ma, u ovom slu­ča­ju gran­skim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom u ko­jem su pre­ci­zno de­fi­ni­sa­na sva mo­gu­ća da­va­nja u zdrav­stve­nom si­ste­mu. Ne­mo­gu­će je sve to ob­u­hva­ti­ti jed­nim op­štim ak­tom i Mi­ni­star­stvu zdra­vlja bi­će pri­lič­no te­ško da ga pri­mije­ni. Zbog to­ga bi de­fi­ni­tiv­no tre­ba­lo da gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor osta­ne na sna­zi ka­ko bi za­ra­de mo­gle da se is­pla­ću­ju – sma­tra Pa­vi­će­vić.
Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, vi­so­ki ko­e­fi­ci­jen­ti za­ra­de funk­ci­o­ne­ra i za­po­sle­nih u dr­žav­nom apa­ra­tu tre­ba­lo bi da bu­du sti­mu­la­tiv­ni za zdrav­stve­ne rad­ni­ke, pa sa­mim tim i za po­ve­ća­nje nji­ho­vih za­ra­da.
– U za­ko­nu se vi­di ko­li­ki su ko­e­fi­ci­jen­ti za­ra­da za dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke, kao što su su­di­je, tu­ži­o­ci, a ko­li­ki za lje­ka­re spe­ci­ja­li­ste. Naj­ma­nji ko­e­fi­ci­jent za­ra­de su­di­je Osnov­nog su­da bi­će 18, a lje­ka­ra spe­ci­ja­li­sti osam, osam i po. Da­kle, dra­stič­na raz­li­ka u za­ra­da­ma, što će bi­ti vr­lo te­ško prav­da­ti i po­ja­sni­ti ka­ko ne­ko sa vi­še ško­le ima du­plo ma­nju pla­tu sa­mo za­to što ra­di u jav­nom sek­to­ru. Ipak se na­dam da će se na za­kon mo­ći dje­lo­va­ti amand­man­ski, a mi će­mo ga do­bro iz­a­na­li­zi­ra­ti i da­ti pre­po­ru­ke na ko­ji na­čin bi tre­ba­lo da se pri­mi­je­ni – po­ru­čio je Pa­vi­će­vić.
Član rad­ne gru­pe an­ga­žo­van na iz­ra­di pro­pi­sa i pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta zdrav­stva i so­ci­jal­ne za­šti­te Lji­lja­na Kri­vo­ka­pić iz­ja­vi­la je za „Dan” da je na­sto­ja­la da što vi­še ta­ča­ka usa­gla­se ka­ko bi bi­li za­do­volj­ni za­po­sle­ni u jav­nom sek­to­ru, ali sma­tra da se ovaj akt ne od­no­si na zdrav­stvo.
– Za­ra­de će mo­ra­ti da se re­gu­li­šu pre­ko gran­skog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra. Pred­lo­že­ni za­kon pre­po­zna­je sa­mo one ko­ji su u ad­mi­ni­stra­ci­ji, dr­žav­nom apa­ra­tu, a tu ne­ma ni lje­ka­ra, ni me­di­cin­skih se­sta­ra kao ni za­po­sle­nih u pro­svje­ti. Mi će­mo mo­ra­ti da se oslo­ni­mo na gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor ko­ji će se vje­ro­vat­no mi­je­nja­ti na­kon usva­ja­nja ovog za­ko­na – uka­za­la je ona.
Kri­vo­ka­pi­će­va na­vo­di da je no­vi­na u pred­lo­že­nom za­ko­nu uva­će­nje za­ra­de za 0,5 od­sto za mi­nu­li rad, ko­ji će u tom pro­cen­tu osta­ti do pen­zi­je. Ona je pi­ta­la da li su lje­ka­ri ma­nje vri­jed­ni od osta­lih struk­tu­ra u dru­štvu.
– Ako ne­ko sa tri ni­voa obra­zo­va­nja ima ko­e­fi­ci­jent za­ra­de 8, a su­di­ja Osnov­nog su­da i se­kre­tar Sud­skog sa­vje­ta 18, a pri­tom je for­mu­la za iz­ra­du do­hot­ka svi­ma ista, da li to zna­či da smo mi ma­nje vri­jed­ni od osta­lih struk­tu­ra u dru­štvu? Jed­no­stav­no će­mo sve te ko­e­fi­ci­jen­te mo­ra­ti da uve­de­mo kroz naš gran­ski ugo­vor i in­si­sti­ra­ti da bu­du pa­ra­lel­ni sa ovim struk­tu­ra­ma ko­je sam na­ve­la – na­gla­si­la je ona, is­ti­ču­ći da je pred­log za­ko­na na­mi­je­njen za ad­mi­ni­stra­tiv­ni apa­rat i funk­ci­o­ne­re i da je na sin­di­ka­tu da gran­ski ko­lek­tiv­ni ugo­vor usmje­ri pre­ma ko­e­fi­ci­jen­ti­ma pred­vi­đe­nim za­ko­nom za dr­žav­ni apa­rat.
Naj­vi­ši ko­e­fi­ci­jent slo­že­no­sti po­sla do­bio je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re – 32, dok bi pred­sjed­ni­ci­ma Skup­šti­ne, Vla­de, Vr­hov­nog i Ustav­nog su­da iz­no­sio 30.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac imao bi ko­e­fi­ci­jent 28, pot­pred­sjed­ni­ci Skup­šti­ne i Vla­de 27, a to­li­ko bi iz­no­sio i ko­e­fi­ci­jent za­mje­ni­ci­ma pred­sjed­ni­ka Vr­hov­nog i Ustav­nog su­da. Po­sla­ni­ci i mi­ni­stri ima­li bi ko­e­fi­ci­jent slo­že­no­sti ra­da 26, ko­li­ko i su­di­je, Vr­hov­nog i Ustav­nog su­da, glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac, pred­sjed­nik Se­na­ta Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je i za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Ge­ne­ral­nim se­kre­ta­ri­ma pred­sjed­ni­ka, Skup­šti­ne, Vla­de i Ustav­nog su­da iz­no­sio bi 24, ko­li­ko i glav­nim sa­vjet­ni­ci­ma pred­sjed­ni­ka Vla­de. Še­fo­vi­ma ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, par­la­men­ta, Vla­de i Vr­hov­nog su­da ko­e­fi­ci­jent slo­že­no­sti po­sla iz­no­si 22.
A.T.


PU­PI: Mi­zer­no po­ve­ća­nje pen­zi­ja

Iz Par­ti­je udru­že­nih pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da Cr­ne Go­re (PU­PI) ogor­če­ni su i raz­o­ča­ra­ni Vla­dinim pred­lo­gom za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru. Sma­tra­ju da se ovim ak­tom pred­vi­đa zna­čaj­no po­ve­ća­nje pla­ta, za­ra­da, na­gra­da, na­kna­da, do­da­ta­ka, ko­je se u ne­kim slu­ča­je­vi­ma po­ve­ća­va­ju i do 0 od­sto, a pen­zi­o­ne­ri­ma u iz­no­su od tri od­sto, na­po­mi­nju­ći da im se pen­zi­je ni­je­su ni uskla­đi­va­le ni­ti po­ve­ća­va­le od 2012. go­di­ne.
– Ta­ko će naj­ve­će po­ve­ća­nje pla­ta i za­ra­da u jav­nom sek­to­ru iz­no­si­ti 750, a pen­zi­o­ner sa pen­zi­jom od 100 eura do­bi­će po­ve­ća­nje od mi­zer­na tri eura – ka­žu u PU­PI-ju.
Sma­tra­ju da je smi­je­šno obra­zlo­že­nje da po­ve­ća­nje za­ra­da u jav­nom sek­to­ru ne pod­ra­zu­mi­je­va i ve­ću jav­nu po­tro­šnju, jer se uki­da­ju od­re­đe­ne na­kna­de za uprav­ne od­bo­re, ko­mi­si­je, sa­vje­te i rad­na ti­je­la.
– PU­PI je pod­nio ra­ni­je Ustav­nom su­du Cr­ne Go­re ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti i za­ko­ni­to­sti od­red­bi sa­dr­ža­nih u Za­ko­nu o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa, gdje se omo­gu­ća­va pred­sjed­ni­ku dr­ža­ve, Skup­šti­ne i Vla­de pen­zi­o­ni­sa­nje pod po­volj­ni­jim, pri­vi­le­go­va­nim uslo­vi­ma. Za­bri­nja­va nas i ču­di neo­d­go­vo­ran od­nos Ustav­nog su­da pre­ma ini­ci­ja­ti­vi PU­PI-a, iako je slič­nu nor­mu ve­za­no za pen­zi­je ste­če­ne na pri­vi­le­go­van na­čin pro­gla­sio 2009. go­di­ne ne­u­stav­nim i ne­za­ko­ni­tim – na­vo­de u sa­op­šte­nju.


Mo­ra pro­ći So­ci­jal­ni sa­vjet

Pred­log za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru bi­će te­ma sle­de­će sjed­ni­ce So­ci­jal­nog sa­vje­ta, gdje će SSCG ima­ti svo­je pred­lo­ge na je­dan dio tog ak­ta, po­ru­čio je ge­ne­ral­ni se­kre­tar ove rad­nič­ke aso­ci­ja­ci­je Du­ško Za­ru­bi­ca. On se na­da da će do­ći do kom­pro­mi­sa me­đu so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma i da će se usa­gla­si­ti ono što do­sad ni­je bi­lo usa­gla­še­no.
Vla­di­nim pred­lo­gom je de­fi­ni­sa­no da će pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, Vla­de, Skup­šti­ne, no­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja, po­sla­ni­ci, mi­ni­stri, i dru­gi, pri­ma­ti za­ra­du i dvi­je go­di­ne na­kon pre­stan­ka funk­ci­je. Iz­u­zet­no vi­so­ke ko­e­fi­ci­jen­te slo­že­no­sti po­sla do­bi­li su čak i še­fo­vi ka­bi­ne­ta, sa­vjet­ni­ci pred­sjed­ni­ka i pot­pred­sjed­ni­ka dr­žav­nih ti­je­la, se­kre­ta­ri, di­rek­to­ri i po­moć­ni­ci dr­žav­nih upra­va.


Ne­će bi­ti dis­kri­mi­na­ci­je

Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić ka­zao je da ni­je­su po­zva­ni da uče­stvu­ju u ras­pra­vi ili do­no­še­nju ovog tek­sta ili nje­go­voj ko­rek­ci­ji.
– Či­ni mi se da su za­ko­nom urav­no­te­že­ne stav­ke po ko­ji­ma su funk­ci­o­ne­ri pri­ma­li na­kna­de van za­ra­da, da će se na ra­čun to­ga do­ći do po­ve­ća­nja pla­ta. Mi u sin­di­ka­tu sma­tra­mo da je do­bro što ma­kar u od­no­su na one ko­ji se fi­nan­si­ra­ju iz jav­nog sek­to­ra ne­će bi­ti dis­kri­mi­na­ci­je da se u okvi­ru iste škol­ske spre­me ili iste stru­ke ima raz­li­či­ta za­ra­da, za­vi­sno od to­ga da li se ra­di u mi­ni­star­stvu, od­bo­ru ili agen­ci­ji. Po­zi­tiv­no je i što će se na ra­čun tih eks­tra na­kna­da do­ći do sred­sta­va ko­ja će is­pe­gla­ti ovu ne­u­rav­no­te­že­nost i si­gur­no je da se ni­ko­me ne­će sma­nji­ti pla­ta – na­vo­di on.
Vu­ja­no­vić sma­tra da su ovim pred­lo­gom za­ko­na „vje­ro­vat­no pri­vi­le­go­va­ni ne­ki funk­ci­o­ne­ri”.
– Ali ako će ta pri­vi­le­gi­ja zna­či­ti i iz­di­za­nje od­go­vor­no­sti no­si­la­ca svih funk­ci­ja u ze­mlji, on­da je to pri­hva­tlji­vo – sma­tra on.