Sko­ro sva­ki dru­gi gra­đa­nin Cr­ne Go­re sma­tra da je dis­kri­mi­ni­san po osnov­nu po­li­tič­kog uvje­re­nja, a u pret­ho­dih pet go­di­na u pro­sje­ku za oko šest od­sto po­ve­ća­na je dis­kri­mi­na­ci­ja u Cr­noj Go­ri, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja o dis­kri­mi­na­ci­ji ko­je je spro­veo Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va (CE­DEM). Ključ­ni na­la­zi is­pi­ti­va­nja jav­nog mnje­nja uka­za­li su na po­ve­ća­nje u ste­pe­nu dis­kri­mi­na­ci­je ka­da je ri­ječ o po­li­tič­kom uvje­re­nju.
Čak 81,8 od­sto is­pi­ta­nih gra­đa­na sma­tra da po­sto­ji dis­kri­mi­na­ci­ja po osno­vu za­po­šlja­va­nja zbog po­li­tič­kog uvje­re­nja. U tom seg­men­tu do­šlo je do po­ra­sta za oko 17 od­sto u od­no­su na is­tra­ži­va­nje ko­je je CE­DEM vr­šio 2010.
Po­lo­vi­na gra­đa­na (50,3 od­sto) sma­tra da po­sto­ji dis­kri­mi­na­ci­ja po pi­ta­nju po­li­tič­kog uvje­re­nja ka­da je ri­ječ i o obra­zo­va­nju. I na tom po­lju do­šlo je do po­ra­sta pro­cen­ta gra­đa­na ko­ji sma­tra­ju da su po­li­tič­ki dis­kri­mi­ni­sa­ni u od­no­su na 2010. za pre­ko 15 od­sto.
Da su po po­li­tič­koj li­ni­ji dis­kri­mi­ni­sa­ni i po pi­ta­nju ostva­ri­va­nja zdrav­stve­ne za­šti­te, sma­tra naj­ve­ći broj is­pi­ta­nih 35,7 od­sto, što je ta­ko­đe po­rast u od­no­su na 2010. za oko se­dam pro­ce­na­ta.
Po­li­tič­ko uvje­re­nje glav­ni je raz­log za­što 38,2 od­sto gra­đa­na sma­tra da je dis­kir­mi­ni­sa­no pri­li­kom pru­ža­nja uslu­ga od stra­ne jav­nih slu­žbi, gdje je do­šlo do pa­da za oko pet od­sto u od­no­su na 2010.
U pe­ri­o­du od ka­da je vr­še­no is­tra­ži­va­nje 2010. go­di­ne, „Dan” je ot­krio afe­ru „Sni­mak“ ko­jom su pri­ka­za­ne broj­ne zlo­u­po­tre­be od stra­ne vla­sti po pi­ta­nju za­po­šlja­va­nja. U afe­ri „Sni­mak“ obje­lo­da­nje­ne su me­to­de ko­ji­ma se De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS) go­di­na­ma slu­ži­la u ci­lju do­bi­ja­nja po­dr­ške za iz­bo­re. Jed­na od naj­za­pa­že­ni­jih je „je­dan za­po­sle­ni, če­ti­ri gla­sa“ ko­ju je pre­zen­to­vao vi­so­ki funk­ci­o­ner te par­ti­je Zo­ran Je­lić.
Gra­đa­ni sma­tra­ju da je naj­vi­ši ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je iz­ra­žen u za­po­šlja­va­nju, dok je u toj obla­sti naj­ne­ga­tiv­ni­ji trend ako se upo­re­de po­da­ci sa oni­ma iz 2010. go­di­ne.
Ne­ga­tiv­ni trend je iz­ra­žen u pe­to­go­di­šnjem pe­ri­o­du i ka­da je ri­ječ o obra­zo­va­nju i zdrav­stve­noj za­šti­ti. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je ka­da je o kri­te­ri­ju­mi­ma – ka­te­go­ri­ja­ma po­pu­la­ci­je ri­ječ, naj­i­zra­že­ni­ja dis­kri­mi­na­ci­ja na osno­vu po­li­tič­kog uvje­re­nja.
– Za­bri­nja­va­ju­ći je po­da­tak da go­to­vo sva­ki dru­gi gra­đa­nin u pro­sje­ku sma­tra da je po­li­tič­ka dis­kri­mi­na­ci­ja pri­sut­na – kon­sta­tu­je se u is­tra­ži­va­nju.
Na­vo­di se da je naj­re­gre­siv­ni­ji na­laz is­tra­ži­va­nja da se dis­kri­mi­na­ci­ja po­ve­ća­la u pret­hod­nih pet go­di­na po svim kri­te­ri­ju­ma, osim ka­da je ri­ječ o vje­ro­i­spo­vi­je­sti.
Znat­no je po­ve­ća­nje u ste­pe­nu dis­kri­mi­na­ci­je i ka­da je ri­ječ o po­li­tič­kom uvje­re­nju.
– Ve­ći je pro­ce­nat gra­đa­na ko­ji is­ti­ču da se ne ula­že do­volj­no na­po­ra u bor­bu pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, u po­re­đe­nju sa re­fe­rent­nim bro­jem onih ko­ji sma­tra­ju da se ula­že do­volj­no na­po­ra – osim to­ga, i trend je ne­ga­ti­van – na­vo­di se u is­tra­ži­va­nju.
Gra­đa­ni sma­tra­ju da NVO sek­tor naj­vi­še do­pri­no­si u bor­bi pro­tiv dik­sri­mi­na­ci­je i trend je u tom po­gle­du sta­bi­lan.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo i da je si­stem obra­zo­va­nja dru­gi po zna­ča­ju ka­da je ri­ječ o bor­bi pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, i u tom po­gle­du se mje­re po­zi­tiv­ni tren­do­vi u pe­to­go­di­šnjem pe­ri­o­du.
Me­di­ji se do­ži­vlja­va­ju kao sna­žan fak­tor bor­be pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je, ali je u ovom po­gle­du trend ne­ga­ti­van ka­da se upo­re­de po­da­ci sa oni­ma iz 2010. go­di­ne.
– U slu­ča­ju da su žr­tve dis­kri­mi­na­ci­je gra­đa­ni bi se pr­vo i u zna­čaj­noj mje­ri vi­še u od­no­su na ne­ke dru­ge, obra­ti­li po­li­ci­ji – pi­še u is­tra­ži­va­nju.
Ka­ko je po­ka­za­lo is­tra­ži­va­nje, omb­du­sman je dru­gi ko­me bi se gra­đa­ni obra­ti­li.
-Ključ­ni je po­da­tak, u ovom po­gle­du, da je pro­ce­nat gra­đa­na ko­ji bi se obra­ti­li om­bud­sma­nu u slu­ča­ju da su žr­tve dis­kri­mi­na­ci­je, po­ve­ćan, a to je još iz­ra­že­ni­je ka­da je ri­ječ o obra­ća­nju po­li­ci­ji – na­vo­di se u ana­li­zi CE­DEM-a.A.T.

U is­tra­ži­va­nju uče­stvo­va­lo 1.005 is­pi­ta­ni­ka
Is­tra­ži­va­nje je ura­đe­no u no­vem­bru i de­cem­bru, a uče­stvo­va­lo je 1.005 is­pi­ta­ni­ka iz 18 op­šti­na. Is­pi­ti­va­nje jav­nog mnje­nja je ura­đe­no u Bi­je­lom Po­lju, Be­ra­na­ma, Plje­vlji­ma, Pod­go­ri­ci, Nik­ši­ću, Ce­ti­nju, Her­ceg No­vom, Ba­ru, Tiv­tu, Ko­to­ru, Ro­ža­ja­ma, Pla­vu, Ža­blja­ku, Ko­la­ši­nu, Moj­kov­cu, Da­ni­lov­gra­du, Plu­ži­na­na i Šav­ni­ku.
Is­tra­ži­va­nje je spro­ve­de­no u okvi­ru pro­jek­ta „Raz­vi­ja­nje do­bre prak­se Ustav­nog su­da u bor­bi pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je“, ko­ji je po­dr­žan od Am­ba­sa­de Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri.