Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP), na či­jem je če­lu Ra­ško Ko­nje­vić, pre­kr­ši­lo je čitav niz pra­va sve­šte­ni­ku Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (SPC) Ve­li­bo­ru Džo­mi­ću svojim postupanjem u upravnom postupku i pro­tje­ri­va­njem iz Cr­ne Go­re po­čet­kom go­di­ne, oci­je­nio je za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da. Ka­ko se na­vo­di u mi­šlje­nju za­štit­ni­ka, MUP i Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) po­vri­je­di­li su Džo­mi­ću pra­vo na po­ro­dič­ni ži­vot, ko­je se od­no­si na spa­ja­nje sa po­ro­di­com, što ga­ran­tu­je Evrop­ska kon­ven­ci­ja o za­šti­ti ljud­skih pra­va i slo­bo­da, kao i pravo na privatnost.
– Shod­no to­me, ne mo­že se sma­tra­ti da je mi­je­ša­nje u po­ro­dič­ni ži­vot Džo­mi­ća bi­lo ute­me­lje­no na za­ko­ni­tim od­red­ba­ma, s ob­zi­rom na to da one ne is­pu­nja­va­ju za­htje­ve stan­dar­da ko­ji su pro­pi­sa­ni Evrop­skom kon­ven­ci­jom i re­zul­tat su prak­se Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. U ve­zi sa ostva­ri­va­njem na­ve­de­nog pra­va, za­štit­nik sma­tra da je obe­smi­šlja­va­njem pri­vre­me­ne mje­re ime­no­va­nom po­vri­je­đe­no pra­vo na dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek, a u po­stup­ku ostva­ri­va­nja pra­va na spa­ja­nje sa po­ro­di­com što se od­no­si na pe­ri­od dok se po ovom osno­vu vo­di sud­ski po­stu­pak – na­vo­di se u mi­šlje­nju ko­je pot­pi­su­je za­mje­nik Za­šti­ni­ka Si­ni­ša Bje­ko­vić.
Om­bud­sman je pre­po­ru­čio MUP-u i ANB-u da pri­li­kom rje­ša­va­nja pred­me­ta i pred­u­zi­ma­nja mje­ra ko­ji­ma se šti­ti pra­vo na po­što­va­nje po­ro­dič­nog ži­vo­ta i pra­vo na dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek, od­no­sno ogra­ni­ča­va­ju ta pra­va, pri­mi­je­nju­ju od­go­va­ra­ju­će stan­dar­de na­ci­o­nal­nog i me­đu­na­rod­nog pra­va, a na­ro­či­to Evrop­ske kon­ven­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da. MUP-u i ANV-u je pre­po­ru­če­no da u okvi­ru za­ko­ni­tog rje­ša­va­nja po za­htje­vi­ma za odo­bre­nje pri­vre­me­nog bo­rav­ka ili stal­nog na­sta­nje­nja, uzi­ma­ju u ob­zir okol­no­sti sva­kog slu­ča­ja, po­stu­pak spro­vo­de bez odu­go­vla­če­nja i u okvi­ru pri­mje­re­nih ro­ko­va ko­ji spre­ča­va­ju prav­nu ne­si­gur­nost po stran­ke po­stup­ku, od­no­sno mo­gu uti­ca­ti na nji­hov gra­đan­ski i po­ro­dič­ni sta­tus.
– Da ak­te ko­ji­ma se od­lu­ču­je o pra­vi­ma i oba­ve­za­ma pod­no­si­la­ca za­htje­va u pi­ta­nji­ma, a ko­ji uti­ču na nji­ho­vo ostva­ri­va­nje ili ogra­ni­če­nje pra­va, sa­či­nja­va­ju ta­ko da bu­du či­nje­nič­no za­sno­va­ni i sa­dr­že mi­ni­mum stan­dar­da ko­je Evrop­ska kon­ven­ci­ja i dru­gi me­đu­na­rod­ni do­ku­men­ti usta­no­vlja­va­ju kod ogra­ni­če­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da, a ja­sno su na­ve­de­ni u ovom mi­šlje­nju. Pre­po­ru­ču­je se da omo­gu­će da sva­ki dis­kre­ci­o­ni akt vla­sti kod ogra­ni­če­nja ljud­skih pra­va i slo­bo­da bu­de pod­vrg­nut kon­tro­li od stra­ne ne­za­vi­snog i ne­pri­stra­snog or­ga­na (su­da ili dru­gog or­ga­na ko­ji ima ta­kav sta­tus), pri če­mu se od­lu­ke ovih or­ga­na mo­ra­ju su­štin­ski iz­vr­ša­va­ti i ne smi­ju bi­ti pod­re­đe­ne pro­iz­volj­nom tu­ma­če­nju i de­ro­ga­ci­ji pra­va čo­vje­ka, bez ob­zi­ra da li se to od­no­si na ko­nač­nu od­lu­ku ili pri­vre­me­ni sta­tus (pri­vre­me­nu mje­ru) – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju.
Ka­ko se na­vo­di u od­lu­ci za­štit­ni­ka, pri­li­kom ocje­ne okol­no­sti ovog slu­ča­ja, uze­ta su u ob­zir tri ele­men­ta, od­no­sno prav­ne i či­nje­nič­ne po­sle­di­ce ko­je su na­sta­le ot­ka­zi­va­njem bo­rav­ka i na­lo­gom za na­pu­šta­nje dr­ža­ve Džo­mi­ću, u skla­du sa pro­pi­si­ma o stran­ci­ma u Cr­noj Go­ri i me­đu­na­rod­nim ugo­vor­nim oba­ve­za­ma.
– Tim po­vo­dom za­štit­nik je uzeo u ob­zir odva­ja­nje od po­ro­di­ce kao sa­stav­ni dio ga­ran­ci­ja na po­ro­dič­ni ži­vot iz Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, pra­vo na efek­ti­van i dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek ko­jim se od­lu­ču­je o nje­go­vim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma u ve­zi sa po­stup­kom na­pu­šta­nja dr­ža­ve sa­dr­ža­no u Evrop­skoj kon­ven­ci­ji; i prin­cip za­bra­ne dis­kri­mi­na­ci­je u ve­zi sa čla­nom 14 Evrop­ske kon­ven­ci­je – na­vo­di se u obra­zlo­že­nju od­lu­ke.
Do­da­je se da je za­štit­nik ostva­rio uvid u po­vjer­lji­vi akt ANB-a na ko­jem se te­me­lji po­sled­nja od­lu­ka o od­bi­ja­nju za­htje­va Džo­mi­ća za odo­bre­njem pri­vre­me­nog bo­rav­ka u dr­ža­vi.
– Pre­ma na­la­zu ove in­sti­tu­ci­je, iako se pred­vi­dlji­vost nor­me raz­li­či­to i sa po­seb­nom pa­žnjom tu­ma­či ka­da je u pi­ta­nju za­šti­ta na­ci­o­nal­ne si­gur­no­sti, ozna­če­ni akt je po­vr­šan, ne­do­re­čen i vr­lo for­ma­lan, te ne sa­dr­ži do­volj­no ele­me­na­ta na ko­ji­ma se ko­na­čan za­klju­čak mo­že te­me­lji­ti, ni­ti uka­zu­je na nji­ho­vo po­sto­ja­nje. Ta­kav pri­stup je u naj­ma­nju ru­ku di­sku­ta­bi­lan sa aspek­ta le­gi­tim­no­sti da­ljeg ogra­ni­če­nja pra­va ko­je je ta­kav akt pro­iz­veo – na­vo­di se u mi­šlje­nju. A.T.