Po­li­tič­ki i dru­gi ne­pri­mje­re­ni i skri­ve­ni uti­ca­ji na me­di­je ne mo­gu bi­ti va­lja­no ri­je­še­ni dok dr­žav­no ogla­ša­va­nje u me­di­ji­ma ne bu­de prav­no ure­đe­no na prin­ci­pi­je­lan na­čin, a u mar­ke­tin­gu in­sti­tu­ci­ja jav­nog sek­to­ra pred­nost tre­ba da do­bi­ju me­dij­ske ku­će sa naj­ve­ćim po­vje­re­njem i sa naj­ve­ćim ti­ra­žom, ka­ko bi se gra­đa­ni­ma do­sta­vi­le že­lje­ne in­for­ma­ci­je od stra­ne dr­žav­ne i lo­kal­ne upra­ve, ocje­nju­ju sa­go­vor­ni­ci „Da­na“ iz ci­vil­nog sek­to­ra. Upo­zo­ra­va­ju da je u Cr­noj Go­ri neo­p­hod­na iz­mje­na me­dij­skih za­ko­na, te da se či­ni da je vla­sti­ma cilj da sta­nje osta­ne ka­kvo je­ste.
Ko­or­di­na­tor­ka pro­gra­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Ana Ne­ne­zić na­vo­di da je po­sto­je­ći Za­kon o me­di­ji­ma, ko­ji je u pri­mje­ni već 13 go­di­na, pre­va­zi­đen i da ga je po­treb­no upo­do­bi­ti onim što je­ste teh­no­lo­ški na­pre­dak i fak­tič­ko sta­nje u dru­štvu. Sma­tra da tre­ba una­pri­je­di­ti ona rje­še­nja ko­ja su se u prak­si po­ka­za­la kao ne­pre­ci­zna i ne­pri­mjen­lji­va.
– Po­red to­ga, po­sto­je pi­ta­nja od po­seb­nog zna­ča­ja za rad i funk­ci­o­ni­sa­nje me­di­ja ko­ja ni­je­su nor­ma­tiv­no ure­đe­na, či­me je osta­vljen pro­stor za di­rek­tan po­li­tič­ki i dru­gi uti­caj na me­di­je i ure­đi­vač­ku po­li­ti­ku me­di­ja – ka­za­la je Ne­ne­zi­će­va za „Dan“.
Pod­sje­ća da je CGO od 2011. go­di­ne, kroz če­ti­ri go­di­šnja is­tra­ži­va­nja i je­dan me­đu­na­rod­ni iz­vje­štaj, uka­zi­vao na broj­ne ne­ja­sno­će u za­kon­skom okvi­ru, ka­da je u pi­ta­nju fi­nan­si­ra­nje me­di­ja iz bu­dže­ta Cr­ne Go­re, te da po­da­ci do ko­jih su do­šli ja­sno ilu­stru­ju ten­den­ci­ju or­ga­na jav­nog sek­to­ra, da ko­ri­ste­ći prav­ne ne­do­re­če­no­sti i pra­zni­ne, ostva­re i za­dr­že svoj uti­caj na me­dij­skom tr­ži­štu kroz se­lek­tiv­no i ne­tran­spa­rent­no fi­nan­si­ra­nje.
– Ti­me se di­rekt­no ugro­ža­va kon­ku­ren­ci­ja, stva­ra­ju ne­jed­na­ki uslo­vi na tr­ži­štu, ali i ostva­ru­je in­di­re­kan uti­caj na ure­đi­vač­ku po­li­ti­ku me­di­ja. Bi­li smo u pri­li­ci ovih da­na da ču­je­mo do­sta kri­ti­ke na pred­lo­že­ne amand­ma­ne ko­ji tre­ba da us­po­sta­ve jed­na­ke šan­se za sve me­di­je u smi­slu jed­nog pri­stu­pa jav­nim fon­do­vi­ma. Na­ža­lost, ni­je­smo bi­li u pri­li­ci da ču­je­mo ka­ko se ovaj re­a­lan pro­blem mo­že dru­ga­či­je ri­je­ši­ti, iz če­ga se sti­če uti­sak da je jed­noj čud­noj ko­a­li­ci­ji u Skup­šti­ni cilj da se ova­kva si­tu­a­ci­ja ne mi­je­nja – is­ta­kla je ona.
Ne­ne­zi­će­va vje­ru­je da je ne­sum­njiv jav­ni in­te­res da pred­lo­že­ne iz­mje­ne Za­ko­na o me­di­ji­ma, a ko­je se od­no­se na pre­ci­zno re­gu­li­sa­nje pri­stu­pa jav­nim fon­do­vi­ma i fi­nan­si­ra­nja me­di­ja iz bu­dže­ta Cr­ne Go­re, bu­du usvo­je­ne, jer, ka­ko is­ti­če, po­li­tič­ki i dru­gi ne­pri­mje­re­ni i skri­ve­ni uti­ca­ji na me­di­je ne mo­gu bi­ti va­lja­no ri­je­še­ni dok dr­žav­no ogla­ša­va­nje u me­di­ji­ma ne bu­de prav­no ure­đe­no na prin­ci­pi­je­lan na­čin.
– Pot­pi­sni­ci Spo­ra­zu­ma o stva­ra­nju uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re ko­ji op­stru­i­ra­ju iz­mje­ne ovog za­ko­na, prak­tič­no kr­še spo­ra­zum i ti­me po­ka­zu­ju da ne že­le su­štin­sko vra­ća­nje po­vje­re­nja u iz­bo­r­ni si­stem. Na­rav­no, ima i onih ko­ji op­struk­ci­ju u ve­zi sa ovim ve­o­ma va­žnim pi­ta­njem ko­ri­ste kao dio svo­je pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, što je pod­jed­na­ko neo­d­go­vor­no. Pred cr­no­gor­skim dru­štvom le­ži ogro­man iza­zov u pro­mo­ci­ji istin­ski slo­bod­nih me­di­ja ko­ji prak­ti­ku­ju od­go­vor­no, na či­nje­ni­ca­ma za­sno­va­no iz­vje­šta­va­nje, a od­ba­cu­ju zva­nič­ne ma­ni­pu­la­ci­je – upo­zo­ri­la je Ne­ne­zi­će­va.
Ko­men­ta­ri­šu­ći iz­mje­ne za­ko­na o elek­tron­skim me­di­ji­ma i o jav­nim ra­dio-di­fu­znim ser­vi­si­ma, ko­je je pred­lo­ži­la Vla­da, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Ko­al­ci­je NVO – Sa­rad­njom do ci­lja, ko­ja oku­plja 101 ne­vla­di­nu or­ga­ni­za­ci­ju, i član Sa­vje­ta RTCG Go­ran Đu­ro­vić upo­zo­rio je da se nji­ma uvo­de opa­sna rje­še­nja. Po­ja­šnja­va da se iz­mje­ne tih pro­pi­sa od­no­se na za­šti­tu kon­ku­ren­ci­je, od­no­sno spre­ča­va­nje do­dje­le dr­žav­ne po­mo­ći me­di­ji­ma, što je oba­ve­za u pro­ce­su pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji.
– Na­ža­lost, ove oba­ve­ze i do­ku­men­ti Evrop­ske uni­je su po­gre­šno pro­tu­ma­če­ni u Mi­ni­star­stvu kul­tu­re i uvo­de opa­sna rje­še­nja ko­ji­ma se mo­že pot­pu­no uru­ši­ti ure­đi­vač­ka ne­za­vi­snost jav­nih ser­vi­sa ko­ji funk­ci­o­ni­šu na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou. Uko­li­ko Skup­šti­na pri­hva­ti rje­še­nje ko­je je pred­lo­ži­la Vla­da, oba­ve­za RTCG će bi­ti da potpi­su­je ugo­vor sa Vla­dom, ko­jim će se pre­ci­zi­ra­ti oba­ve­ze jav­nog ser­vi­sa u di­je­lu pro­iz­vod­nje pro­gra­ma od jav­nog in­te­re­sa. Ovim rje­še­njem se uti­če na ne­za­vi­snost RTCG, obe­smi­šlja­va po­sto­ja­nje Sa­vje­ta RTCG ko­ji je do sa­da do­no­sio ko­nač­nu od­lu­ku o pro­gram­skim sa­dr­ža­ji­ma. Po­sta­vlja se pi­ta­nje i šta će se de­si­ti ako RTCG i Vla­da ne bu­du mo­gli da se usa­gla­se oko sa­dr­ža­ja ugo­vo­ra, ka­kve će bi­ti po­sle­di­ce u tom slu­ča­ju. Uko­li­ko ne­ma po­sle­di­ca ne­pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra, on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje če­mu slu­ži ta­kav akt. Na to pi­ta­nje Vla­da ne­ma od­go­vor – upo­zo­rio je Đu­ro­vić.
Đu­ro­vić ocje­nju­je da u ogla­ša­va­nju in­sti­tu­ci­ja jav­nog sek­to­ra pred­nost tre­ba da do­bi­ju elek­tron­ski me­diji sa naj­vi­šim po­vje­re­njem, a ne sa naj­ve­ćom gle­da­no­šću, dok kod štam­pa­nih me­di­ja tre­ba naj­vi­še ko­ri­sti­ti me­di­je sa naj­ve­ćim ti­ra­žom ka­ko bi se gra­đa­ni­ma do­sta­vi­le že­lje­ne in­for­ma­ci­je od stra­ne dr­žav­ne i lo­kal­ne upra­ve.
A.O.


I EU upo­zo­ra­va­la na pro­blem ogla­šnja­va­nja

Ana Ne­ne­zić iz CGO pod­sje­ća da Spo­ra­zum o stva­ra­nju uslo­va za slo­bod­ne i fer iz­bo­re pred­vi­đa da „Po­li­tič­ki su­bjek­ti – pot­pi­sni­ci Spo­ra­zu­ma ta­ko­đe kon­sta­tu­ju da je u po­sto­je­ćem za­ko­no­dav­nom okvi­ru po­treb­no ure­di­ti pra­vi­la i kri­te­ri­ju­me za ogla­ša­va­nje u me­di­ji­ma ko­ja oba­ve­zu­ju dr­žav­ne or­ga­ne i osta­le su­bjek­te sa jav­nim ovla­šće­nji­ma“. Ona je uka­za­la i da je Evrop­ska ko­mi­si­ja u svom iz­vje­šta­ju za 2015. kon­sta­to­va­la da po­sto­ji za­bri­nu­tost u po­gle­du tran­spa­rent­no­sti i ne­di­skri­mi­na­ci­je me­di­ja ka­da je ri­ječ o ogla­ša­va­nju dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– I Evrop­ski par­la­ment u Re­zo­lu­ci­ji o Cr­noj Go­ri iz 2015. go­di­ne „ci­je­ni da je neo­p­hod­no da se usvo­ji ja­san za­ko­no­dav­ni okvir, ko­ji će us­po­sta­vi­ti pra­vi­la ve­za­na za vla­sni­štvo u me­di­ji­ma i fi­nan­si­ra­nje“. Iz­vje­štaj Stejt de­part­men­ta o ljud­skim pra­vi­ma o Cr­noj Go­ri ci­ti­ra po­dat­ke CGO ta­ko­đe iz­ra­ža­va­ju­ći za­bri­nu­tost oko na­či­na fi­nan­si­ra­nja me­di­ja iz jav­nih fon­do­va u Cr­noj Go­ri – uka­za­la je Ne­ne­zi­će­va.


Za mar­ke­ting od dr­ža­ve 4,7 mi­li­o­na

Pro­ci­je­nje­na sred­stva za mar­ke­tin­ško i ogla­ši­vač­ko tr­ži­šte u Cr­noj Go­ri iz­no­se iz­me­đu de­vet i de­vet i po mi­li­o­na eura. Po­da­ci CGO za 2014. po­ka­zu­ju da je od stra­ne 66 od­sto or­ga­na jav­nog sek­to­ra u me­di­je ulo­že­no 2.125.791,78 eura, a iz lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va 2.599.000. To či­ni 4.724.791 euro, od­no­sno vi­še od 50 od­sto ukup­nog mar­ke­tin­škog „ko­la­ča“.
– Kad se to­me do­da či­nje­ni­ca da je u is­toj go­di­ni RTCG do­bio iz bu­dže­ta 10.482.440 eura, do­la­zi se do ci­fre od 15.207.231. Ova ci­fra jav­no de­mon­stri­ra fi­nan­sij­ski uti­caj dr­žav­nih or­ga­na i vla­da­ju­će par­ti­je pre­ko jav­nih fon­do­va na ukup­no fi­nan­sij­sko po­slo­va­nje me­di­ja – uka­za­la je Ne­ne­zi­će­va na po­dat­ke iz iz­vje­šta­ja CGO.