Iako je Za­kon o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta stu­pio na sna­gu pri­je de­vet mje­se­ci, on još ni­je po­čeo da se pri­mje­nju­je, pa će po­stu­pak le­ga­li­za­ci­je bes­prav­nih obje­ka­ta tre­ti­ra­ti akt o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, ko­ji je tre­nut­no na jav­noj ras­pra­vi, sa­op­šte­no je „Da­nu“ iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, u okvi­ru od­go­vo­ra na pi­ta­nje ko­li­ko je ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta le­ga­li­zo­va­no u po­sled­njih 10 go­di­na.
To zna­či da se u Cr­noj Go­ri tre­nut­no ni­je­dan za­kon ne ba­vi pi­ta­njem le­ga­li­zo­va­nja ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta, ko­jih ima oko 100.000.
– Pro­ces le­ga­li­za­ci­je kao ter­min po­ja­vlju­je se pr­vi put u Za­ko­nu o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta, ko­ji je stu­pio na sna­gu 31. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, a či­ja pri­mje­na je od­lo­že­na za 31. jul na­red­ne go­di­ne, i u ma­te­ri­ji Na­cr­ta za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji ko­ji je sa­da na jav­noj ras­pra­vi – sa­op­šti­li su „Da­nu“ iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, ko­jim ru­ko­vo­di Pa­vle Ra­du­lo­vić.
Za sta­nje u pro­sto­ru i či­nje­ni­cu da na sva­kog še­stog sta­nov­ni­ka do­la­zi po je­dan ne­le­gal­ni obje­kat struč­na jav­nost već go­di­na­ma op­tu­žu­je biv­šeg mi­ni­stra odr­ži­vog raz­vo­ja Bra­ni­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, za vri­je­me či­jeg man­da­ta je do­šlo do eks­pan­zi­je di­vlje grad­nje. Upr­kos de­se­ti­na­ma kri­vič­nih pri­ja­va, za sta­nje u pro­sto­ru do da­nas ni­ko ni­je od­go­va­rao. Zva­nič­ni dr­žav­ni do­ku­men­ti po­ka­zu­ju da je naj­vi­še ne­le­gal­nih obje­ka­ta sa­gra­đe­no u eko­nom­ski raz­vi­je­ni­jim obla­sti­ma Cr­ne Go­re – cen­tral­nom i ju­žnom.
Upra­vo je Gvo­zde­no­vić svo­je­vre­me­no pri­znao da je u Cr­noj Go­ri sa­gra­đe­no oko 100.000 ne­le­gal­nih obje­ka­ta, dok Upra­va za ne­kret­ni­ne tre­nut­no ras­po­la­že po­dat­kom o 43.931 „di­vljem objek­tu”. U tu ka­te­go­ri­ju spa­da­ju objek­ti bez gra­đe­vin­ske i upo­treb­ne do­zvo­le i sa pre­ko­ra­če­njem do­zvo­le. Naj­vi­še ih je u Pod­go­ri­ci – 15.410 i u Ba­ru – 5.537. La­ni je do­ni­je­to rje­še­nje o ru­še­nju 121 objek­ta i ukla­nja­nju 212, pri­je ne­go što je u apri­lu pro­šle go­di­ne do­ni­jet mo­ra­to­ri­jum na ru­še­nje obje­ka­ta bes­prav­no iz­gra­đe­nih pri­je 30. av­gu­sta 2008. go­di­ne.
Iz mi­ni­star­stva su na­ve­li da je pred­lo­gom za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, iz­me­đu osta­log, tre­ti­ra­no i pi­ta­nje bes­prav­ne grad­nje, ko­je je pred­met Za­ko­na o re­gu­la­ri­za­ci­ji ne­for­mal­nih obje­ka­ta.
– Po­me­nu­ti za­kon je stu­pio na sna­gu, ali još ni­je po­čeo da se pri­mje­nju­je jer je po­če­tak pri­mje­ne od­lo­žen za 31. jul, te je na­mje­ra da se Za­ko­nom o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji, kao si­stem­skim u ovoj obla­sti, ri­je­ši sta­tus i de­fi­ni­še po­stu­pak le­ga­li­za­ci­je bes­prav­nih obje­ka­ta – ka­za­li su iz mi­ni­star­stva.
Po­ja­šnja­va­ju da no­vo rje­še­nje do­zvo­lja­va le­ga­li­za­ci­ju je­di­no i sa­mo ako je bes­prav­ni obje­kat pred­vi­đen plan­skim do­ku­men­tom.
–Ono što je va­žno je­ste da je rok za pod­no­še­nje za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju bes­prav­nih obje­ka­ta skra­ćen u od­no­su na rje­še­nje iz va­že­ćeg za­ko­na (de­vet mje­se­ci) i iz­no­si šest mje­se­ci od da­na stu­pa­nja na sna­gu za­ko­na. Vla­sni­ci svih bes­prav­nih obje­ka­ta du­žni su da pod­ne­su za­htje­ve u pred­vi­đe­nom ro­ku, bez ob­zi­ra da li su objek­ti pred­vi­đe­ni plan­skim do­ku­men­tom. U slu­ča­ju ne­pod­no­še­nja za­htje­va za le­ga­li­za­ci­ju, utvr­đe­na je oba­ve­za pla­ća­nja na­kna­de za ko­ri­šće­nje pro­sto­ra, či­ju vi­si­nu i kri­te­ri­ju­me pro­pi­su­ju je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, uz sa­gla­snost Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma. Osim to­ga, pred­vi­đe­ne su pre­kr­šaj­ne sank­ci­je i, na­rav­no, mo­guć­nost utvr­đi­va­nja uve­ća­nih po­re­skih sto­pa za bes­prav­ne objek­te shod­no Za­ko­nu o po­re­zu na ne­po­kret­no­sti, či­je je utvr­đi­va­nje u nad­le­žno­sti je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve – ob­ja­šnja­va­ju iz mi­ni­star­stva.
Alek­san­dar Pe­ro­vić iz Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon“ sma­tra da je ja­sno da dr­ža­va že­li da le­ga­li­zu­je ne­le­gal­no sa­gra­đe­ne objek­te ka­ko bi pri­ho­do­va­la sred­stva ko­ja su pri­je­ko po­treb­na da bi se ku­pio so­ci­jal­ni mir. On upo­zo­ra­va da se na taj na­čin za­pra­vo pod­sti­če de­va­sta­ci­ja naj­ljep­šeg pro­sto­ra i eko-kri­mi­nal jer svi pre­kr­ši­o­ci za­ko­na zna­ju da ima­ju op­ci­ju da svo­je ne­le­gal­ne ak­tiv­no­sti uve­du u za­kon­ski okvir.
–Sa aspek­ta ne­kog ko se ba­vi za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne, sma­tram da oblast upra­vlja­nja pro­sto­rom tre­ba da bu­de na vr­hu lje­stvi­ce za­ni­ma­nja Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva. Ako to iz­o­sta­ne, bi­će ja­sno da se ra­di o si­stem­skoj po­dr­šci krov­nih do­no­si­la­ca od­lu­ka. Pro­stor je na­še naj­ve­će bo­gat­stvo i mo­ra­mo bi­ti svje­sni da ću­ti­mo pred sa­mo­de­struk­ci­jom ko­ja nas mno­go ko­šta i kroz eko­lo­ške i kroz eko­nom­ske po­sle­di­ce – je Pe­ro­vić za „Dan“.
Di­rek­tor Eko­lo­škog dru­štva „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić ka­zao je da se po­sled­njih de­ce­ni­ja u Cr­noj Go­ri bje­so­muč­no uni­šta­va pro­stor i da ni­je pro­blem sa­mo di­vlja, već i plan­ska grad­nja.
– Ne vo­di se ra­ču­na ka­kvi su pro­jek­ti i ka­kve su do­zvo­le za grad­nju, po­go­to­vo na atrak­tiv­nim lo­ka­ci­ja­ma. Plan­ska grad­nja je ra­đe­na na ču­dan na­čin i objek­ti ve­li­kih ga­ba­ri­ta su gra­đe­ni u eko­nom­ski raz­vi­je­nim sre­di­na­ma. Ni ma­nje sre­di­ne ni­je­su po­šte­đe­ne te grad­nje. Či­ni mi se da dr­ža­va že­li da iz­jed­na­či i sta­vi na isti ni­vo gra­di­te­lje ko­ji su se­bi pra­vi­li krov nad gla­vom i one ba­ha­te ko­ji su gra­di­li bez po­treb­nih do­zvo­la, a sa ne­kim dru­gim ci­ljem. Tu tre­ba raz­dvo­ji­ti stva­ri – sma­tra Mi­tro­vić.
On uka­zu­je da ni za­šti­će­na pod­ruč­ja, po­put na­ci­o­nal­nih par­ko­va i ka­njo­na Ta­re, ni­je­su po­šte­đe­na bes­prav­ne grad­nje.
– Pre­ma ne­zva­nič­nim pro­cje­na­ma, u NP Dur­mi­tor ima­mo pre­ko 3.500 ile­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta. Pi­ta­nje je ka­ko su ti ne­le­gal­ni gra­di­te­lji bez ika­kvih pro­ble­ma pret­hod­nih go­di­na pri­klju­či­va­ni na elek­tro i ka­na­li­za­ci­o­nu mre­žu. Ni­ko ni­je od­go­va­rao zbog to­ga. Oni sa­da ba­ra­ta­ju broj­ka­ma ko­je se pri­lič­no raz­li­ku­ju, što, u stva­ri, po­ka­zu­je da mi ne zna­mo ko­li­ko ima ne­le­gal­no sa­gra­đe­nih obje­ka­ta u dr­ža­vi – za­klju­čio je Mi­tro­vić.A.O.


Do­ka­zi za le­ga­li­za­ci­ju

Iz Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma is­ti­ču da ključ­ni uslov za le­ga­li­za­ci­ju bes­prav­nih obje­ka­ta pod­ra­zu­mi­je­va ri­je­še­ne imo­vin­sko­ prav­ne od­no­se na ze­mlji­štu na ko­jem je iz­gra­đen.
– Uko­li­ko je obje­kat iz­gra­đen na dr­žav­nom ze­mlji­štu, osta­vlje­na je mo­guć­nost ot­ku­pa ze­mlji­šta, uz sa­gla­snost ti­tu­la­ra – dr­ža­ve ili op­šti­ne, i mo­guć­nost pla­ća­nja ze­mlji­šta na 240 jed­na­kih mje­seč­nih ra­ta za objek­te osnov­nog sta­no­va­nja, od­no­sno 120 mje­seč­nih ra­ta za osta­le objek­te – pre­ci­zi­ra­li su iz mi­ni­star­stva.
Do­da­ju da je je­dan od do­ka­za i ela­bo­rat pre­mje­ra iz­ve­de­nog sta­nja iz­gra­đe­nog objek­ta, ovje­re­nog od stra­ne li­cen­ci­ra­ne ge­o­det­ske or­ga­ni­za­ci­je, ko­ji se iz­ra­đu­je i za po­tre­be upi­sa u ka­ta­star ne­po­kret­no­sti.
–Vla­snik bes­prav­nog objek­ta ula­zi u rje­ša­va­nje od­no­sa po­vo­dom pla­ća­nja na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ko­ju je, shod­no po­nu­đe­nom rje­še­nju, mo­gu­će pla­ća­ti na 120 jed­na­kih mje­seč­nih ra­ta. Je­dan od oba­ve­znih do­ka­za u po­stup­ku le­ga­li­za­ci­je je i do­sta­vlja­nje iz­ja­ve pri­vred­nog dru­štva ko­je je is­pi­ti­va­lo sta­tič­ku i se­i­zmič­ku sta­bil­nost bes­prav­nog objek­ta da je obje­kat sta­bi­lan i si­gu­ran za upo­tre­bu, u skla­du sa ovim za­ko­nom. For­mu­li­san je iz­u­ze­tak ko­ji se od­no­si na či­nje­ni­cu da se za bes­prav­ne objek­te ne­to po­vr­ši­ne do 200m2, u ko­jim se ne oba­vlja dje­lat­nost, mo­že do­sta­vi­ti iz­ja­va vla­sni­ka objek­ta sta­no­va­nja, ovje­re­na od stra­ne ovla­šće­nog li­ca, da je od­go­vo­ran za sta­bil­nost i si­gu­r­nost objek­ta, kao i za šte­tu pri­či­nje­nu tre­ćim li­ci­ma na­sta­lu upo­tre­bom objek­ta – na­ve­li su iz mi­ni­star­stva.