Uni­šti­li ste na­du 22.000 po­ro­di­ca i uga­si­li taj zra­čak svi­je­tlo­sti, što je kao blje­sak oba­sjao mno­ge do­mo­ve, po­ru­či­la je ko­ri­sni­ca na­kna­de po osno­vu ro­đe­nja tro­je i vi­še dje­ce Želj­ka Sav­ko­vić u otvo­re­nom pi­smu pre­mi­je­ru Du­šku Mar­ko­vi­ću. Ona je na­gla­si­la da maj­ke ne­će od­u­sta­ti od svo­jih pra­va i da će se bo­ri­ti za iz­no­se ko­je su ostva­ri­le po za­ko­nu ko­jim im je pri­zna­to to do­ži­vot­no pra­vo.
– Ne pi­šem pi­smo za­to što mi­slim da će Vas ta­ći, već da svoj dug pre­ma mom ogle­da­lu odu­žim. I maj­ka­ma. I sve se čo­vjek ne­čem bo­ljem na­da. Jer da ni­je ta­ko, vje­ro­vat­no već ne bi ni po­sto­ja­lo čo­vje­čan­stvo. Vi ste uni­šti­li na­du 22.000 po­ro­di­ca. I taj zra­čak svi­je­tlo­sti, što je kao blje­sak oba­sjao mno­ge do­mo­ve, Vi ste uga­si­li. Za tren. Bez raz­mi­šlja­nja. Oči­gled­no s na­mje­rom. Za­bo­ra­vlja­ju­ći u svo­joj za­sli­je­plje­no­sti, oprav­da­va­ju­ći je od­bra­nom i spa­som Cr­ne Go­re, uda­ri­li ste u te­melj iste. U maj­ke. Vje­ro­vat­no u tom mo­men­tu ne mi­sle­ći na jed­nu istu, ko­ja je dok vas je po­di­za­la u va­ma vje­ro­vat­no vi­dje­la, kao i sva­ka na­ša, bu­du­ćeg pred­sjed­ni­ka, pre­mi­je­ra, dok­to­ra… I va­ša je is­pu­ni­la svoj san. Njen sin je po­stao pre­mi­jer. Da li ona­kav ka­kvim ga je ona vas­pi­ta­va­la da po­sta­ne? Taj od­go­vor tre­ba da po­tra­ži­te u svom ogle­da­lu. Jer, pre­mi­je­ru, da ni­je maj­ki, ne bi bi­lo ni Cr­ne Go­re. Stub dr­ža­ve. Stub po­ro­di­ce – po­ru­či­la je Sav­ko­vi­će­va.
Ona je do­da­la da je Mar­ko­vić uzeo si­gur­nost hi­lja­da­ma maj­ki.
– Vra­ti­li na nji­ho­vim li­ci­ma za­bri­nu­tost, za­le­di­li osmi­je­he na mno­gim li­ci­ma. Vra­ti­li na­si­lje u po­ro­di­ce. Uba­ci­li ste ih u la­vi­rint va­ših la­ži i pre­va­ra. U svo­ju mre­žu uple­li sve one ko­ji kao i vi gle­da­ju u ogle­da­lo sa­mo po­vr­šno i ko­ji ne­ma­ju svo­je ja. Jer da ima­ju svo­je ja, ima­li bi hra­bro­sti da ka­žu „ne!” Do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo se maj­ka­ma ne mo­že od­u­ze­ti. Kao što ni­je mo­glo ni funk­ci­o­ne­ri­ma. Kao što ni dva da­na po­sli­je uki­da­nja, ta­da već uma­nje­nog iz­no­sa na­ših do­ži­vot­no ste­če­nih na­kna­da, ni­je­su bi­le od­u­ze­te ste­če­ne ne­u­stav­ne kon­ce­si­je za po­sta­vlja­nje ter­mi­na­la za kla­đe­nje. I šta re­ći? Smi­šlje­na, igra Pr­vog, sa svo­jim pi­o­ni­ma – na­ve­la je ona.
Ona je op­tu­ži­la Mar­ko­vi­ća da je bes­kru­pu­lo­zno ka­da se igra­ju i osta­vlja­ju maj­ke bez cen­ta, od ko­jih ne­ke ima­ju i po tri­de­set i vi­še go­di­na sta­ža.
– Osta­vlja­te maj­ke žr­tve tran­zi­ci­je i po tre­ći put bez cen­ta. Osta­vlja­te bez cen­ta maj­ke sa po dva­de­set pet go­di­na sta­ža ko­je su ra­di­le i po ne­ko­li­ko go­di­na na od­re­đe­no, ne svo­jom gre­škom. Osta­vlja­te maj­ke sa ZZZ sa i po tri­de­set go­di­na če­ka­nja na istom, ko­ji­ma je to bi­lo je­di­no pri­ma­nje, bez cen­ta. Osta­vlja­te maj­ke bo­le­sne od kar­ci­no­ma bez cen­ta, vra­ća­ju­ći ih na bi­jed­ne pen­zi­je. Sta­vlja­te maj­ka­ma iz rad­nog od­no­sa eti­ke­tu sa ro­kom upo­tre­be, na tri i pet go­di­na. I sve dru­ge, zna­te vi od­lič­no ko­je. Ali za­bo­ra­vi­ste u toj svo­joj igri naj­bit­ni­je. U svo­joj pr­lja­voj igri išli ste na to da su maj­ke bor­ci u Cr­noj Go­ri dav­no pre­sta­le da po­sto­je. To je va­ša naj­ve­ća gre­ška. One su tu uvi­jek bi­le. Sa­mo su po­sled­njih go­di­na ću­ta­le, tr­pje­le, vo­de­ći bor­bu za pre­ži­vlja­va­nje svo­jih po­ro­di­ca i u sa­mo­ći po­sta­vlja­le pi­ta­nje: „Do ka­da?” Evo od­go­vo­ra! Ovo što ste ura­di­li maj­ka­ma ne mo­že osta­ti ne­ka­žnje­no. Od 16. fe­bru­a­ra 2017. go­di­ne maj­ke ne od­u­sta­ju. Do kra­ja, za na­še do­ži­vot­no ste­če­no pra­vo! Za na­ših 70 od­sto i 40 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de ko­ja je pret­ho­di­la go­di­ni ostva­re­nja tog pra­va. Ni ma­nje ni vi­še – za­ku­či­la je Sav­ko­vić. A.O.