Za pro­mje­nu na­zi­va pred­me­ta srp­ski je­zik u „cr­no­gor­ski” na stu­dij­skim pr­o­gra­mi­ma za stra­ne je­zi­ke Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću ne po­sto­ji ni­jed­na od­lu­ka sa ko­jom su upo­zna­ti pro­fe­so­ri sa Stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti, ka­za­la je doc. dr Dra­ga Bo­jo­vić, pro­fe­sor po­me­nu­tog fa­kul­te­ta. Stu­den­ti od­sje­ka za stra­ne je­zi­ke i pre­vo­di­la­štvo od pred­sto­je­će aka­dem­ske go­di­ne, o če­mu je „Dan” već pi­sao, umje­sto srp­skog iz­u­ča­va­će i pre­vo­di­će na „cr­no­gor­ski je­zik”, a de­kan Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta prof. dr Dra­gan Bo­go­je­vić ne­dav­no nam je ka­zao da je pro­mje­nu pred­lo­žio, da je ona u skla­du sa re­for­mom Uni­ver­zi­te­ta i da ju je pri­hva­ti­lo i Vi­je­će po­me­nu­tog fa­kul­te­ta. Me­đu­tim, doc. dr Bo­jo­vić na­gla­ša­va da o ta­kvoj pro­mje­ni ne mo­že od­lu­či­va­ti je­dan čo­vjek, ni­ti pred­met­ni pro­fe­so­ri bez kon­sul­ta­ci­je i do­go­vo­ra.
– Ne po­sto­ji ni­jed­na od­lu­ka, ko­li­ko mi je po­zna­to, i me­ni i mo­jim ko­le­ga­ma, ili ne­što slič­no, ovje­re­no ni od po­je­di­ca, ni od bi­lo kog ti­je­la ili or­ga­na na Uni­ve­zi­te­tu o pro­mje­ni na­zi­va pred­me­ta na pro­gra­mi­ma za stra­ne je­zi­ke Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta. Sa­mo „po­sto­ji” usme­na od­lu­ka de­ka­na Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta na po­čet­ku iz­ra­de Ak­ci­o­nog pla­na u „rad­noj ver­zi­ji” i go­to­vo iz­nu­đen stav Rek­to­ra­ta sa po­sled­nje re­dov­ne sjed­ni­ce Se­na­ta, na­kon ni­za obra­ća­nja ru­ko­vo­di­o­ca Stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i knji­žev­nost u ime tog stu­dij­skog pro­gra­ma, u ko­jem se na­vo­di da je Ko­mi­si­ja za akre­di­ta­ci­ju utvr­di­la da „na­zi­vu pred­me­ta od­go­va­ra sa­dr­žaj na­stav­nog pro­gra­ma”, ka­ko sa­zna­je­mo iz štam­pe. A ta­mo je, pret­po­sta­vljam, svu­gdje „sa­mo” na­ziv srp­ski za­mi­je­njen za „cr­no­gor­ski”. Zna­či li to da bi ta­mo pro­šao sva­ki na­ziv ko­ji je ta­kvog ka­rak­te­ra?! Ko­li­ko je to u skla­du sa či­nje­ni­ca­ma, sa stvar­no­šću, sa in­ge­ren­ci­ja­ma i po­zva­no­šću „eks­pert­skih ti­mo­va i ko­mi­si­ja” – to je po­seb­no pi­ta­nje, na­ve­la je doc. dr Bo­jo­vić.
U ovom slu­ča­ju, sma­tra ona, ri­ječ je o ne­če­mu što je vi­še od na­zi­va, o ime­nu ma­ter­njeg je­zi­ka dr­ža­vo­tvor­nog na­ro­da u Cr­noj Go­ri (ka­ko god se on na­ci­o­nal­no iz­ja­šnja­vao), ko­ji se na pla­nu so­ci­o­lin­gvi­sti­ke, od­no­sno jed­nog nje­nog seg­men­ta, opre­di­je­lio za na­zi­ve po­pi­som. Ipak, is­ta­kla je ona, ni sam po­pis ni­je mje­ra na­uč­ne isti­ne i struč­nog pri­stu­pa ovom pi­ta­nju.
– Či­nje­ni­ca je, me­đu­tim, da ve­ći­na gra­đa­na Cr­ne Go­re svoj ma­ter­nji je­zik na­zi­va srp­skim, po­tom ide cr­no­gor­ski, pa re­dom. Eli­mi­ni­sa­njem ime­na srp­ski je­zik iz bi­lo ko­je sfe­re dis­kri­mi­ni­san je je­zik ve­ći­ne gra­đa­na, što pred­sta­vlja pre­se­dan ko­ji ni­je za­bi­lje­žen na lin­gvi­stič­koj ma­pi svi­je­ta, na­ro­či­to ako se zna da srp­ski je­zik u Cr­noj Go­ri ima isto­rij­ski, na­uč­ni, dru­štve­ni, pa i dru­štve­no-po­li­tič­ki kon­ti­nu­i­tet.U kon­kret­nom slu­ča­ju ne ra­di se sa­mo o na­zi­vu, već i o po­seb­no ura­đe­nim stan­dar­di­ma, pa čak i struk­tur­nim raz­li­ka­ma, pa bi do­bar dio ča­so­va, bu­du­ći da se ra­di o Uni­ver­zi­te­tu, mo­gao bi­ti po­pu­njem po­re­đe­nji­ma, po­go­to­vo spo­re­nji­ma dvi­ju mon­te­ne­gri­sti­ka. Mo­žda de­ka­nu po­đe za ru­kom da na pre­čac na­pi­še pro­gra­me kao i osno­ve cr­no­gor­skog je­zi­ka, pa da pre­da­va­či ne bri­nu, ili na­pra­vi ne­ki „in­te­gri­sa­ni” pro­gram za ma­ter­nji i ma­ter­nje je­zi­ke u Cr­noj Go­ri, na­gla­ša­va doc. dr Bo­jo­vić.
Uvo­đe­nje jed­no­stra­nog rje­še­nja „cr­no­gor­ski je­zik”, sma­tra ona, pre­vo­di sr­bi­sti­ku kao na­u­ku o je­zi­ku i knji­žev­no­sti na ni­ži ni­vo od ni­voa „stra­nih” fi­lo­lo­gi­ja, pa čak i ni­ži od sta­tu­sa je­zi­ka ma­nji­na u Cr­noj Go­ri.
– To ni­je ni dis­kri­mi­na­ci­ja, ne­go pot­pu­no uki­da­nje. Ako se „zva­nič­ni je­zik” po­is­to­vje­ti sa slu­žbe­nim je­zi­kom, što mi­slim da de­kan ima u vi­du, on­da po­lje tog je­zi­ka mo­že bi­ti i su­že­no, s ob­zi­rom na to da slu­žbe­ni je­zik mo­že bi­ti i je­zik ko­ji se ve­zu­je za upo­tre­bu u dr­žav­noj ad­mi­ni­stra­ci­ji, i ne mo­ra ima­ti ve­ze sa ma­ter­njim je­zi­kom na ko­jem se oba­ve­zno dr­že pre­da­va­nja i ko­ji se nu­žno iz­u­ča­va u na­stav­nom i na­uč­nom pro­ce­su. Ar­gu­ment „zva­nič­nog je­zi­ka” ni­je lin­gvi­stič­ki oprav­dan za od­re­đi­va­nje na­zi­va pred­me­ta za ma­ter­nji je­zik, is­ta­kla je ona.
B.Bra­šnjo

An­ke­ta za „srp­ski je­zik”

Doc. Dr Bo­jo­vić je na­gla­si­la da se kao pre­da­vač srp­skog je­zi­ka na stra­nim fi­lo­lo­škim pro­gra­mi­ma ba­vi na­uč­no-is­tra­ži­vač­kim ra­dom na tom po­lju u smi­slu per­cep­ci­je gra­di­va s ob­zi­rom na pret­hod­na zna­nja stu­de­na­ta, zna­ča­ja tog pred­me­ta i slič­no. Sa­ma je, ka­ko ka­že, pred­lo­ži­la uvo­đe­nje ča­so­va vje­žbi i u kon­ti­nu­i­te­tu je ra­di­la i an­ke­te po­vo­dom na­zi­va pred­me­ta.
– Taj „pro­blem” je bio ak­tu­e­lan i ra­ni­je, a za­htje­vi su do­la­zi­li iz Vla­de, pa je Vla­da uva­ži­la sta­vo­ve Vi­je­ća i stru­ke. An­ke­tu sam spro­ve­la i po­vo­dom ovog pi­ta­nja, ali sva­ka­ko ću na­sta­vi­ti tu ak­tiv­nost. Na uzor­ku od še­sna­est stu­de­na­ta dva­na­est je iza­bra­lo na­ziv „srp­ski je­zik”, je­dan stu­dent „cr­no­gor­ski je­zik”, dva „srp­sko-hr­vat­ski je­zik (je­dan od njih je u ko­lo­ni re­zer­vi­sa­noj za sop­stve­ni pred­log is­pi­sao – ju­go­slo­ven­ski), ma­ter­nji je­zik (srp­ski, cr­no­gor­ski, bo­san­ski, hr­vat­ski) iza­brao je je­dan stu­dent. An­ke­ta je ra­đe­na na­kon za­vr­še­nog po­prav­nog is­pi­ta kod stu­de­na­ta stu­dij­skih pro­gra­ma za ru­ski i fran­cu­ski je­zik, na­gla­si­la je doc. dr Bo­jo­vić.

Bri­sa­će i ime iz ko­re­spo­den­ci­je

Doc. Dr Bo­jo­vić na­gla­ša­va da ako bi iko u Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da ba­šti­ni na­uč­ni pri­stup ovim pi­ta­nji­ma, on­da je to cr­no­gor­ski uni­ver­zi­tet na ko­jem po­sto­ji Stu­dij­ski pro­gram za srp­ski je­zik i knji­žev­nost ko­ji ima na­uč­ni i struč­ni kre­di­bi­li­tet u kon­ti­nu­i­te­tu. Sve do sa­da, ka­za­la je ona, na­ziv „srp­ski je­zik” kao na­ziv pred­me­ta za ma­ter­nji po­sto­jao je na ma­tič­nim pro­gra­mi­ma za stra­ne je­zi­ke Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću, iz­u­zev Stu­dij­skog pro­gra­ma za en­gle­ski je­zik gdje je pre­da­vač tog pred­me­ta sa­mo­volj­no na­pra­vio pre­i­me­no­va­nje.
– Ko­li­ko se sje­ćam ni­ko od me­ne kao pred­met­nog pro­fe­so­ra ni­je ni tra­žio pro­gram za pred­met u pro­ce­su akre­di­ta­ci­je, što je bi­lo pri­rod­no. Stu­dij­ski pro­gram za srp­ski je­zik i knji­žev­nost ni­je uve­zen sa stra­ne, ne­go se po­mo­ću nje­ga akre­di­to­vao mla­di Stu­dij­ski pro­gram za cr­no­gor­ski je­zik i knji­žev­nost. Srp­ski je­zik u Cr­noj Go­ri je pro­pi­san ta­ko­đe Usta­vom Cr­ne Go­re, kao na­ziv jed­nog od „zva­nič­nih” je­zi­ka i valj­da oko to­ga ne bi tre­ba­lo da bu­de spo­re­nja. Po­sta­vlja se on­da pi­ta­nje ko­ji je smi­sao bri­sa­nja ime­na „srp­ski je­zik” u jed­noj fun­da­men­tal­noj na­uč­noj i na­stav­noj sfe­ri ka­kve su stra­ne fi­lo­lo­gi­je, što pret­po­sta­vlja i bri­sa­nje ime­na iz me­đu­na­rod­ne ko­re­spo­den­ci­je, na­ve­la je doc. dr Bo­jo­vić.