Većina javnih preduzeća u Crnoj Gori proaktivno ne objavljuje ni polovinu informacija koje bi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama trebalo obavezno da objavljuju. To je pokazala analiza sajtova 33 javna preduzeća u Crnoj Gori, koju je sprovela Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) u saradnji sa ekspertskom organizacijom „Access Info Europe“.
– Samo dva javna preduzeća objavljuju nešto iznad polovine informacija predviđenih Zakonom o SPI, dok ostali objavljuju daleko manje informacija, a devet preduzeća na svoje sajtove uopšte ne postavlja informacije koje su propisane ovim zakonom – upozorili su iz MANS-a.
Kako navode, javna preduzeća koja uopšte ne objavljuju informacije propisane Zakonom o SPI su „Vajrles Montenegro DOO“, Ulcinjska rivijera AD Ulcinj, Institut „Dr Simo Milošević”, Crnogorska plovidba, Institut za crnu metalurgiju Nikšić, Montenegroerlajnz, Plantaže „13. jul“, Aerodromi Crne Gore, dok „Kastelo Montenegro AD Pljevlja“ nema svoj internet sajt.
– Nijedan analizirani sajt nije sadržao liste obračuna zarada i drugih primanja javnih funkcionera tog preduzeća. Među identifikovanim vodičima za slobodan pristup informacijama, koje ni polovina javnih preduzeća nije objavila, gotovo je dvostruko veći broj zastarelih od ažuriranih – kažu iz MANS-a.
Analiza je pokazala da veliki broj javnih preduzeća u Crnoj Gori uopšte ne objavljuje, ili ne ažurira planove i izvještaje o svom radu.
– Sveukupna niska proaktivnost objavljivanja informacija uskraćuje pravo javnosti da prati i kontroliše rad javnih preduzeća. Kada svojevoljno ne objave informacije koje neposredno svjedoče o njihovom radu, postoji potreba za učestalim podnošenjem zahtjeva za slobodan pristup informacijama, što je nerijetko spor i veoma složen mehanizam informisanja, koji uključuje niz institucija. Takođe, držanje informacija o poslovanju javnih preduzeća i načinu na koji raspolažu javnim fondovima stvara veliki tajni prostor, koji je posebno pogodan za razvoj korupcije. Zato je proaktivno informisanje javnosti višestruko korisno, kako za predstavnike institucija i privrednih subjekata, tako i za građane i javnost – ukazuju iz MANS-a.
Analiza MANS-a je pokazala da su srednje proaktivna javna preduzeća koja objavljuju između četvrtine i dvije trećine lakše ili teže dostupnih informacija – Monteput, Morsko dobro, Vodakom Tivat, Pošta Crne Gore, Nacionalni parkovi, Crnogorski elektroprenosni sistem, Crnogorski operator tržišta električne energije, Montekargo, Montefarm, Elektroprivreda, Centar za ekotoksikološka istraživanja, Procon, Luka Kotor, Željeznički prevoz Crne Gore, Željeznička infrastruktura i Regionalni vodovod Crnogorsko primorje.
Javna preduzeća sa niskom proaktivnošću i malim obimom objavljenih informacija na uglavnom nepreglednim sajtovima su Crnogorski elektrodistribucioni sistem, Radio-difuzni centar, Budvanska rivijera, Luka Bar, Održavanje željezničkih voznih sredstava, Montenegro Bonus, Barska plovidba i Rudnik uglja AD Pljevlja.
A.O.
)){kind=small}
