Mi­ni­star tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić je 31. ju­la po­vu­kao iz pro­ce­du­re pred­log za­ko­na o mor­skom do­bru pod pri­ti­skom jav­no­sti i zbog pre­ve­li­kog bro­ja amand­ma­na, ali je on ove sed­mi­ce po­no­vo do­sta­vljen Skup­šti­ni. Vla­da je iz­mi­je­nje­ni pred­log za­ko­na usvo­ji­la na sjed­ni­ci odr­ža­noj 10. de­cem­bra.
U no­vom pred­lo­gu za­ko­na ne­ma spor­nog čla­na 25, ko­ji je de­fi­ni­sao oblast ne­pre­no­si­vo­sti stvar­nih pra­va i pred­vi­đao da se na mor­skoj oba­li, oba­li ri­je­ke Bo­ja­ne, pla­ža­ma, ku­pa­li­šti­ma, pri­sta­ni­šti­ma, pri­ve­zi­šti­ma, pon­ta­ma, po­sta­ma, man­dra­ći­ma, si­dri­šti­ma i ve­zo­vi­ma ne mo­že sti­ca­ti pra­vo svo­ji­ne ni dru­ga stvar­na pra­va po bi­lo kom osno­vu. To zna­či da dje­ca Pri­mo­ra­ca ko­ji po­sje­du­ju imo­vi­nu u zo­ni mor­skog do­bra ne mo­gu da je na­sli­je­de.
Pred­log za­ko­na u Skup­šti­nu je sti­gao u sri­je­du, a, uko­li­ko do­bi­je po­dr­šku na ma­tič­nim od­bo­ri­ma, vje­ro­vat­no će bi­ti uvr­šten u dnev­ni red ne­ke od na­red­nih sjed­ni­ca par­la­men­ta.
Član fej­sbuk gru­pe „Na­še og­nji­šte” Bo­ži­dar Čar­mak oci­je­nio je za „Dan” da je no­vi pred­log za­ko­na o mor­skom do­bru u skla­du sa in­ve­sti­ci­o­nom po­li­ti­kom cr­no­gor­ske vla­de, ko­ja se za­sni­va na agre­si­ji na imo­vi­nu i osnov­na ljud­ska pra­va, a na­ro­či­to pra­vo na dom i pri­zna­va­nje tra­di­ci­o­nal­no ste­če­nih pra­va.
–Ta­kva in­ve­sti­ci­o­na po­li­ti­ka je po­gre­šna i tra­gič­na pre­ma rad­ni­ci­ma i ne­za­po­sle­ni­ma, kao i pre­ma dr­ža­vi ko­ja se od­re­kla bo­ga­te imo­vi­ne i in­fra­struk­tu­re, a do­bi­la du­go­ve, pe­na­le i ne­za­vr­še­ne po­slo­ve. Pred­lo­gom za­ko­na o mor­skom do­bru na red je do­šla i pri­vat­na svo­ji­na, a po istom opro­ba­nom ra­za­ra­ju­ćem prin­ci­pu – si­stem­ski, na­sil­nič­ki od Pri­mor­ja do sje­ve­ra. Ovog pu­ta, me­đu­tim, ne­ma lju­di ko­ji vje­ru­ju da će se na ovaj na­čin kva­li­tet­no za­po­sli­ti ili obo­ga­ti­ti – is­ta­kao je Čar­mak.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, upr­kos bri­sa­nju čla­na 25, i da­lje ima do­sta spor­nih čla­no­va za­ko­na.
–Mor­ska oba­la u čla­nu 4 ne­pre­ci­zno je de­fi­ni­sa­na i osta­vlja mo­guć­nost dis­kre­ci­o­nog od­re­đi­va­nja mor­ske oba­le. Stan­dard ko­ji se ko­ri­sti u za­ko­nu „ta­la­si kod naj­ja­čeg ne­vre­me­na” pot­pu­no je ne­pri­hva­tljiv. Kod iz­u­zet­nih vre­men­skih ne­po­go­da mo­že se ne­pred­vi­đe­no mi­je­nja­ti zo­na mor­skog do­bra. Ono što u pra­vu pred­sta­vlja „vi­šu si­lu” i iz­u­zet­nu si­tu­a­ci­ju, če­mu se pri­zna­je sta­tus „ne­pred­vi­đe­nih okol­no­sti”, ov­dje po­sta­je stan­dard. Ne sa­mo u pra­vu, ne­go u bi­lo ko­joj gra­ni ži­vo­ta i na­u­ke, od­ba­cu­ju se eks­trem­ne vri­jed­no­sti, ka­ko mi­ni­mal­ne, ta­ko i mak­si­mal­ne, i ko­ri­ste se pro­sječ­ni ili uobi­ča­je­ni stan­dar­di upra­vo ra­di ele­men­tar­ne prav­ne si­gur­no­sti – ob­ja­snio je Čar­mak.
Ka­ko je do­dao, ako ne­ko u dr­žav­noj ko­mi­si­ji za utvr­đi­va­nje gra­ni­ce od­re­di bi­blij­ski po­top kao naj­ve­će ne­vri­je­me, mo­že se de­si­ti da se Dur­mi­tor, Pro­kle­ti­je ili Lov­ćen pro­gla­se mor­skim do­brom.
–Mo­žda je­ste ci­nič­no, ali ova­kva za­kon­ska for­mu­la­ci­ja to do­zvo­lja­va. Ka­da po­gle­da­mo glad za ši­re­njem te zo­ne i pri­sva­ja­njem imo­vi­ne, ni­šta ni­je ne­mo­gu­će – na­gla­sio je Čar­mak i do­dao da tre­ba utvr­di­ti eg­zakt­ne stan­dar­de ka­ko ne bi bi­lo pro­mje­nji­vih i dis­kre­ci­o­nih od­lu­ka na šte­tu pri­vat­nih vla­sni­ka i lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va pri­mor­skih op­šti­na.
On je uka­zao da je čla­nom 6 pro­pi­sa­no da prav­ni re­žim mor­skog do­bra pred­vi­đa is­klju­či­vo dr­žav­nu svo­ji­nu iako u toj zo­ni po­sto­ji zna­tan broj pri­vat­nih po­sje­da i po­sje­da lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.
–Ka­da je ne­što dr­žav­na a ka­da pri­vat­na imo­vi­na pred­met je pot­pu­ne dis­kre­ci­je. Tim čla­nom ni­je­su uva­že­na ste­če­na pra­va vje­kov­nih pri­vat­nih vla­sni­ka u zo­ni mor­skog do­bra, ko­ja su pri­zna­ta u prav­nim si­ste­mi­ma pre­ko 12 raz­li­či­tih dr­ža­va. Ovaj član je po­seb­no ne­ču­ven jer se nji­me vr­ši na­ci­o­na­li­za­ci­ja pri­vat­ne ze­mlje do­no­še­njem za­ko­na bez ika­kve in­sti­tu­ci­o­nal­ne pro­ce­du­re i do­no­še­nja po­je­di­nač­kih rje­še­nja pro­tiv pri­vat­nih vla­sni­ka. Ov­dje se ra­di o di­rekt­nom od­u­zi­ma­nju, oti­ma­či­ni pri­vat­ne imo­vi­ne bez bi­lo ka­kvog uprav­nog ili sud­skog po­stup­ka – is­ta­kao je Čar­mak.D.M.


Dr­žav­na imo­vi­na, kon­ce­si­ja ili za­kup

Čla­nom 7 kao po­seb­na pra­va ko­ri­šće­nja, osim re­ži­ma dr­žav­ne imo­vi­ne, pred­vi­đe­ni su je­di­no kon­ce­si­ja i za­kup.
–Za­ko­nom se ne pred­vi­đa ni­jed­no pra­vo pan­dan pri­vat­noj svo­ji­ni kao što je pra­vo stal­nog ko­ri­šće­nja, ste­če­nog pra­va na dom ili slič­no. Kraj­nje je ne­pri­hva­tlji­vo da se za­kon o mor­skom do­bru ba­vi pi­ta­nji­ma vla­snič­kog re­ži­ma ko­ja su re­gu­li­sa­na Za­ko­nom o svo­jin­sko­prav­nim od­no­si­ma i Za­ko­nom o dr­žav­noj imo­vi­ni. Za­kon o mor­skom do­bru tre­ba da se ba­vi is­klju­či­vo za­šti­tom i upo­tre­bom mor­skog do­bra, a ne fa­vo­ri­zo­va­njem i dis­kri­mi­na­ci­jom ka­te­go­ri­ja no­si­la­ca svo­jin­skih pra­va – re­kao je Čar­mak.


Pri­vi­le­gu­ju in­ve­sti­to­re

Član 13, ka­ko je uka­zao Čar­mak, pred­vi­đa mo­guć­nost da se in­ve­sti­to­ru grad­nja pri­zna u kon­ce­si­o­nu na­kna­du ili za­kup, či­me se neo­prav­da­no pri­vi­le­gu­je, s ob­zi­rom da zna­čaj­no uče­stvu­je u amor­ti­za­ci­ji in­ve­sti­ci­je.
–Ta­kvo ula­ga­nje je u funk­ci­ji sti­ca­nja pro­fi­ta, a ne ne­ka uslu­ga dr­ža­vi ili jav­nom in­te­re­su – na­gla­sio je Čar­mak.