Vi­še­go­di­šnji sud­ski spor ko­ji je vo­di­lo pre­u­ze­će OGP Go­ri­ca sa So­si­je­te že­ne­ral ban­kom Mon­te­ne­gro za­vr­šen je sud­skim po­rav­na­njem ko­je je za­klju­če­no u Pri­vred­nom su­du Cr­ne Go­re 4. fe­bru­a­ra ove go­di­ne pred su­di­jom Fa­ru­kom Mu­šo­vi­ćem.
Pred­u­ze­će u ste­ča­ju, či­jim se rad­ni­ci­ma du­gu­je 110 pla­ta vo­di­lo je spor sa ban­kom ra­di po­vra­ća­ja od­ma­ra­li­šta ,,Vje­šti­ce” u Be­či­ći­ma, a tu­žbom je tra­že­no da sud utvr­di da je ugo­vor o fi­du­ci­ji, na osno­vu ko­jeg je Go­ri­ca za­lo­ži­la imo­vi­nu ra­di obez­bje­đe­nja po­tra­ži­va­nja po kre­di­tu od 77 hi­lja­da eura ni­šta­van.
Sud­skim po­rav­na­njem pred­u­ze­će Go­ri­ca, u ko­jem je ste­čaj­ni uprav­nik Dra­gan Smo­lo­vić, oba­ve­za­no je da ban­ci is­pla­ti iz­nos od 77,36 hi­lja­da eura, dok se na dru­goj stra­ni, sud­skim po­rav­na­njem utvr­đu­je pra­vo svo­ji­ne pred­u­ze­ća Go­ri­ca na ne­po­kret­no­sti­ma u li­stu ne­po­kret­no­sti broj 708, ka­ta­star­ska op­šti­na Ma­i­ne, u Bu­dvi, od­no­sno od­ma­ra­li­šte Vje­šti­ca ko­je se na­la­zi na ka­ta­star­skoj par­ce­li 4196. Ban­ka je Go­ri­ci vra­ti­la od­ma­ra­li­šte, ali je, sud­skim po­rav­na­njem, u svom vla­sni­štvu za­dr­ža­la pra­vo svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti­ma sa­dr­ža­nim u li­stu ne­po­kret­no­sti broj 886, ka­ta­star­ska Op­šti­na Spuž, Op­šti­na Da­ni­lov­grad.
– Go­ri­ca je pri­hva­ti­la da pla­ti i ono što ni­je du­žna, a to je po­rez na ne­po­kret­no­sti od da­na sti­ca­nja pra­va svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti od stra­ne tu­že­nog i ka­ma­tu na dug od da­na sti­ca­nja pra­va svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti, a to sa­mo u ci­lju da bi po­vra­ti­la tu ne­po­kret­nost, jer je to bio je­dan od uslo­va ban­ke ko­ji nam je bio po­sta­vljen da bi­smo mo­gli ste­ći pra­vo svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti u Bu­dvi i ras­po­la­ga­ti sa njom, iz­lo­ži­ti je pro­da­ji, na­kon upi­sa u ze­mlji­šne knji­ge svo­ji­ne, a no­vac od pro­da­je u cje­lo­sti is­pla­ti­ti rad­ni­ci­ma, ko­ji su u pr­voj kla­si, pri­o­ri­tet­nih po­tra­ži­va­nja – ka­zao je Smo­lo­vić na sud­skom ro­či­štu.
Ban­ka je 10 go­di­na pri­je uvo­đe­nja ste­ča­ja u Go­ri­cu, ko­ja je u ste­ča­ju od 2012. go­di­ne, ste­kla de­fi­ni­tiv­ni upis pra­va svo­ji­ne nad di­je­lom imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća po osno­vu ugo­vo­ra o iz­da­va­nju ga­ran­ci­je od 11. av­gu­sta 2003. i ugo­vo­ra o fi­du­ci­jar­nom pre­no­su pra­va svo­ji­ne na ne­po­kret­no­sti­ma od 5. sep­tem­bra 2003. go­di­ne. Za­stup­ni­ci ban­ke su to­kom sud­skog po­stup­ka is­ti­ca­li da za tih 10 go­di­na, pri­je ne­go je uve­den ste­čaj u Go­ri­cu, ni­ko ni­je pred­u­zeo rad­nje da bi se po­ni­šti­lo sti­ca­nje pra­va svo­ji­ne ban­ke nad tim ne­po­kret­no­sti­ma.
– Mo­jim ime­no­va­njem za ste­čaj­nog uprav­ni­ka, pro­ci­je­nio sam da je ban­ka ste­kla ne­za­ko­ni­to pra­vo svo­ji­ne nad tim ne­po­kret­no­sti­ma i po­kre­nuo sam, u skla­du sa za­ko­nom i svo­jim ovla­šće­nji­ma sve mje­re i ak­tiv­no­sti da se po­ni­šti taj upis i imo­vi­na vra­ti Go­ri­ci – na­veo je Smo­lo­vić u sud­ni­ci.
Rad­ni­ci su vi­še pu­ta to­kom sud­skog po­stup­ka na­gla­si­li da ni­je­su zna­li ni­šta o kre­di­ti­ma ko­je je po­di­za­lo biv­še ru­ko­vod­stvo pred­u­ze­ća, kao ni to da su ne­po­kret­no­sti, vla­sni­štvo Go­ri­ce, za­lo­že­ne za te kre­di­te.
Biv­ši rad­nik Go­ri­ce i pred­stav­nik ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra tog pred­u­ze­ća Rat­ko Đu­kić sma­tra da se ra­di o po­rav­na­nju do ko­jeg je mo­ra­lo da do­đe si­lom pri­li­ka, zbog si­tu­a­ci­je u ko­joj se rad­ni­ci na­la­ze, ali da je ono za­klju­če­no na šte­tu rad­ni­ka Go­ri­ce.
– So­si­je­te ban­ka is­ko­ri­sti­la je ve­o­ma te­šku ma­te­ri­jal­nu si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­ze rad­ni­ci, ko­ji su bi­li pri­nu­đe­ni da pri­sta­nu na to po­rav­na­nje. Pri­hva­ti­li smo po­rav­na­nje, ali smo i kon­sta­to­va­li da se ra­di o jed­noj vr­sti pri­ti­ska i ucje­ne, za­to tra­ži­mo od ste­čaj­nog uprav­ni­ka i su­di­je da vi­še ni­šta ne ura­de bez sa­gla­sno­sti rad­ni­ka. Tra­ži­mo da, uko­li­ko do­đe do pro­da­je te imo­vi­ne u Be­či­ći­ma, to ne mo­že da se ura­di bez di­rekt­nog uče­šća rad­ni­ka u pro­cje­ni, jer se do sa­da do­ga­đa­lo da je ogrom­na imo­vi­na ve­li­ke vri­jed­no­sti otu­đe­na, a da oba­ve­ze pre­ma rad­ni­ci­ma ni­je­su iz­mi­re­ne – re­kao je on is­ti­ču­ći da su po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka oko 2,5 mi­li­o­na.
Po ri­je­či­ma Đu­ki­ća, pro­ble­ma­tič­no je to što je od­ma­ra­li­šte u Be­či­ći­ma ne­ko ko­ri­stio pu­nih 10 go­di­na, pri če­mu se, ka­ko je ka­zao, na­vod­no ne zna ko je iz­da­vao te objek­te.
– Ra­di se o od­ma­ra­li­štu ko­je, pre­ma slo­bod­noj pro­cje­ni vri­je­di oko če­ti­ri mi­li­o­na eura. In­si­sti­ra­mo na to­me da u pro­cje­ni i po­pi­su imo­vi­ne uče­stvu­je ne­ko od pred­stav­ni­ka ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra, od­no­sno rad­ni­ka, jer su ti bun­ga­lo­vi bi­li u pot­pu­no­sti opre­mlje­ni – re­kao je on.
Đu­kić je is­ta­kao da sud­skim po­rav­na­njem ban­ka Go­ri­ci vra­ća tu­ri­stič­ko na­se­lje, a za­uz­vrat uzi­ma 57 hi­lja­da kva­dra­ta u Spu­žu.
– Biv­še ru­ko­vod­stvo Go­ri­ce uze­lo je kre­dit za ko­ji je za­lo­ži­lo imo­vi­nu pred­u­ze­ća u Spu­žu. Ja­sno se vi­di dis­pro­por­ci­ja iz­me­đu to­ga što ban­ka tra­ži i što je re­al­na pro­cje­na vri­jed­no­sti imo­vi­ne, jer je imo­vi­na u Spu­žu vred­ni­ja od ban­či­ne pro­cje­ne – re­kao je on.
Đu­kić je is­ta­kao da su rad­ni­ci pod­ni­je­li vi­še kri­vič­nih pri­ja­va tu­ži­la­štvu da se pre­i­spi­ta­ju od­re­đe­ne tran­sak­ci­je i pro­da­ja imo­vi­ne, me­đu­tim, već če­ti­ri go­di­ne ne zna­ju da li je ne­što ura­đe­no po tim kri­vič­nim pri­ja­va­ma.
– Imo­vi­na Go­ri­ce bi­la je vri­jed­na oko 50 mi­li­o­na, a od nje go­to­vo ni­šta ni­je osta­lo – re­kao je on is­ti­ču­ći da rad­ni­ci ni­je­su mo­gli da do­bi­ju od­go­vo­re na to ko je uzi­mao no­vac od iz­da­va­nja od­ma­ra­li­šta, kao ni osta­lih obje­ka­ta u vla­sni­štvu tog pred­u­ze­ća.J.V.


Tra­že da se pre­i­spi­ta­ju svi ugo­vo­ri

Po ri­je­či­ma Đu­ki­ća, rad­ni­ci in­si­sti­ra­ju na to­me da ste­čaj­ni uprav­nik i su­di­ja is­pi­ta­ju sva­ki ugo­vor ko­je je biv­še ru­ko­vod­stvo tog pred­u­ze­ća sklo­pi­lo sa tre­ćim li­ci­ma, od­no­sno da se is­pi­ta va­lja­nost tih ugo­vo­ra.
– Uko­li­ko se utvr­di da je ne­što ra­đe­no mi­mo za­ko­na, ti ugo­vo­ri tre­ba­ju da se po­ni­šte i sta­ve van sna­ge, a da se pro­tiv tih li­ca po­kre­ne kri­vič­ni po­stu­pak, jer rad­ni­ci sma­tra­ju da je imo­vi­na opljač­ka­na, pro­da­ta bez zna­nja za­po­sle­nih, ko­ji su na ra­ni­jim skup­šti­na­ma ak­ci­o­na­ra in­si­sti­ra­li da se upo­zna­ju sa od­re­đe­nim po­stup­ci­ma me­nadž­men­ta, ali im to ni­je do­zvo­lje­no – re­kao je on.