Cen­tral­na ban­ka će u pre­po­ru­ka­ma za vo­đe­nje eko­nom­ske po­li­ti­ke pred­lo­ži­ti Vla­di da se te­ku­ća jav­na po­tro­šnja fi­nan­si­ra iz te­ku­ćih iz­vor­nih pri­ho­da, pri če­mu se ne smi­ju ugro­zi­ti ži­vot­ni stan­dard gra­đa­na i sto­pe eko­nom­skog ra­sta, ka­zao je gu­ver­ner Ra­do­je Žu­gić.
On je to re­kao na­kon pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma o re­a­li­za­ci­ji kam­pa­nje Ne­dje­lja šted­nje, ko­ji je pot­pi­san sa pred­stav­ni­ci­ma svih ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka u Cr­noj Go­ri.
Žu­gić je na­gla­sio da se mo­ra su­zbi­ti ne­ra­ci­o­nal­na jav­na po­tro­šnja, bez ko­je se, ka­ko je ka­zao, mo­že, a ko­ja ne­će ugro­zi­ti stan­dard gra­đa­na.
CBCG je pri­pre­mi­la pre­po­ru­ke za Vla­du, ko­je će, ka­ko je na­ja­vio gu­ver­ner, usko­ro bi­ti do­sta­vlje­ne iz­vr­šnoj vla­sti, na­kon pr­ve sjed­ni­ce So­ci­jal­nog sa­vje­ta, a u ko­je je do­mi­nant­no uklju­čen plan sa­na­ci­je.
– On ne smi­je da ugro­zi sto­pe eko­nom­skog ra­sta i kon­ku­rent­nost. On ne­će pod­ra­zu­mi­je­va­ti po­ve­ća­nje po­re­skih sto­pa i ne smi­je da ugro­zi do­stup­nost fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma – re­kao je Žu­gić.
Upi­tan da li još po­dr­ža­va mje­re pred­lo­že­ne u sa­na­ci­o­nom pla­nu, on je ka­zao da u rad­noj ver­zi­ji ni­je bi­lo na­ve­de­no da se sma­nju­ju za­ra­de, već da se mo­ra pro­mi­je­ni­ti Za­kon o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru u di­je­lu pra­vi­la i prin­ci­pa fi­skal­ne odr­ži­vo­sti. Ka­ko je ob­ja­snio, to zna­či da se ne bi smje­lo do­zvo­li­ti fi­nan­si­ra­nje te­ku­će jav­ne po­tro­šnje van te­ku­ćih iz­vor­nih jav­nih pri­ho­da.
– Ako tu ima­mo de­fi­cit, onda se mo­ra­ju sma­nji­va­ti i za­ra­de i sva osta­la ne­pro­duk­tiv­na jav­na po­tro­šnja. Što se ti­če pen­zi­ja, visoke penzije se i da­nas opo­re­zu­ju, ta­ko da njih ne­će­mo di­ra­ti ni u preporukama, ali ne smi­je­mo ugro­zi­ti ni naj­ra­nji­vi­je ka­te­go­ri­je sta­nov­ni­štva ko­je je­dva sa­sta­vlja­ju kraj s kra­jem – ka­zao je Žu­gić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći mi­šlje­nje Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je u ve­zi sa efi­ka­sno­šću na­pla­te po­re­skog du­ga imo­vi­nom po­re­skih du­žni­ka, on je na­veo da je u iz­vje­šta­ju na­ve­de­no da je je ušte­đe­no 113 hi­lja­da eura, te da je to bi­lo na dan re­vi­zi­je, a „ta je ušte­da, do kra­ja svih ak­tiv­no­sti znat­no ve­ća”.
– Sve što je na­pla­će­no sta­vlje­no je u funk­ci­ju, osim, či­ni mi se, jed­nog objek­ta, i to je ra­di­la me­đu­re­sor­na rad­na gru­pa, a ne sa­mo Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja – na­veo je Žu­gić.
Upi­tan da li tre­ba pre­i­spi­ta­ti ured­bu o na­pla­ti du­ga imo­vi­nom, on je od­go­vo­rio da mi­sli da ne tre­ba dok god po­sto­ji po­tre­ba dr­ža­ve za po­slov­nim pro­sto­ri­ma, jer „ni­je sve­jed­no da li je ne­ki or­gan smje­šten u svom ili za­ku­plje­nom pro­sto­ru”.
On je oci­je­nio i da bi ko­mer­ci­jal­ne ban­ke tre­ba­lo da po­ka­žu ve­ću ak­tiv­nost u po­dr­šci kom­pa­ni­ja­ma, pri­je sve­ga oni­ma ko­je su sol­vent­ne, ali tre­nut­no ni­je­su li­kvid­ne. Pod­sje­tio je da je iz tih raz­lo­ga i do­ni­jet Za­kon o do­bro­volj­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju.
– Za­hva­lju­jem Hi­po­te­ka­r­noj i Er­ste ban­ci, ko­je su pro­šle sed­mi­ce do­go­vo­ri­le kre­dit kod jed­nog sol­vent­nog kli­jen­ta ko­ji je do­bio šan­su da odr­ži svo­ju za­po­sle­nost. Ne­što pri­je to­ga je Pr­va ban­ka od­ra­di­la je­dan ta­kav kre­dit – re­kao je Žu­gić.
Go­vo­re­ći o ka­mat­nim sto­pa­ma, gu­ver­ner je re­kao da su one u bla­gom pa­du, uz na­ja­vu da će ana­li­zi­ra­ti od­nos ak­tiv­nih i pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa.
– Či­ni mi se da je ve­ći pad kod pa­siv­nih ka­mat­nih sto­pa, a ti­me i raz­li­ka iz­me­đu ak­tiv­nih i pa­siv­nih ka­ma­ta – na­veo je Žu­gić.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, sma­njen je i iz­nos ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta, ko­ji sa­da iz­no­se oko 10,5 od­sto.
Na pi­ta­nje da li je iz­vr­še­na do­ka­pi­ta­li­za­ci­ja Atlas ban­ke i šta će bi­ti sa kre­di­ti­ma ko­je je ta ban­ka da­la bol­ni­ci u Me­lji­na­ma, vi­ce­gu­ver­ner Ni­ko­la Fa­bris je ka­zao da CBCG ne sa­op­šta­va ta­kve po­dat­ke jer je to pro­tiv­no pra­vi­li­ma.
– Sva­ka ban­ka ima svo­je me­ha­ni­zme pre­ko ko­jih mo­že da na­pla­ti kre­di­te ko­ji su pro­ble­ma­tič­ni, pa ta­ko i Atlas ban­ka – re­kao je Fa­bris.
Upi­tan da li će Ire­na Ra­do­vić bi­ti pred­lo­že­na za vi­ce­gu­ver­ne­ra za kon­tro­lu ban­kar­skog sek­to­ra, Žu­gić je ka­zao da će Skup­šti­ni, na­kon nje­nog kon­sti­tu­i­sa­nja, do­sta­vi­ti dva pre­lo­ga za dva vi­ce­gu­ver­ne­ra. Gu­ver­ner je od­bio da ko­men­ta­ri­še me­dij­ske na­vo­de da bi u jed­nu ban­ku mo­gla da bu­de uve­de­na pri­nud­na upra­va.J.V.


Šted­nja za no­vo­ro­đen­čad

Po­vo­dom 31. ok­to­bra – Svjet­skog da­na šted­nje, Žu­gić je ka­zao da oče­ku­je da će se i u na­red­nom pe­ri­o­du na­sta­vi­ti ak­tiv­nost ko­ja tra­je 13 go­di­na.
– Sve be­be ko­je se ro­de od 31. ok­to­bra do 6. no­vem­bra ima­će po­klo­ne od Cen­tral­ne ban­ke od 200 eura, a isto to­li­ko će da­ro­va­ti i ko­mer­ci­jal­ne ban­ke, sa oba­ve­zom oro­če­nja go­di­nu da­na, a na­kon is­te­ka te go­di­ne osta­vi­će­mo pra­vo ro­di­te­lji­ma da od­lu­če šta će sa tom šted­njom – re­kao je Žu­gić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li se mo­že oče­ki­va­ti uvo­đe­nje plat­nog pro­me­ta sa Sr­bi­jom, glav­ni iz­vr­šni di­rek­tor Hi­po­te­kar­ne ban­ke Esad Za­i­mo­vić ka­zao je da se ve­ći­na ba­na­ka iz­ja­sni­la da im ne od­go­va­ra pred­lo­že­ni mo­del.
– Pri­si­lja­va­ti ban­ke da ra­de ne­što, upr­kos nji­ho­voj ne­za­in­te­re­so­va­no­sti, ni­je u re­du. Plat­ni pro­met sa Sr­bi­jom funk­ci­o­ni­še do­bro i kli­jen­ti cr­no­gor­skih ba­na­ka ni na ko­ji na­čin ni­je­su ošte­će­ni. To je vi­še po­li­tič­ko pi­ta­nje – re­kao je on.