U pro­šloj go­di­ni od na­kna­da za kon­ce­si­je na šu­me i va­đe­nje šljun­ka i pi­je­ska na­pla­će­no je ukup­no 4,8 mi­li­o­na eura.
– U pret­hod­noj go­di­ni, po osno­vu na­kna­da za ko­ri­šće­nje šu­ma na­pla­će­no je 4.778.325,50 eura. Po osno­vu kon­ce­si­o­ne na­kna­de za eks­plo­a­ta­ci­ju rječ­nih na­no­sa (šljun­ka i pi­je­ska) uku­pan pri­hod u 2016. go­di­ni bio je 25. 217,76 eura – ka­za­li su „Da­nu” iz mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de.
Pre­ma po­da­ci­ma Upra­ve za šu­me, ka­ko su na­ve­li iz tog re­so­ra, tre­nut­no su ak­tiv­ni ugo­vo­ri sa 11 kon­ce­si­o­na­ra, ko­ji se od­no­se na drv­nu ma­su od 159.118 me­ta­ra kub­nih, ko­li­ko je i pred­vi­đe­no za ko­ri­šće­nje za ovu go­di­nu.
Pre­ma po­da­ci­ma iz Iz­vje­šta­ja o ra­du Upra­ve za šu­me za pro­šlu go­di­nu ko­ji je usvo­ji­la Vla­da, ukup­ne oba­ve­ze svih kon­ce­si­o­na­ra i prav­nih li­ca po osno­vu za­klju­če­nih ugo­vo­ra o pro­da­ji dr­ve­ta u du­be­ćem sta­nju na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­si­le su 8,041 mi­li­on eura.
Zbog du­go­va kon­ce­si­o­na­ra, naj­vi­še tr­pe lo­kal­ne upra­ve, ko­ji­ma pri­pa­da 70 od­sto od na­pla­će­nih kon­ce­si­ja, dok u dr­žav­ni bu­džet ide 30 od­sto. Ta­ko je u pro­šloj go­di­ni naj­go­re pro­šla Op­šti­na Plje­vlja, gdje je od 1,2 mi­li­o­na kon­ce­si­o­nog du­ga na­pla­će­no 356 hi­lja­da. U Bi­je­lom Po­lju je od 560 hi­lja­da na­pla­će­no 186 hi­lja­da, a u Ro­ža­ja­ma je od 885 hi­lja­da na­pla­će­no 672 hi­lja­da eura.
Naj­ve­ći kon­ce­si­o­nar u Plje­vlji­ma je Vek­tra Ja­kić, vla­sni­ka Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, ko­ja je sa Upra­vom za šu­me pot­pi­sa­la ugo­vor o da­va­nju pra­va na ko­ri­šće­nje šu­ma u dr­žav­noj svo­ji­ni na 30 go­di­na, či­me je kon­ce­si­o­nar do­bio pra­vo na sje­ču 140 hi­lja­da me­ta­ra kub­nih go­di­šnje.
Ta kom­pa­ni­ja, o če­mu je „Dan” ra­ni­je pi­sao, plje­valj­skoj lo­kal­noj upra­vi na kra­ju pro­šle go­di­ne du­go­va­la je 2,8 mi­li­o­na eura, od če­ga je dug za kon­ce­si­o­ne na­kna­de 1,44 mi­li­o­na, a dug po osno­vu po­re­za na ne­po­kret­no­sti 1,3 mi­li­o­na.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) sma­tra da je kon­ce­si­o­na po­li­ti­ka za­ro­blje­na na­me­ta­njem pri­vat­nih in­te­re­sa.
– Gram­zi­vost re­žim­skih fa­vo­ri­ta osta­vlja spr­že­nu ze­mlju, u bu­kval­nom smi­slu ri­je­či. To što ak­tu­el­na vlast ni­kad ni­je ima­la po­li­tič­ku vo­lju da uve­de red u kon­ce­si­o­nu po­li­ti­ku ima za po­sle­di­cu ne­pot­pun nor­ma­tiv­ni okvir, ali i ne­pri­mje­nji­va­nje sank­ci­ja u slu­ča­ju kr­še­nja va­že­ćih pra­vi­la. Cr­na Go­ra spa­da u je­di­nu ze­mlju u re­gi­o­nu ne­ma mo­de­ran evrop­ski za­kon o jav­no-pri­vat­nim part­ner­stvi­ma i kon­ce­si­ja­ma, ali ni sank­ci­o­ni­sa­nje kr­še­nja pro­pi­sa u ovoj obla­sti. Upra­vo oda­tle po­ti­če ne­ka­žnje­no i ne­ka­žnji­vo ar­če­nje iz­u­zet­no va­žnih pri­vred­nih i pri­rod­nih re­sur­sa, kao što su šu­me, ar­hi­tek­ton­sko gra­đe­vin­ski ka­men i šlju­nak. Po­da­tak da je na­pla­će­no sve­ga pet mi­lio­na eura od pra­va na ko­ri­šće­nja šu­ma i eks­plo­a­ta­ci­je šljun­ka go­vo­ri da se raz­voj­nim re­sur­si­ma ne upra­vlja ra­ci­o­nal­no, kao i da ti re­sur­si ni­je­su u ru­ka­ma onih ko­ji ih na prin­ci­pi­ma po­šte­nog po­slo­va­nja mo­gu naj­pro­duk­tiv­ni­je upo­tre­blja­va­ti. Sve je to po­sle­di­ca be­za­ko­nja, ali i ne­ga­tiv­ne se­lek­ci­je pred­u­ze­ća ko­ja kon­ku­ri­šu za ko­ri­šće­nje ovih re­sur­sa. Tu pro­hod­nost ima­ju ona pred­u­ze­ća ko­ja za pre­po­ru­ku ima­ju do­sluh sa vla­šću, a ne po­slov­nu re­pu­ta­ci­ju, ostva­re­ne re­zul­ta­te i sprem­nost da in­ve­sti­ra­ju sred­stva – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
– On je na­gla­sio da je, osim ne­ra­ci­o­nal­nog ko­ri­šće­nja re­sur­sa šu­me, šljun­ka i ka­me­na, pri­sut­no i fla­grant­no be­za­ko­nje ko­jim se na­no­si ogrom­na šte­ta bu­dže­tu i pri­vre­di.
- Opa­sna je ne­ka­žnje­nost i ne­ka­žnji­vost dra­stič­nih zlo­u­po­tre­ba u slu­ča­ju eks­plo­a­ta­ci­je šu­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re od stra­ne re­žim­skog fa­vo­ri­ta Vek­tre u vla­sni­štvu Dra­ga­na Br­ko­vi­ća. Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja je u zva­nič­nim na­la­zi­ma utvr­di­la da je kon­ce­si­ja do­di­je­lje­na fir­mi ko­ja ni­je zva­nič­no osno­va­na ni­ti upi­sa­na u dr­žav­ne re­gi­stre. To je skan­dal ka­kav je mo­guć sa­mo ta­mo gdje po­sto­ji vla­da­vi­na an­ti­po­ret­ka. Ta­ko­đe, upra­vo je po­me­nu­ta fir­ma svo­je­vre­me­no oslo­bo­đe­na za oko 1,7 mi­li­o­na eura na osno­vu “pri­lo­ga ugo­vo­ru” od­no­sno pa­pi­ra ko­je ni­ko ni­je pot­pi­sao, ko­ji ni­je­su ovje­re­ni i ko­ji ni­je­su da­ti­ra­ni, a ko­ji su bez prav­nog i stvar­nog ute­me­lje­nja. Ti­me se po­tvr­đu­je da su pri­vred­ni re­sur­si u ru­ka­ma onih ko­ji sa­mo na osno­vu be­za­ko­nja mo­gu ostva­ri­ti pro­fit i sni­zi­ti tro­ško­ve, ali se i ša­lje sig­nal da be­za­ko­nje do­no­si si­gur­nu za­ra­du, a ne po­šte­no po­slo­va­nje – sma­tra on.
To­le­ri­sa­nje be­za­ko­nja, po ri­je­či­ma Ko­pri­vi­ce, ka­kvo je u slu­ča­ju Vek­tre Ja­kić pred­sta­vlja sna­žan pod­sti­caj osta­li­ma da u be­za­ko­nju i do­slu­hu s vla­šću tra­že spas od­no­sno pri­li­ku da ostva­re pro­fit. Na taj na­čin se, ka­ko je ka­zao, ne mo­že do­bi­ti onaj krug kon­ce­si­o­na­ra ko­ji bio ga­ran­ci­ja pro­du­tiv­nog ko­ri­šće­nja re­sur­sa, ali ve­ćeg i si­gu­r­nog pri­ti­ca­ja bu­džet­skih sred­sta­va.
J.V.


Po­treb­na re­vi­zi­ja ugo­vo­ra

Ko­pri­vi­ca je is­ta­kao da su ci­lje­vi zdra­ve kon­ce­si­o­ne po­li­ti­ke da kon­ce­si­je do­bi­ju naj­spob­ni­ja pred­u­ze­ća, ko­ja re­su­r­se naj­vi­še vred­nu­ju kao i to da dr­ža­va do­bi­je mak­si­mal­ne pri­ho­de.
– Mo­ra­ju se iz ove obla­sti od­stra­ni­ti be­za­ko­ni­ci ko­ji ne­ma­ju zna­nje, ide­je ni­ti po­slov­nu re­pu­ta­ci­ju, ali se mo­ra i iz­vr­ši­ti re­vi­zi­ja kon­ce­si­o­nih ugo­vo­ra sa onim kon­ce­si­o­na­ri­ma ko­ji ne is­pu­nja­va­ju pre­u­ze­te oba­ve­ze. Vri­je­me je da se pred prav­nom dr­ža­vom po­lo­že ra­ču­ni za neo­d­go­vor­no, ne­ra­ci­o­nal­no i ne­za­ko­ni­to ko­ri­šće­nje ovih ve­o­ma zna­čaj­nih pri­vred­nih i pri­rod­nih re­sur­sa – na­gla­sio je on.
Ta­ko­đe, Ko­pri­vi­ca sma­tra da se ulo­ga dr­ža­ve u ne­po­sred­nom is­ko­ri­šća­va­nju ar­hi­tek­ton­sko gra­đe­vin­skog ka­me­na i šljun­ka mo­ra re­a­fir­mi­sa­ti što kroz dr­žav­no vla­sni­štvo, što kroz jav­no­pri­vat­na part­ner­stva.