Stu­di­ja in­dek­sa dru­štve­nog na­pret­ka za 2017. go­di­nu mo­žda na naj­bo­lji na­čin svje­do­či u ka­kvom am­bi­jen­tu ži­ve gra­đa­ni. Ovo je pri­kla­dan od­go­vor na sa­op­šte­nje iz Vla­de o ,,sna­žnom pro­gre­su”, ko­je već dr­sko vri­je­đa zdra­vi ra­zum, ka­zao je član pod­go­rič­kog Od­bo­ra SDP-a Fi­lip Mi­loš.
Taj in­deks, ka­ko je na­veo, ob­u­hva­ta 50 raz­li­či­tih in­di­ka­to­ra ko­ji is­pi­tu­ju tri di­men­zi­je dru­štve­nog na­pret­ka: is­pu­nja­va­nje osnov­nih ljud­skih po­tre­ba, osno­ve bla­go­sta­nja i mo­guć­no­sti u dr­ža­vi. Cr­na Go­ra za­u­zi­ma 54. mje­sto sa pro­sječ­nim re­zul­ta­tom 70,1, Hr­vat­ska 36. mje­sto, Sr­bi­ja 45. mje­sto, Al­ba­ni­ja 51. mje­sto. Iza Cr­ne Go­re je, ka­ko je na­veo, je­di­no Ma­ke­do­ni­ja, dok za BiH i Ko­so­vo ne­ma do­volj­no po­da­ta­ka da bi se do­bio re­le­van­tan in­deks.
On je na­veo da, umje­sto ob­ma­nji­va­nja i se­be i jav­no­sti, ne­ko iz Vla­de pr­vo mo­ra da sa­be­re bi­lan­se eko­nom­skog mo­de­la ko­ji je uni­štio ze­mlju i osi­ro­ma­šio gra­đa­ne.
– Iz­ja­va Vla­de ko­ja pom­pe­zno sla­vi rast pro­sječ­ne za­ra­de za de­se­tak eura u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, uz ova­kvo op­šte sta­nje, iza­zi­va sa­mo srdž­bu, pod­smi­jeh i ne­vje­ri­cu – na­veo je Mi­loš.
On je is­ta­kao da mo­žda uz ova­kav ,,sna­žan rast” za dva­de­se­tak go­di­na do­stig­ne­mo ni­vo za­ra­da u Hr­vat­skoj.
– Svi smo ma­nje-vi­še upo­zna­ti da je sa­na­ci­o­na po­li­ti­ka Vla­de kroz do­dat­ne po­re­ske i ak­ci­zne na­me­te te­ret kri­ze pre­ba­ci­la na sloj sta­nov­ni­štva ko­ji ži­vi ,,od pr­vog do pr­vog”, od­no­sno pre­ci­zni­je re­če­no (je­dva) sa­sta­vlja kraj sa kra­jem. Me­so je u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne sku­plje za 1,8 od­sto, po­vr­će za 4,5 od­sto, vo­će za 11,4 od­sto, elek­trič­na ener­gi­ja za 1,8 od­sto, far­ma­ce­ut­ski pro­iz­vo­di za 5,5 od­sto, me­di­cin­ski pro­iz­vo­di za 5,2 od­sto, a drum­ski pre­voz za 1,2 od­sto. Da su­mi­ra­mo, bi­lje­ži se op­šti rast ci­je­na pre­hram­be­nih pro­iz­vo­da, ener­ge­na­ta i tran­spor­ta – ono­ga što či­ni na­šu sva­ko­dne­vi­cu – na­veo je Mi­loš u sa­op­šte­nju.
U apri­lu ove go­di­ne je, ka­ko je na­veo, pre­ma po­da­ci­ma ZZZCG broj li­ca ko­ja tra­že za­po­sle­nje iz­no­sio 52.856, dok je pro­sjek za pro­šlu go­di­nu bio 42.927 li­ca.
Mi­loš je pod­sje­tio da je, pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mon­sta­ta iz de­cem­bra 2015. go­di­ne, mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa iz­no­si­la 806,8 eura, dok su tro­ško­vi ži­vo­ta če­tvo­ro­čla­ne po­ro­di­ce, ka­ko ka­že, u re­al­no­sti znat­no ve­ći.
On je na­gla­sio da je pro­sječ­na za­ra­da u sek­to­ru obra­zo­va­nja oko 490 eura, oko 60 od­sto mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe, a u si­ste­mu obra­zo­va­nja ra­di 14.410 lju­di. Pro­sječ­na za­ra­da u si­ste­mu zdrav­stva i so­ci­jal­ne za­šti­te je 550 eura, od­no­sno 68 od­sto po­tro­šač­ke kor­pe. Tr­go­vi­na, ka­ko je na­gla­sio, za­po­šlja­va 36.660 radnika sa pro­sječ­nom pla­tom od 349,5 eura, od­no­sno 43 od­sto mi­ni­mal­ne kor­pe. Mi­loš je is­ta­kao da oko 63.000 lju­di za­po­sle­nih u sa­mo ta tri sek­to­ra ra­di za pla­te ko­je su ne­što pre­ko po­lo­vi­ne iz­no­sa mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe.
– Ono što do­dat­no za­bri­nja­va je­ste ri­zik od si­ro­ma­štva, na šta uka­zu­je i Svjet­ska ban­ka. Ela­stič­nost si­ro­ma­štva je u vri­je­me eko­nom­ske eks­pan­zi­je iz­no­si­la –1,97, što u in­ter­pre­ta­ci­ji zna­či da je pro­ce­nat eko­nom­skog ra­sta pra­ti­lo sma­nji­va­nje si­ro­ma­štva za dva pro­cen­ta. U 2013. je iz­no­si­la 4,02, a ni da­nas si­tu­a­ci­ja ni­je znat­no bo­lja. Pre­ve­de­no, pro­ce­nat eko­nom­skog ra­sta da­nas pra­ti i po­ve­ća­nje si­ro­ma­štva za 3–4%. Od 2008. go­di­ne utro­stru­čio se broj si­ro­ma­šnih do­ma­ćin­sta­va u ko­ji­ma je no­si­lac do­ma­ćin­stva ne­za­po­slen. To­kom eko­nom­skog slo­ma i stag­na­ci­je, ni­vo ra­sta je bio ni­ži, ali je i po­tra­žnja za rad­nom sna­gom po­mje­re­na ka ve­ćim ni­vo­i­ma kva­li­fi­ka­ci­ja. Pro­cje­ne go­vo­re da oko 67 od­sto no­si­la­ca si­ro­ma­šnih do­ma­ćin­sta­va ima za­vr­še­nu sred­nju ško­lu, dok ih je sa ter­ci­jal­nim obra­zo­va­njem sve­ga 4,6 od­sto. To uka­zu­je na ma­nju vje­ro­vat­no­ću da si­ro­ma­šni mo­gu ima­ti ko­ri­sti od po­ve­ća­ne tra­žnje za rad­nom sna­gom u sek­to­ri­ma ko­ji či­ne do­mi­nant­nu struk­tu­ru cr­no­gor­ske eko­no­mi­je (tu­ri­zam, fi­nan­sij­ski sek­tor, ne­kret­ni­ne) – po­ru­čio je Mi­loš.
J.V.


U sa­mo de­vet op­šti­na pla­te pre­ko 500 eura

Mi­loš je na­veo da je sa­mo u de­vet od ukup­no 23 op­šti­ne za­bi­lje­že­na pro­sječ­na za­ra­da iz­nad 500 eura u pr­va če­ti­ri mje­se­ca ove go­di­ne. Po­zi­ti­van pri­rod­ni pri­ra­štaj za­bi­lje­žen je sa­mo u Ro­ža­ja­ma, Pod­go­ri­ci, Ba­ru, Bu­dvi, Ko­to­ru i Tiv­tu.
On je pod­sje­tio na prog­no­ze Svjet­ske ban­ke, da će u Cr­noj Go­ri do 2050. bi­ti 80.000 ma­nje rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva, uko­li­ko se po­sto­je­ći trend na­sta­vi i naglasio da se pen­zi­o­ni si­stem ko­ji je već neo­dr­živ iz­la­že sve ve­ćem pri­ti­sku.