Od 2013. do 2016. go­di­ne Vla­da je pre­ko­ra­či­la bu­džet­ske iz­dat­ke za 1,2 mi­li­jar­de eura, od če­ga je ne­do­zvo­lje­no pre­ko­ra­če­nje, ko­je ni­je bi­lo u skla­du sa Za­ko­nom o bu­dže­tu iz­no­si­lo 103 mi­li­o­na eura. To po­ka­zu­ju po­sled­nja če­ti­ri iz­vje­šta­ja o re­vi­zi­ji za­vr­šnog ra­ču­na bu­dže­ta ko­je je ra­di­la Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI). Pre­ko­ra­če­nja bu­dže­ta su se kre­ta­la od 253 mi­li­o­na u 2016. do 424 mi­li­o­na u 2014. go­di­ni. U 2013. pre­ko­ra­če­nje je iz­no­si­lo 261 mi­li­on dok je u 2015. 280 mi­li­o­na eura.
Naj­ve­će bu­džet­sko pre­ko­ra­če­nje za­bi­lje­že­no je u 2014. go­di­ni od 424 mi­li­o­na eura, od če­ga je ne­do­zvo­lje­no pre­ko­ra­če­nje iz­no­si­lo 60,4 mi­li­o­na. Ta­da je naj­ve­ći dio, 45 mi­li­o­na ne­do­zvo­lje­nog pre­ko­ra­če­nja bi­lo zbog kon­ver­zi­ja du­ga EPCG za ak­ci­je. Osta­tak se od­no­sio na ne­pla­ni­ra­ne sud­ske od­lu­ke.
U 2015. je ne­do­zvo­lje­no pre­ko­ra­če­nje iz­no­si­lo 19,2 mi­li­o­na, 2013. go­di­ni 22,55 mi­li­o­na, a la­ni 980 hi­lja­da eura. Naj­ve­ći dio ovih iz­no­sa se od­no­sio na sud­ske pre­su­de, a dio je oti­šao i na ku­po­vi­nu har­ti­ja od vri­jed­no­sti.
Ka­da se upo­re­de sa go­di­šnjim bu­dže­ti­ma, pre­ko­ra­če­nja su iz­no­si­la od 10 do 20 od­sto ukup­ne vri­jed­no­sti bu­dže­ta. Sa­go­vor­ni­ci „Da­na” sma­tra­ju da ovo­li­ka pre­ko­ra­če­nja po­ka­zu­ju da se bu­džet­ska sred­stva ni­je­su tro­ši­la ka­ko tre­ba. Da si­tu­a­ci­ja bu­de još go­ra, DRI ni­je da­va­la ne­ga­tiv­na mi­šlje­nja, ni­ti je bi­lo ko tr­pio po­sle­di­ce zbog pre­ko­ra­čenja bu­džet­ske po­tro­šnje.
Pot­pred­sjed­nik GP URA Mi­loš Ko­na­tar je ka­zao da se po­sta­vlja pi­ta­nje ima li smi­sla do­bi­ja­ti in­for­ma­ci­je od DRI, ka­da ne po­sto­ji re­ak­ci­ja nad­le­žnih or­ga­na.
– Da smo ozbilj­ni i iz­vje­šta­ji bi se ozbilj­no shva­ta­li, od­no­sno ima­li bi od­re­đe­nu po­sle­di­cu. U ovom slu­ča­ju Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja i Vla­da su od­go­vor­ni. Dok god ne iz­mije­ni­mo za­ko­ne da iz­vje­šta­je DRI pro­ce­su­i­ra tu­ži­la­štvo i da se sno­si od­go­vor­nost za sta­nje na ko­je uka­že DRI to je pra­zno slo­vo na pa­pi­ru – re­kao je Ko­na­tar.
Is­ta­kao je da je vr­lo bit­no zbog ko­jih tro­ško­va je pre­ko­ra­čen bu­džet.
– To su obič­no tro­ško­vi ko­je je Vla­da htje­la da sa­kri­je i ni­je ih pri­ka­za­la kroz bu­džet, pa DRI mo­ra na­knad­no da uka­zu­je na pre­ko­ra­če­nja po­tro­šnje. Do­bro je što DRI uka­zu­je, ali iz­o­sta­je re­ak­ci­ja. To je pro­blem – na­veo je Ko­na­tar.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca je oci­je­nio da uza­stop­na pre­ko­ra­če­nja bu­džet­ske po­tro­šnje u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne go­vo­re o ne­sank­ci­o­ni­sa­nim pro­ma­ša­ji­ma i ne­ra­ci­o­nal­nom tro­še­nju nov­ca gra­đa­na.
– Prav­no po­sma­tra­no pre­ko­ra­če­nje bu­džet­skih gra­ni­ca je dje­lo­va­nje iz­van prav­ne zo­ne. Ako se ne­ka­žnje­no dje­lu­je van prav­ne zo­ne, on­da to ni­je bu­džet­ska po­li­ti­ka već uzur­pa­ci­ja. Oči­gled­no je i da se kon­tro­la fo­ku­si­ra na for­mal­ne di­men­zi­je, bez ula­že­nja u uzro­ke pre­ko­ra­če­nja i re­zul­ta­te po­stig­nu­te bu­džet­skom po­tro­šnjom – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.
Ako za pre­ko­ra­če­nja ne sle­du­je sank­ci­ja, ka­ko je ka­zao, on­da ne­ma ni va­lja­nog mo­ti­va da se bu­džet re­al­no pla­ni­ra i za­ko­ni­to iz­vr­ša­va.
– Onaj ko ne­ka­žnje­no i ne­ka­žnji­vo tro­ši no­vac mi­mo za­kon­skih odo­bre­nja, taj ni­je no­si­lac bu­džet­ske po­li­ti­ke već uzur­pa­tor. Osim ne­ka­žnji­vo­sti uzro­ci ovih pre­ko­ra­če­nja su ne­po­sto­ja­nje efi­ka­snog si­ste­ma pro­gram­skog bu­dže­ti­ra­nja, ne­po­sto­ja­nje efi­ka­snog sred­njo­roč­nog okvi­ra jav­nih ras­ho­da, ali i ne­po­sto­ja­nje fi­skal­nih pra­vi­la ko­ja bi blo­ki­ra­la pre­ko­ra­če­nja i pro­iz­ve­la efek­te za one ko­ji ne po­štu­ju za­kon­ske li­mi­te. Zbog to­ga se po­tro­šnja ne usmje­ra­va na dru­štve­ne pri­o­ri­te­te, već na tre­nut­ne i pro­la­zne po­tre­be ko­je se ni­kad ne mo­gu po­u­zda­no pro­ci­je­ni­ti i pri­klad­no is­pla­ni­ra­ti. Bez ove bu­džet­ske re­for­me uti­caj i sna­ga po­li­ti­ča­ra i bi­ro­kra­ta će in­ten­ziv­ni­je uti­ca­ti na obim bu­džet­ske po­tro­šnje ne­go va­žnost dru­štve­nih po­tre­ba – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.
D.M.


Dr­ža­va ne po­štu­je pra­va gra­đa­na


Ko­pri­vi­ca je ka­zao da su je­dan od uzro­ka pre­ko­ra­če­nja i iz­da­ci na ime sud­skih pre­su­da.
– Enorm­ni iz­da­ci po ovom osno­vu uka­zu­ju na to da dr­žav­ni or­ga­ni u dra­ma­tič­noj mje­ri ne po­štu­ju pra­va gra­đa­na i da im pri­či­nja­va­ju ve­li­ku eko­nom­sku šte­tu. Raz­mje­re ovog pro­ble­ma su vi­še ne­go za­bri­nja­va­ju­će i o to­me ni­ko ni­je po­lo­žio ra­ču­ne. Šta­vi­še, u stra­hu od po­kre­ta­nja sud­skih po­stu­pa­ka pro­tiv dr­ža­ve od stra­ne gra­đa­na ko­ji­ma dr­žav­ni or­ga­ni kr­še pra­va, Vla­da je pred­lo­ži­la, a po­slu­šna skup­šti­na usvo­ji­la iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku ko­jim se gra­đa­ni­ma na­me­će oba­ve­za pla­ća­nja advo­kat­skih tro­ško­va u spo­ro­vi­ma s dr­ža­vom ne bi li se oni za­stra­ši­li da ne tu­že dr­ža­vu. Mi smo kod Ustav­nog su­da po­kre­nu­li po­stu­pak za ocje­nu ustav­no­sti za­to što je nji­me pre­kr­šen ustav­ni prin­cip o jed­na­ko­sti i za­bra­ni dis­kri­mi­na­ci­je, ali i ustav­no pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje i pri­stup su­du. U 2016. je dr­ža­va mo­ra­la pla­ti­ti 27 mi­li­o­na eura na ime sud­skih od­lu­ka za­to što je to svo­jim po­na­ša­njem uzro­ko­va­lo 36 po­tro­šač­kih bu­džet­skih je­di­ni­ca – re­kao je Ko­pri­vi­ca.