Po­gla­vlje o ko­mu­ni­ma za­slu­žu­je po­se­ban osvrt. Autor ka­že da oni za­slu­žu­ju po­seb­nu pa­žnju.
„U Cr­noj Go­ri su da­nas u za­jed­ni­ci sve pla­ni­ne, sve šu­me i go­to­vo svi pa­šnja­ci i utri­ne. Imo­vi­na je u za­je­di­ci po­je­di­nih ple­me­na, brat­sta­va, op­šti­na i se­la. Na­rod ovu za­jed­nič­ku imo­vi­nu zo­ve ko­mun. Pre­ma to­me, u Cr­noj Go­ri po­sto­je ple­men­ski, brat­stve­nič­ki, op­štin­ski i se­o­ski ko­mu­ni. Ti ko­mu­ni po svo­joj po­vr­ši­ni za­u­zi­ma­ju po­lo­vi­nu ze­mlji­šta u Cr­noj Go­ri, ako ne i vi­še. Ta­ko isto mno­ga ple­me­na, brat­stva, se­la i za­se­o­ci ima­ju u za­jed­ni­ci ri­bo­lo­ve, mli­no­ve i dru­ga do­bra.
Ka­ko je po­sta­la ova za­jed­nič­ka na­rod­na imo­vi­na, ka­ko se njom upra­vlja, na ko­ji se na­čin uži­va, ka­kva sva pra­va ima­ju po­je­di­ne ku­će ili po­je­din­ci na ovu za­jed­nič­ku imo­vi­nu, ma­lo je do sa­da pi­sa­no.Ne­što je ma­lo o ovo­me re­če­no u O.I. za­ko­ni­ku (Op­šti imo­vin­ski za­ko­nik-primj – V.I.). O to­me po­sto­je iz­vje­sne op­šte od­lu­ke Ve­li­kog su­da, kao i po­je­di­ne mi­ni­star­ske na­red­be. Pre­ma to­me, go­to­vo svi spo­ro­vi o ko­mu­na­ma rje­ša­va­ni su na osno­vu obi­čaj­nog pra­va, ko­je od dav­ni­na u na­ro­du po­sto­ji.
Ko­mu­ni su od ve­li­kog zna­ča­ja za na­rod u Cr­noj Go­ri. Bez njih se ne bi mo­gao za­mi­sli­ti ži­vot na se­lu u ovim kra­je­vi­ma. Njih je stvo­ri­la sa­ma na­rod­na po­tre­ba, pa su za­to oni sa­stav­ni dio nji­ho­vog ži­vo­ta.
Ko­ri­jen ovim za­jed­ni­ca­ma u ze­mlji na­la­zi­mo još kod sta­rih Slo­ve­na. Ne sa­mo kod njih, ne­go i kod dru­gih na­ro­da po­sto­ja­le su ove za­jed­ni­ce, pa i da­nas po­sto­je.
Pri rje­ša­va­nju spo­ro­va o ko­mu­ni­ma su­do­vi si ima­li ve­li­kih te­ško­ća. Ovo je na­ro­či­to bio slu­čaj kod mla­đih prav­ni­ka sa ma­lom sud­skom prak­som, bez li­te­ra­tu­re o ko­mu­ni­ma ko­jom bi se mo­gli po­slu­ži­ti. Sve ovo pri­nu­di­lo je Ve­li­ki sud u Pod­go­ri­ci da na­pi­še ured­bu o upra­vlja­nju ova­kvim za­jed­nič­kim na­rod­nim do­bri­ma i da pred­lo­ži Mi­ni­star­stvu prav­de da je oza­ko­ni...
Autor na­vo­di pri­mje­re iz pre­su­da o ko­mu­ni­ma.
„Kad kći je­di­ni­ca na­sli­je­di svo­ga oca, od­no­sno umr­lu svo­ju bra­ću, ona ipak pri­dr­ža­va sva ko­mun­ska pra­va ko­ja su ima­li njen otac od­no­sno nje­na bra­ća. (Pre­su­da Ve­li­kog su­da od 5. sep­tem­bra 1931. go­di­ne, br.1047-IV-1931–348).
Tu­ži­telj­ka S.K.J. tu­ži­la je su­du ple­me da joj je du­žno pri­zna­ti pra­vo udi­o­ni­štva u ple­men­skom ko­mu­nu u B.G. Tu­ži­telj­ka je u tu­žbi is­ta­kla da je ona je­di­na na­sled­ni­ca svo­ga oca i bra­će ko­ji su umr­li u Ame­ri­ci. Tu­že­ni su pri­go­vo­ri­li da tu­ži­telj­ka ži­vi van ple­me­na, uda­ta, te da joj se ne mo­že pri­zna­ti udi­o­ni­štvo u ko­mu­nu.
Sud je udo­vo­ljio tu­žbe­nom za­htje­vu iz ovih raz­lo­ga:
Da je tu­ži­te­lji­ca pod­ne­se­nim po­smrt­ni­ca­ma... kao i uvje­re­nji­ma su­da op­šti­ne G..., do­ka­za­la da su nje­na bra­ća u Ame­ri­ci umr­la i da je ona, kao je­di­ni na­sled­nik pri­mi­la u po­sjed i vla­snič­ka pra­va svu imo­vi­nu umr­lih, te ka­ko su isti, kao i nji­hov otac, uži­va­li i sva ko­mun­ska pra­va kao ple­me­ni­ci ple­me­na Gra­ho­vač­kog, to i tu­ži­te­lji­ci kao nji­ho­vom na­sled­ni­ku ista pra­va pri­pa­da­ju, te je tu­že­no ple­me gra­hov­sko i du­žno pri­zna­ti ova pra­va...“
To­mo­vić kon­sta­tu­je da je ova­kva pre­su­da, sva­ka­ko, su­prot­na obi­čaj­nom pra­vu.
Pre­ma prav­nim obi­ča­ji­ma, kće­ri bez­brat­ni­ce ko­je na­sli­je­de oca dok god ži­ve ne­u­da­te u ku­ći oči­noj one ima­ju pra­va u sve ko­mu­ne kao i nji­hov otac.Čim se uda­ju van ple­me­na, one gu­be ko­mun­sko pra­vo ko­je su ima­le dok su ži­vje­le u ku­ći svo­ga oca. Ko­mun­sko pra­vo ne ide po odi­va. Ono osta­je ple­me­nu, od­no­sno se­lu, ili se­o­skoj op­šti­ni. Iz­u­ze­tak je kod do­ma­ze­ta, ako se na­se­li na ima­nju svo­je že­ne.
Kad se ne­ko ise­li iz svog mje­sta pre­bi­va­nja u ne­ko dru­go mje­sto i ne pro­da svo­ju imo­vi­nu, on za­dr­ža­va pra­vo ko­mu­na u pre­đa­šnjem mje­stu, bez ob­zi­ra na to što se stal­no na­se­lio na dru­gom mje­stu i ta­mo do­bio ko­mun­sko pra­vo. ( Pre­su­da Ve­li­kog su­da od 8.ok­to­bra 1929.go­di­ne, br.1097-IV-1929-442).
(KRAJ)

Pri­re­dio:
dr Vu­kić ILIN­ČIĆ