Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Jed­no po­gla­vlje knji­ge Vri­je­me knja­za i kra­lja Ni­ko­le 1878-1918.go­di­ne dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća či­ne in­ter­vjui auto­ra, da­ti po­je­di­nim štam­pa­nim me­di­ji­ma. In­ter­vju pod na­slo­vom Po­na­vlja­nje isto­ri­je ko­ji je sa Ra­ko­če­vi­ćem vo­dio no­vi­nar Po­bje­de Go­ran Se­ku­lo­vić, pre­ne­sen je iz Po­bje­de od 26. ju­na 1993.go­di­ne. Na pi­ta­nje Se­ku­lo­vi­ća ka­ko vi­di od­nos Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, od­no­sno Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca, te da je u Isto­ri­ju srp­skog na­ro­da uvr­šćen Ra­ko­če­vi­ćev tekst o Cr­noj Go­ri, on od­go­va­ra: “Po­sto­ja­la je cr­no­gor­ska dr­ža­va, nju ni­ko ni­je iz­mi­slio, ali ta dr­ža­va bi­la je srp­ska dr­ža­va, kla­sič­na srp­ska ze­mlja, a Cr­no­gor­ci dio srp­skog na­ro­da. To je bi­la isto­rij­ska stvar­nost. Nje­goš je kroz svo­je pje­snič­ko dje­lo, iako po­ma­lo na ro­man­ti­čar­ski na­čin, naj­pot­pu­ni­je iz­ra­zio srp­sku na­ci­o­nal­nu svi­jest i ide­ju, kao du­hov­nu, od­no­sno ma­te­ri­jal­nu si­lu ko­ja je po­kre­ta­la Cr­no­gor­ce u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka za na­ci­o­nal­no oslo­bo­đe­nje. Cr­na Go­ra je , me­đu­tim, ima­la i svoj sa­mo­stal­ni isto­rij­ski put raz­vo­ja, u ko­me su na­sta­le iz­vje­sne in­di­vi­du­al­no­sti i po­seb­no­sti, ali one ni­je­su bi­le na­ci­o­nal­ne ka­te­go­ri­je. Cr­no­gor­ska na­ci­ja ni­je po­sto­ja­la, ni­ti je bi­lo isto­rij­skih uslo­va za nje­no po­sto­ja­nje. Po­jam cr­no­gor­ski na­rod ozna­ča­vao je re­gi­o­nal­ni po­jam, dr­žav­nu pri­pad­nost gra­đa­na Cr­noj Go­ri, ozna­ča­vao je srp­ski na­rod u Cr­noj Go­ri u od­no­su na srp­ski na­rod u dru­gim srp­skim kra­je­vi­ma. Da­kle, ka­da se pi­še isto­ri­ja srp­skog na­ro­da, a ne Sr­bi­je, on­da mo­ra bi­ti ob­u­hva­će­na i Cr­na Go­ra, jer je to je­di­no na­uč­no is­prav­no...“
Na Se­ku­lo­vi­će­vo pi­ta­nje, ka­ko gle­da na te­zu o sr­bi­za­ci­ji Cr­no­go­ra­ca, Ra­ko­če­vić je od­go­vo­rio: “Te te­ze za­stu­pa­ju oni ko­ji za­i­sta ne zna­ju ni­šta iz pro­šlo­sti Cr­no­go­ra­ca, ili oni za­gri­že­ni se­pa­ra­ti­sti ko­ji me­to­dom fal­si­fi­ko­va­nja isto­rij­skih či­nje­ni­ca ho­će Cr­no­gor­ce da li­še nji­ho­ve isto­ri­je, sa­mo­svi­je­sti, nji­ho­vih ko­ri­je­na i isto­rij­skog pam­će­nja. Ko je mo­gao Cr­no­gor­ci­ma, ako ni­je­su bi­li Sr­bi na­met­nu­ti srp­ski je­zik, ći­ri­li­cu, srp­sku ide­ju, sve­to­sav­ki kult? Ot­kud to da je kult ko­sov­ski i Mi­lo­ša Obi­li­ća bio du­bo­ko usa­đen kod Cr­no­go­ra­ca, da je on bio nji­ho­va glav­na du­hov­na hra­na i po­kre­tač­ka sna­ga u oslo­bo­di­lač­koj bor­bi pro­tiv Tur­ske i Austro­u­gar­ske? S pra­vom se mo­že ka­za­ti da se Cr­no­go­rac sa Ko­so­vom ra­đao, ži­vio i umi­rao. Ko je mo­gao pri­nu­di­ti cr­no­gor­sku vla­du i cr­no­gor­skog kra­lja Ni­ko­lu da se u zva­nič­nim po­da­ci­ma gra­đa­na upi­su­je slje­de­će: dr­žav­nost-cr­no­gor­ska, na­rod­nost-srp­ska, vje­ra-pra­vo­slav­na?“
Na pi­ta­nje o per­spek­ti­vi Ju­go­sla­vi­je, od­no­sno Cr­ne Go­re, Ra­ko­če­vić je ka­zao, da „od­go­vor na ovo pi­ta­nje zah­ti­je­va da se ka­že za­što se ras­pa­la SFRJ. Po mom du­bo­kom uvje­re­nju uzrok ras­pa­da SFRJ je što je u njoj bi­lo ma­lo ju­go­slo­ven­stva...Bu­duć­nost Cr­ne Go­re je u nje­nom je­din­stvu sa Sr­bi­jom i de­mo­krat­skoj rav­no­prav­no­sti - fe­de­ra­tiv­noj Ju­go­sla­vi­ji. Te­ška je ilu­zi­ja onih cr­no­gor­skih stra­na­ka i ra­znih fo­ru­ma ko­ji sma­tra­ju da bi se us­po­sta­vlja­njem ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re usre­ćio na­rod. Re­ži­se­ri­ma No­vog svjet­skog po­ret­ka, od­go­va­ra­ju ma­le, eko­nom­ski i voj­no sla­be dr­ža­ve na Bal­ka­nu - za­pra­vo dr­ža­ve pra­ši­ne. Evo, već bli­zu 200 go­di­na kon­stant­na je po­li­ti­ka po­je­di­nih evrop­skih si­la da na Bal­ka­nu ne bu­de jed­ne ve­će i sna­žni­je srp­ske ili even­tu­al­no ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve...“
U knji­zi dr No­vi­ce Ra­ko­če­vi­ća, pre­ne­se­ni su in­ter­vjui da­ti Knji­žev­noj ri­je­či, Be­o­grad, 10.3. 1987, (no­vi­na­ru Du­ša­nu Ba­ta­ko­vi­ću), Du­gi - Be­o­grad, 22.9.1984. (no­vi­na­ru Rat­ku Pet­ko­vi­ću) i dru­gim me­di­ji­ma.
(Na­sta­vi­će se)