Mi­tro­po­lit Pe­tar II Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša ko­ga je Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski od­re­dio za na­sljed­ni­ka i pred upo­ko­je­nje mu osta­vio sa­vjet „mo­li se Bo­gu i dr­ži se Ru­si­je”, dr­žao se stri­če­vog sa­vje­ta i bio u stal­nom kon­tak­tu sa ru­skom cr­kvom, od­no­sno sa Sve­tim si­no­dom u Pe­trov­gra­du. Sma­trao je da je nje­ga i nje­gov po­vje­re­ni mu na­rod „usud osu­dio na is­ku­še­nje, na žr­tvu za Pra­vo­sla­vlje i čast ime­na”. Nje­go­šev pr­vi bo­ra­vak u Ru­si­ji 1833. go­di­ne bio je vr­lo zna­ča­jan. U ru­skoj pre­sto­ni­ci, u pri­su­stvu im­pe­ra­to­ra Ni­ko­la­ja I Ro­ma­no­va, ru­ko­po­lo­žen je za vla­di­ku. Po­sve­će­nje na ta­ko vi­so­kom ni­vou bi­lo je vr­lo va­žno za afir­ma­ci­ju vla­di­či­ne po­li­tič­ke lič­no­sti, kao i za na­sta­vak pro­ce­sa učvr­šći­va­nja ze­malj­ske vla­sti. Nje­goš će u Ru­si­ji bi­ti pro­iz­ve­den i za ar­hi­e­pi­sko­pa 1834. i mi­tro­po­li­ta 1844. go­di­ne.
Re­zul­tat do­brih kon­ta­ka­ta sa dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma u Pe­tro­gra­du bio je do­la­zak u Cr­nu Go­ru Iva­na Vu­ko­ti­ća i Ma­te­ja Vu­či­će­vi­ća u ci­lju spro­vo­đe­nja re­fo­r­mi. Umje­sto do­ta­da­šnjeg Pra­vi­telj­stva, for­mi­ra­li su Se­nat. Vu­ko­tić je bio i pr­vi pre­zi­dent, a Vu­či­će­vić vi­ce­pre­zi­dent Se­na­ta. Nji­hov uti­caj je bio ve­li­ki i na pr­o­ces for­mi­ra­nja lo­kal­nih or­ga­na vla­sti, gvar­di­je, per­ja­ni­ka i ple­men­skih ka­pe­ta­na, ta­ko da se mo­že ka­za­ti da je već na po­čet­ku vla­da­vi­ne Pe­tra II uz po­moć Ru­si­je for­mi­ra­na vr­lo raz­gra­na­ta in­sti­tu­ci­o­nal­na struk­tu­ra dr­žav­nog po­ret­ka. Ce­tinj­ski ma­na­stir u pra­vom smi­slu po­sta­je sje­di­šte ne sa­mo du­hov­ne, već i za­ko­no­dav­ne, sud­ske i iz­vr­šne vla­sti, što je je­din­stven slu­čaj u či­ta­voj pra­vo­slav­noj va­se­lje­ni.
Bo­ra­vak Pe­tra II u Ru­si­ji imao je i kul­tur­ni zna­čaj. U ru­skoj pre­sto­ni­ci da­ri­va­ne su mu knji­ge i iko­ne i da­ta znat­na ma­te­ri­jal­na po­moć za kul­tur­ne po­tre­be ze­mlje. Za­hva­lju­ju­ći to­me, 1834. na Ce­ti­nju je otvo­re­na pr­va re­dov­na tro­ra­zred­na osnov­na ško­la. Osno­vao je i knji­go­pe­čat­nju, štam­pa­ri­ju, u ko­joj je 1835. štam­pan pr­vi ka­len­dar cr­no­gor­ski Gr­li­ca (1835–1839), a po­tom i Srp­ski bu­kvar ra­di uče­nja mla­de­ži „cer­kov­nom i gra­ždan­skom či­ta­nju”. I dru­gi bo­ra­vak Nje­go­šev u Ru­si­ji (1837) bio je ta­ko­đe uspje­šan. I po­red to­ga što je za­po­čet u ne­po­volj­nim okol­no­sti­ma, on je uspio da pod­ne­se­ni za­htje­vi bu­du ri­je­še­ni i da za Cr­nu Go­ru obez­bje­di de­se­to­go­di­šnju nov­ča­nu po­moć. To je bi­lo do ta­da naj­ve­ća i sva­ka­ko jed­na od naj­zna­čaj­ni­jih fi­nan­sij­skih pot­po­ra Ru­si­je da­ljem du­hov­nom i dr­žav­nom raz­vo­ju Cr­ne Go­re.
(Na­sta­vi­će se)

PI­ŠE: Jo­van B.
Mar­kuš