pi­še: Dra­gi­ša Do­žić


Ru­ko­vo­di­lac Pod­ruč­ne je­di­ni­ce za šu­mar­stvo Ka­lač re­kao je da su nad­le­že­ne slu­žbe ot­kri­le pljač­ku šu­me i o to­me oba­vi­je­sti­le nad­le­žne or­ga­ne, od­bor­ni­ke i ru­ko­vod­stvo lo­kal­ne upra­ve. Ka­lač je upo­znao sa pro­ble­mom kon­ce­si­ja i uka­zao da ima pred­u­ze­ća, ko­ja iz­vo­ze oblo­vi­nu, a da ni­je­su do­bi­la ni ku­bik dr­ve­ta, pu­tem kon­ce­si­ja. Od­bor­nik lo­kal­nog par­la­men­ta i no­vo­po­sta­vlje­ni di­rek­tor Upra­ve za šu­me Mir­sad Nur­ko­vić ka­zao je da bi iz­vo­zom oblo­vi­ne tre­ba­lo da se po­za­ba­vi Upra­va ca­ri­na. Upra­va za šu­me, ka­že on, ne­ma in­ge­ren­ci­je da rje­ša­va ta pi­ta­nja, a za­kon­ske od­red­be ni­je­su de­cid­no ja­sne o tom pi­ta­nju. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, o tom pi­ta­nju iz­o­sta­la je kon­tro­la i nad­zor re­sor­nog mi­ni­star­stva. Nur­ko­vić je na­veo pri­mjer bes­prav­ne sje­če šu­me u bać­ko­be­snič­kom ata­ru, uz ko­ri­šte­nje šver­co­va­nih pe­ča­ta. Pljač­ka je iz­vr­še­na po­mo­ću pre­ko de­set šver­co­va­nih če­ki­ća za pe­ča­će­nje ko­ji su fal­si­fi­ko­va­ni do sa­vr­šen­stva. Za tu kri­vič­nu rad­nju, za sa­da, od­go­vo­ra­ju sa­mo dvo­ji­ca lu­ga­ra. Tim fal­si­fi­ko­va­nim do­znač­nim ži­gom po­sje­če­no je 1380 kub­nih me­ta­ra dr­ve­ne ma­se od je­se­ni 2014, do pro­lje­ća na­red­ne go­di­ne. Pre­ma Nur­ko­vi­će­vom mi­šlje­nju, tu je ri­ječ o or­ga­ni­zo­va­nom kri­mi­na­lu, jer je ri­ječ o oko 40 šle­pe­ra gra­đe. Na sjed­ni­ci lo­kal­nog par­la­men­ta po­je­di­ni od­bor­ni­ci iz­ra­zi­li su sum­nju u iz­vje­štaj o bes­prav­no po­sje­če­noj drv­noj ma­si.
Na pod­ruč­ju no­vo­for­mi­ra­ne op­šti­ne Pet­nji­ca, u ne­ko­li­ko mje­snih za­jed­ni­ca, a po­seb­no na pod­ruč­ju Bi­ho­ra, mje­šta­ni mu­ku mu­če sa pri­vi­le­go­va­nim kon­ce­si­o­na­ri­ma, ko­ji, ne sa­mo da ne ma­re za oba­ve­ze iz pla­na ga­zdo­va­nja, već uni­šta­va­ju se­o­sku in­fra­struk­tu­ru, ko­ja po­ve­zu­je se­lo i pla­ni­nu. Na taj na­čin na­no­si se ve­li­ka šte­ta sto­čar­stvu, ko­je je zna­čaj­na pri­vred­na gra­na na tom pod­ruč­ju. Si­tu­a­ci­ja je iden­tič­na u Plje­vlji­ma, Ro­ža­ja­ma, Be­ra­na­ma, Pla­vu i dru­gim op­šti­na­ma na sje­ve­ru Cr­ne Go­re. Mje­sne za­jed­ni­ce tra­že od kon­ce­si­o­na­ra, Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i ru­ral­nog raz­vo­ja i lo­kal­nih upra­va, da pred­u­ze­mu od­re­đe­ne mje­re za sa­na­ci­ju pu­te­va, ko­ji vo­de od se­la, do nji­ho­vih pla­nin­skih ka­tu­na. Kon­ce­si­o­na­ri eks­plo­a­ti­šu­ći dr­žav­nu šu­mu i od­vo­ze­ći sor­ti­men­te ošte­ti­li su sa­o­bra­ćaj­ni­ce u toj mje­ri da su one pro­hod­ne sa­mo za trak­to­re i te­ren­ska vo­zi­la. Mje­šta­ni u tim mje­snim za­jed­ni­ca­ma, to­kom pro­šle go­di­ne, odr­ža­va­li su zbo­ro­ve upo­zo­re­nja, na­da­ju­ći se da će nad­le­žni shva­ti­ti ozbilj­nost si­tu­a­ci­je. Po­ra­ža­va­ju­će je da se to ni­je de­si­lo ni do da­na­šnjeg da­na. Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da su, svo­je­vre­me­no, svo­jim nov­cem gra­di­li pu­te­ve do ka­tu­na. Zbog ta­kvog po­na­ša­nja kon­ce­si­o­na­ra i vla­sti, mje­šta­ni su po­ru­či­li da su pri­nu­đe­ni da pre­ki­nu da se ba­ve sto­čar­stvom. Kon­ce­si­o­na­ri su uni­šti­li ma­ka­dam­ske i as­falt­ne pu­te­ve, na­pra­vi­li ha­os u šu­ma­ma, po­re­me­ti­li vo­do­to­ke, za­mu­ti­li iz­vo­ri­šta i, uop­šte, iz­mi­je­ni­li uslo­ve ži­vo­ta na se­o­skom pod­ruč­ju. To pod­sje­ća na dav­na vre­me­na, ka­da je se­ljak mno­go zlo­pa­tio, ko­ri­ste­ći sa­ma­ri­cu i svo­ja le­đa, da pre­ne­se te­ško ste­če­nu „mu­ku” od se­la do ka­tu­na i obrat­no. Ova­kvom dr­žav­nom po­li­ti­kom uni­šta­va se i onaj ma­li pro­ce­nat sta­nov­ni­štva, ko­ji je svo­ju eg­zi­sten­ci­ju po­tra­žio na se­lu i pla­ni­ni, to jest, na svom po­sje­du, ka­ko bi odr­žao svo­ju po­ro­di­cu, na­kon što ih je vlast naj­u­ri­la na uli­cu, uni­šta­va­ju­ći pljač­ka­škom pri­va­ti­za­ci­jom dr­žav­na pred­u­ze­ća. Pod­ruč­je Pla­va i Gu­si­nja od ra­ni­je je po­zna­to po bes­prav­nim sje­ča­ma na ve­li­kim po­vr­ši­na­ma. U op­šti­ni Plav po­seb­no je po­sje­čen i uni­šten po­gra­nič­ni po­jas pre­ma Me­to­hi­ji i Ko­so­vu. Odav­no se pri­ča da su šu­me na tom pro­sto­ru (pre­ma Ča­ko­ru) is­kr­če­ne. Bes­prav­nu sje­ču vr­ši­li su pri­vi­le­go­va­ni kon­ce­si­o­na­ri sa na­še stra­ne Ča­ko­ra, a sa dru­ge stra­ne, pre­ma Me­to­hi­ji, Al­ban­ci. Bi­lo je upa­da i na jed­nu i na dru­gu stra­nu, oti­ma­li su se ko će vi­še da po­si­je­če u po­gra­nič­nom po­ja­su.
(Na­sta­vi­će se)