pi­še: Dra­gi­ša Do­žić


Ko­ma­pa­ni­ja „Vek­tra Mon­te­ne­gro” ku­pi­la je 2007. go­di­ne „Im­preg­na­ci­ju dr­ve­ta” u Ko­la­ši­nu i osno­va­la fir­mu „Vek­tra Nord”, či­ji rad­ni­ci su tu­ži­li Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, vla­sni­ka fir­me, zbog, u tom tre­nut­ku, ne­is­pla­će­nih 30 za­ra­da i ne­u­pla­će­nih po­re­ze i do­pri­no­sa od 2010. go­di­ne. Pred­stav­ni­ci rad­ni­ka biv­še „Im­preg­na­ci­je” ka­za­li su, pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci, no­vi­na­ri­ma da je pri­va­ti­za­ci­ja tog pred­u­ze­ća iz­ve­de­na pod vr­lo sum­nji­vim okol­no­sti­ma. Oni tvr­de da u Pri­vred­nom su­du ne po­sto­ji do­kaz da je Br­ko­vić ika­da upla­tio euro vi­še od de­po­zi­ta za jav­no nad­me­ta­nje, ko­ji je iz­no­sio 300.000 eura.
Iz NVO „Bre­zni­ca” vi­še pu­ta su upo­zo­ra­va­li na po­gub­nost na­či­na, na ko­ji „Vek­tra Ja­kić” ga­zdu­je plje­valj­skim dr­žav­nim šu­ma­ma. Is­tra­ži­va­nja te NVO su po­ka­za­la da na pod­ruč­ju pla­ni­ne Lju­bi­šnje, gdje se na­la­zi naj­kva­li­tet­ni­ja šu­ma, vi­še­go­di­šnja ne­bri­ga, iz­o­sta­nak sa­ni­tar­ne sje­če i za­šti­te od po­ža­ra i dru­gih za­štit­nih mje­ra, uzi­ma svoj da­nak. Ka­ko se na­vo­di u iz­vje­šta­ju, ogrom­ne šum­ske po­vr­ši­ne ne­sta­ju, jer se raz­ne bo­le­sti dr­ve­ta ši­re, a naj­kva­li­tet­ni­ja sta­ba­la smr­če su­še.
„Stra­šno je da­nas po­gle­da­ti Lju­bi­šnju, či­ja šum­ska bo­gat­stva ne­sta­ju, gdje se naj­kva­li­te­ni­ja stabla su­še i gdje se bo­lest bez ika­kve kon­tro­le ši­ri”, na­vo­di se u iz­vje­šta­ju te NVO, ko­ji je pot­pi­sao iz­vr­šni di­rek­tor Mi­lo­rad Mi­tro­vić. Po­seb­no je te­ška si­tu­a­ci­ja na po­te­zu pre­ma na­se­lju Šu­le, pod­ruč­je Me­lja­ka, ali i na ši­rem pod­ruč­ju pla­ni­ne Lju­bi­šnje. Bo­lest se ši­ri i pri­je­ti da pre­ra­ste u re­gi­o­nal­ni pro­blem i za­hva­ti pod­ruč­je Re­pu­bli­ke Srp­ske. Sve to zbog kon­ce­si­o­na­ra, ko­ji ne iz­vr­ša­va svo­je oba­ve­ze”, sa­op­šte­no je iz „Bre­zni­ce”.
Uz kon­ce­si­ju na tri de­ce­ni­je i po­vla­šte­ne ci­je­ne dr­ve­ta, od oko 13 eura, kom­pa­ni­ja je pre­u­ze­la oba­ve­zu da oba­vlja po­šu­mlja­va­nje, iz­grad­nju i odr­ža­va­nje šum­skih pu­te­va, kao i da šti­ti šu­mu od po­ža­ra i šum­skih bo­le­sti. Po­sled­njih 10 go­di­na je pro­šlo u pri­ča­ma da, pr­vo tre­ba ob­no­vi­ti pro­iz­vod­nju u kom­bi­na­tu, iz­gra­di­ti po­gon pe­le­ta na si­ro­vi­ni od su­ška, vje­tro­i­zva­la, sni­je­gom pre­lo­mlje­nih i obo­lje­lih sta­ba­la, pa da će po­če­ti ade­kvat­no po­što­va­nje kon­ce­si­o­nog ugo­vo­ra. Za sa­da još, u pot­pu­no­sti ni­je po­kre­nu­ta dr­vo­pre­ra­da ni­ti iz­gra­đe­na fa­bri­ka pe­le­ta, a uni­šte­ne i opo­ža­re­ne po­vr­ši­ne šu­me su sve ve­će. Ova­kvo po­na­ša­nje i upra­vlja­nje plje­valj­skim šu­ma­ma na­zi­va­ju „si­ste­mat­sko iz­ra­blji­va­nje plje­valj­skih re­sur­sa i ko­lo­ni­jal­ni na­čin upra­vlja­nja”, oci­je­nio je od­bor­nik De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP) Bo­jan Kr­va­vac.
U me­đu­vre­me­nu, dok tra­je pri­ča o po­čet­ku pro­iz­vod­nje pe­le­ta u Plje­vlji­ma, on se uspje­šno pro­iz­vo­di u Pri­je­po­lju, u na­se­lju Ko­lo­vrat. Dr­vo za pro­iz­vod­nju pe­le­ta mo­že se do­bi­ti iz sa­ni­tar­nih sje­ča, pro­re­da, sje­čom obo­lje­lih, pre­vr­še­nih su­ho­vrh­nih sta­ba­la, za­tim, onih pre­lo­mlje­nih od vje­tra i sni­je­ga, na­pad­nu­tih pot­kor­nja­čom, iz iz­va­la, i uop­šte, sta­ba­la ko­ja tre­ba uklo­ni­ti iz šu­me s uz­goj­nog sta­no­vi­šta. Pla­ni­na Lju­bi­šnja va­pi za ta­kvom vr­stom sje­če, s ob­zi­rom na sta­nje šu­ma na tom pod­ruč­ju. Na gra­nič­nom pre­la­zu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, od­no­sno, plje­valj­ske i pri­je­polj­ske op­šti­ne, mo­gu se, sva­ko­dnev­no, vi­dje­ti ka­mi­o­ni na­to­va­re­ni oblo­vi­nom, ko­ju od­vo­ze u pe­le­ta­ru, I za ko­ju tvr­de da se ko­ri­sti, is­klju­či­vo, za pro­iz­vod­nju pe­le­ta. Za či­nje­ni­cu da se iz plje­valj­skih šu­ma iz­vo­zi oblo­vi­na, po­sto­ji vi­še raz­lo­ga, tvr­de u NVO „Bre­zni­ca”. Oni su mi­šlje­nja da bi pro­iz­vod­nja pe­le­ta u Plje­vlji­ma mo­gla da bu­de jef­ti­ni­ja, a i kva­li­tet­ni­ja, i od ma­nje kva­li­tet­nog dr­ve­ta. Pro­blem je u to­me što se u plje­valj­skim šu­ma­ma, i ne sa­mo u nji­ma, ne spro­vo­di sa­ni­tar­na sje­ča od stra­ne kon­ce­si­o­na­ra, iako je ona pri­je­ko po­treb­na, s ob­zi­rom na sta­nje šu­ma na tom pod­ruč­ju, pa i ši­re. Pri­mjer iz­vo­za oblo­vi­ne – naj­kva­li­tet­ni­jeg šum­skog pro­iz­vo­da, po­sle­di­ca su pri­va­ti­za­ci­o­nih pro­ce­sa ru­ši­lač­kog ka­rak­te­ra, ko­ji su uni­šti­li drv­no­in­du­strij­ske kom­bi­na­te na sje­ve­ru dr­ža­ve i ti­me stvo­ri­li uslo­ve za uve­ća­ni pro­fit taj­ku­ni­ma, ko­ji su se ušan­či­li u vrh od­na­ro­đe­ne vla­sti. Ta­ko je, u u gra­ni šu­mar­stva i dr­ve­ne in­du­stri­je, nad­vla­dao lič­ni nad dru­štve­nim in­te­re­som, ru­še­njem pro­iz­vod­nih obje­ka­ta, ko­ji su u sje­ver­noj re­gi­ji bi­li stu­bo­vi eko­nom­ske i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke. Dru­go, pri­sut­no je mi­šlje­nja da se pro­iz­vod­nja pe­le­ta u Plje­vlji­ma ne po­ten­ci­ra za ogrev, u od­no­su na ugalj, iako bi se sma­nji­la za­ga­đe­nost i ti­me stvo­ri­li zdra­vi­ji uslo­vi za ži­vot.
(NA­STA­VI­ĆE SE)