Ma ka­kav da je bio Da­ni­lov raz­log, po­seb­no dru­gi po­hod, nje­gov brat je pre­tvo­rio u zlo­či­nač­ki pir. Mir­ko je opljač­kao pr­vo ku­ću u ko­joj je jeo, pio, spa­vao i bio do­če­kan kao brat, a do­ma­ći­na su je­dva otr­gli da ga Mir­ko ne po­si­je­če. Za­tim je pa­lio ku­će, pljač­kao cr­kve na Me­du­nu, Ko­ći­ma, pljač­kao pa ru­šio cr­kvu na Ko­so­ru i lo­mio gro­bo­ve... Mo­šti Sve­tog Ar­se­ni­ja je opljač­kao iz cr­kve na Me­du­nu, opljač­kao da­ro­ve ru­skih ca­re­va, kao i pi­sma o sa­rad­nji Ku­ča sa ru­skim ca­re­vi­ma u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka, mno­go pri­je Pe­tro­vi­ća, o če­mu po­sto­je do­ka­zi. Da li je po­ne­se­no 500 ili 985 pu­ša­ka, i da li su ne­ki neo­d­go­vor­ni po­je­din­ci opljač­ka­li 800 ku­ća, za­pa­li­li 13 se­la i po­ve­li 4.000 gr­la krup­ne i sit­ne sto­ke...
Ali, ni ovo­li­ka zlo­dje­la ni­je­su po­mo­gla, u pro­ce­su stva­ra­nja dr­ža­ve, da se „pri­sa­je­di­ne” Ku­či, ni­ti da u nji­ma us­po­sta­vi svo­je or­ga­ne vla­sti, već su Ku­či kao dio Osman­ske ca­re­vi­ne osta­li sve do te­ri­to­ri­jal­nog raz­gra­ni­če­nja pre­ma Tur­skoj, 23 go­di­ne po­sli­je po­ha­ra.
(Ne)sre­ćom, pri­li­kom oba upa­da ogrom­na ve­ći­na Ku­ča bi­la je na ljet­njim ka­tu­ni­ma, pa je u ku­ća­ma osta­ja­la sa­mo ne­jač, ko­ja ni­je mo­glo da bje­ži i bi­la je po­sje­če­na (...voj­vo­da Mir­ko ubi­jao po Ku­či­ma že­ne, dje­cu i star­ce – An­dri­ja­še­vić u svo­joj knji­zi „Na­ci­ja s gre­škom”, Pod­go­ri­ca, 2007, str. 54). Za­što je knjaz Da­ni­lo baš u tim pe­ri­o­di­ma slao ova­kvu „po­moć” Ku­či­ma? (prim. R.Ž.)
An­dri­ja­še­vić tvr­di: „...ni­je­su se Ku­či su­ko­bi­li sa Pe­tro­vi­ći­ma bra­ne­ći svo­ju čast, ne­go su se Pe­tro­vi­ći su­ko­bi­li s nji­ma da bi ih od ne­ča­snih stva­ri od­u­či­li.” (Na­ci­ja..., 41) Do­dat­no tvr­di „da se sa ži­vot­nim ne­pri­ja­te­lji­ma mo­ra ob­ra­ču­na­ti”, bez „...mno­go sup­til­no­sti i ob­zi­ra. Ta­ko je to i kod naj­ci­vi­li­zo­va­ni­jih na­ro­da...” (Na­ci­ja..., 42). Po­sta­vlja se pi­ta­nje šta su Ku­či ura­di­li An­dri­ja­še­vi­ću?
Ka­ko tu­ma­či to što je ban No­vi­ca Ce­ro­vić šti­tio Ku­če (na­vo­di Bran­ka Pa­vi­će­vi­ća u Isto­ri­ji..., 344), za­što se ču­ve­ni voj­vo­da Mi­loš An­drov Kri­vo­ka­pić is­pri­je­čio is­pred po­mah­ni­ta­log Mir­ka da se ne ko­lju dje­ca? Za­što je voj­vo­da Pe­tar Vu­ko­tić oteo iz Mir­ko­vih ru­ka do­ma­ći­na ku­će Ni­ko­lu Jo­va­no­va u ko­joj su je­li i spa­va­li? Za­što je ser­dar Jo­le Pi­le­tić spa­sio po­pa Đo­ka Mi­la­či­ća i Kr­sta To­ko­va? Za­što je Ra­mo Pe­tro­vić iz Mar­ko­vi­ne od­bra­nio kao ju­nak ju­na­ka, Šu­ta Ra­do­nji­na?..
U „Na­ci­ji...” 42. stra­na, ci­ti­ra po­dat­ke o žr­tva­ma u Ku­či­ma: „...tri trud­ni­ce, pet že­na i de­se­to­ro dje­ce u ko­li­jev­ci.” A u knji­zi „Isto­ri­ja Cr­ne Go­re” ko­ju je ob­ja­vio u Be­o­gra­du, 2015, stra­na 168, iz­no­si po­dat­ke: „...tri že­ne, de­se­to­ro dje­ce i pet dje­vo­ja­ka...”
Na­vo­di da­lje ka­ko je voj­vo­da Mar­ko spi­sku od „...131 voj­no­spo­sob­ni mu­ška­rac, tri trud­ni­ce, pet že­na i de­se­to­ro dje­ce u ko­li­jev­ci”, „...pri­do­dao pre­ko dvi­je sto­ti­ne že­na i dje­ce...”, što ukup­no, po nje­mu, iz­no­si oko 350 žr­ta­va. Ako voj­vo­da Mar­ko iz­no­si po­da­tak o „243 ot­ki­nu­te gla­ve”, on­da mo­že bi­ti ili da An­dri­ja­še­vić ima pro­blem s pro­stom ma­te­ma­ti­kom ili da ima po­dat­ke za još oko 107 žr­ta­va za ko­je se do­sad ni­je zna­lo?
Što se ti­če An­dri­ja­še­vi­će­vog „do­ka­za” da po­ha­re ni­je bi­lo jer se „40 go­di­na ni­je pi­sa­lo o tom do­ga­đa­ju”, oči­gled­no je da pre­vi­đa da je u tom pe­ri­o­du i ve­ći­na voj­vo­da bi­la ne­pi­sme­na, a ka­mo­li obi­čan na­rod.
Bi­o­gra­fi pi­šu da je Mar­ko bio za cr­no­gor­sku op­ci­ju, pa sa­mim tim i za ob­ra­čun sa ma­lim bro­jem pro­tur­skih ele­me­na­ta u Ku­či­ma. A, ka­ko je do­zna­vao za stvar­ne raz­mje­re ovih zlo­či­na o nji­ma je če­sto go­vo­rio, pa se i sva­đao sa knja­zom Ni­ko­lom (na­vo­di voj­vo­de Si­ma Po­po­vi­ća u „Me­mo­a­ri­ma”), ali, lo­gič­no, o tim do­ga­đa­ji­ma Mar­ko je po­čeo da pi­še tek kad se opi­sme­nio.
I za­to An­dri­ja­še­vić ne mo­že da „opro­sti” Mar­ku Mi­lja­no­vu što je na­u­čio da či­ta i po­čeo da pi­še u pe­de­se­tim go­di­na­ma, i to isti­nu.
„Tre­ba­lo je da pro­đe go­to­vo če­tr­de­set go­di­na da bi pro­go­vo­ri­lo nje­go­vo čoj­stvo.” (Na­ci­ja…, 54). (Na­sta­vi­će se)

PI­ŠE: Želj­ko Ra­šo­vić


Is­prav­ka

U pr­vom na­stav­ku felj­to­na „Po­ha­re Ku­ča” Želj­ka Ra­šo­vi­ća u pod­na­slo­vu pr­vog odjelj­ka pot­kra­la se gre­ška. Tre­ba­lo je da sto­ji da je na­ve­de­ni ci­tat iz dje­la dr To­mi­ce Nik­če­vi­ća, Po­li­tič­ke stru­je u Cr­noj Go­ri u pro­ce­su stva­ra­nja dr­ža­ve u XIX vi­je­ku, Pod­go­ri­ca/Nik­šić, 1999, 209/11, a ne iz dje­la aka­de­mi­ka Pa­vi­će­vi­ća. Ta­ko­đe, sli­ka voj­vo­de Mir­ka Pe­tro­vi­ća po­gre­šno je pot­pi­sa­na. Isti pro­pust je uči­njen i is­pod sli­ke knja­za Da­ni­la u dru­gom na­stav­ku ovog felj­to­na.
Iz­vi­nja­va­mo se auto­ru Ra­šo­vi­ću i či­ta­o­ci­ma.