-Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić

Pre­ma opi­su Pa­rav­ca (1990), lo­gor Do­boj bio je smje­šten na de­snoj oba­li ri­je­ke Bo­sne, tač­ni­je na ušću Spre­če u Bo­snu, ko­li­me­tar i po od Do­bo­ja.
For­mi­ran je kao in­ter­ni­stič­ki lo­gor 27. de­cem­bra 1915. go­di­ne, a za­tvo­ren 5. ju­la 1917. U nje­ga su, uglav­nom, do­vo­đe­ni sta­nov­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne iz­bje­gli u Sr­bi­ju za vri­je­me po­vla­če­nja srp­ske voj­ske. Uglav­nom su to bi­le že­ne i dje­ca.
Na­kon njih sti­že 5.000 mu­ška­ra­ca, že­na i dje­ce iz Be­o­grad­skog sre­za po­sli­je austro­u­gar­skog za­u­zi­ma­nja Be­o­gra­da.
Lo­go­ra­ši su le­ža­li u šta­la­ma na đu­bre­tu, bez sla­me, a ka­mo­li sla­ma­ri­ca. Hra­na je li­či­la na po­mi­je. Umi­ra­li su od gri­pa, pje­ga­vog ti­fu­sa, di­zen­te­ri­je, cr­nih bo­gi­nja, ko­le­re... Če­sto su i vje­ša­ni.
Sa­mo u apri­lu 1916. go­di­ne umr­lo je 643 dje­ce. Umr­le su to­va­ri­li na ko­la, za­ko­pa­va­li po vi­še njih u plit­ko is­ko­pa­ne grob­ni­ce na do­boj­skom gro­blju u Ba­ra­ma. Ka­da je, u pod­nož­ju gro­blja, iz jed­ne po­ve­li­ke grob­ni­ce, ka­na­lom po­red ce­ste, po­te­kla ljud­ska krv, pri­zor je bio ne­pod­no­šljiv, pa je oform­lje­no no­vo gro­blje s de­sne stra­ne ri­je­re Bo­sne, is­pod se­la Pri­djel.
Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma, na­re­đe­nje za li­kvi­da­ci­ju lo­go­ra Do­boj sti­glo je 1916. go­di­ne, kad se na­slu­ći­vao kraj cr­ve­no-cr­ne mo­nar­hi­je. Što ni­je po­bi­je­no po­sla­to je u lo­go­re Šo­pro­njek i Arad.
U lo­go­ru se na­la­zi­lo oko 2.500 za­to­če­ni­ka. Ras­for­mi­ra­nje je tra­ja­lo do 4. fe­bru­a­ra 1917. go­di­ne. Ko­sti žr­ta­va eks­hu­mi­ra­ne su tek 1938. go­di­ne, i to, ka­ko na­vo­di Pa­ra­vac (1990), oko 8.000 sta­ra­ca, že­na i dje­či­ce.
Ve­li­ku spo­men-ko­stur­ni­cu, od gra­ni­ta, hr­vat­ske usta­še po­ru­ši­le su 1941. go­di­ne... Ni do da­nas ni­su pro­na­đe­ni i eks­hu­mi­ra­ni svi gro­bo­vi i grob­ni­ce ovog lo­go­ra...
U je­sen 1968. go­di­ne, u se­lu Pri­dje­lu, rad­ni­ci ko­ji su ra­di­li na pro­ši­re­nju že­lje­znič­kog čvo­ra ot­kri­li su mno­ge po­je­di­nač­ne gro­bo­ve i za­jed­nič­ke grob­ni­ce... Sma­tra se da u neo­t­kri­ve­nim grob­ni­ca­ma ima još ne­ko­li­ko hi­lja­da žr­ta­va.
Sma­tra se da je u lo­go­ru Do­boj po­bi­je­no 10.000–12.000 Sr­ba.
U Šo­pro­njek
za­tva­ra­li i ci­vi­le
„Car­ski i kra­ljev­ski lo­gor za rat­ne za­ro­blje­ni­ke Šo­pro­njek bio je još je­dan u bli­zi­ni Ne­ži­der­skog je­ze­ra, na te­ri­to­ri­ji ta­da­šnje Ugar­ske. Sa­gra­đen je po na­re­đe­nju ko­man­de u Po­žu­nu (Bra­sti­sla­va), 5. apri­la 1915. go­di­ne.
U po­čet­ku je bio pla­ni­ran da pri­hva­ti 15.000 lju­di, ali već po­čet­kom 1916. go­di­ne imao je 70 ve­li­kih ba­ra­ka sa 17.390 lo­go­ra­ša. Ubr­zo se uve­ćao za još 500 ba­ra­ka, me­đu ko­ji­ma iz­vje­stan broj za me­di­cin­ske na­mje­ne.
U nje­mu su bi­li smje­šte­ni srp­ski rat­ni za­ro­blje­ni­ci i ci­vi­li, ali i ru­ski, ita­li­jan­ski, ru­mun­ski... U ovaj lo­gor su Sr­bi iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, vi­še ci­vi­li ne­go rat­ni za­ro­blje­ni­ci, pre­ba­ci­va­ni iz do­boj­skog lo­go­ra. Do kra­ja ra­ta, pre­ma na­vo­di­ma „Austrij­skog žur­na­la”, u nje­mu je utam­ni­če­no 35.000–40.000 lju­di. Ne­po­sred­no po­sli­je ra­ta, Ćo­ro­vić je za­bi­lje­žio:
„...U Šo­po­njek su uglav­nom upu­ći­va­ne že­ne i dje­ca iz is­toč­nih kra­je­va Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, i tu je ve­lik dio za­gla­vio od iz­nu­re­no­sti i pat­nje (...).”
Srp­ski i ru­ski
za­ro­blje­ni­ci
u Bra­nu­au
Lo­gor Bra­nu­au na­la­zio se u mje­stu Bro­u­mov, na sje­ve­ro­i­sto­ku Če­ške bli­zu gra­ni­ce sa Polj­skom.
Lo­gor je oform­ljen 11. ju­na 1915. go­di­ne, u isto vri­je­me ka­da i lo­gor u Jin­dri­ho­vi­ca­ma. U nje­mu su bi­li smje­šte­ni srp­ski i ru­ski za­ro­blje­ni­ci i in­ter­nir­ci.
Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma Opa­či­ća (1994), „u taj lo­gor je de­por­to­va­no 35.000 li­ca”. Me­đu nji­ma su ame­rič­ki hu­ma­ni­tar­ci, po­čet­kom 1916. go­di­ne, pro­na­šli 1.500 dje­ča­ka od osam do se­dam­na­est go­di­na.
Bi­li su odvo­je­ni u po­seb­ne odjelj­ke, gdje su ima­li na­sta­vu po austro­u­gar­skom pro­svjet­nom si­ste­mu, slič­no kao u lo­go­ri­ma Nađ­me­đer, Ne­ži­der ili Hajn­rih­sgrin.
Opa­čić na­vo­di da se ra­di sa­mo o srp­skoj dje­ci, i da se taj broj u ovom lo­go­ru po­peo na 2.000 dje­ce. Lo­gor­ski re­žim bio je sli­čan kao u Jin­dri­ho­vi­ca­ma, pa je i smrt­nost bi­la slič­na.
U ar­hi­vu Ju­go­sla­vi­je (1921) po­sto­ji si­tu­a­ci­o­ni plan gro­blja ko­je je osta­lo iza ovog lo­go­ra.
Na ski­ci je, u raz­mje­ri 1:250, is­cr­ta­no i ozna­če­no 2.674 grob­na mje­sta, za­jed­no sa ma­sov­nim grob­ni­ca­ma, u ko­ji­ma su le­ža­li srp­ski stra­dal­ni­ci, od ko­jih je 2.599 eks­hu­mi­ra­no i pre­ne­se­no u spo­men-ko­stur­ni­cu u Jin­dri­ho­vi­ca­ma.
Me­đu­tim, zbog pod­zem­nih vo­da u grob­ni­ca­ma ne­ki ni­su, na­ža­lost, mo­gli bi­ti eks­hu­mi­ra­ni.
(Na­sta­vi­će se)