Bri­sel­ski sud osu­dio je Nikšićanina Ve­se­li­na Vu­ko­ti­ća, Bo­ži­da­ra Spa­si­ća i An­dri­ju Dra­ško­vi­ća za ubi­stvo En­ve­ra Ha­dri­ja, ko­je se do­go­di­lo u bel­gij­skoj pre­sto­ni­ci u fe­bru­a­ru 1990. go­di­ne. Is­tra­ga je po­ka­za­la, pre­no­se me­di­ji, da je u pi­ta­nju po­li­tič­ko ubi­stvo Ha­dri­ja, ne­ka­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Po­kre­ta za ljud­ska pra­va, ko­je je or­ga­ni­zo­va­la Ud­ba. Op­tu­že­ni­ma se su­di­lo u od­su­stvu, a ka­zna će bi­ti iz­re­če­na na­knad­no.
Ka­ko pre­no­se bel­gij­ski me­di­ji, kri­vič­ni sud u Bri­se­lu osu­dio je Dra­ško­vi­ća i Vu­ko­ti­ća kao ne­po­sred­ne iz­vr­ši­o­ce zlo­či­na, a Spa­si­ća kao or­ga­ni­za­to­ra. Mo­tiv zlo­či­na, pre­ma pre­su­di, bio je po­li­tič­ki, jer je Ha­dri šti­tio in­te­re­se ko­sov­skih Al­ba­na­ca i za­la­gao se za ne­za­vi­snost ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne.
En­ver Ha­dri, šef ko­mi­te­ta za ljud­ska pra­va na Ko­so­vu, ubi­jen je 25. fe­bru­a­ra 1990. go­di­ne hi­cem u gla­vu, ka­da se oko 16.30 vozilom za­u­sta­vio na se­ma­fo­ru u bel­gij­skom gra­du Sen Ži­lu. Ha­dri je ubi­jen puc­njem iz auto­mo­bi­la ko­ji je pro­ju­rio po­red vo­zi­la u kom se na­la­zi­la žr­tva. Pre­ma ri­je­či­ma ne­ko­li­ko svje­do­ka, pu­cač je otvo­rio pro­zor sa su­vo­za­če­ve stra­ne i is­pa­lio hi­tac, a Ha­dri je pre­mi­nuo dva sa­ta ka­sni­je u bol­ni­ci.
Bo­ži­dar Spa­sić, ko­ji je pre­ma pre­su­di bel­gij­skog su­da bio or­ga­ni­za­tor ubi­stva ko­sov­skog ak­ti­vi­ste, bio je za­ču­đen ka­da je čuo za ovu pre­su­du.
– Pr­vi put sad ču­jem za to. Iskre­no ne vje­ru­jem da je ta in­for­ma­ci­ja tač­na. Ni­ka­da ni­je­sam do­bio po­ziv za sa­slu­ša­nje pred tim su­dom, ni­ka­da is­kaz ni­je­sam dao. Znam da je Ha­dri­je­va se­stra po­kre­nu­la ne­ku tu­žbu po­vo­dom ubi­stva, ali ni­je­sam znao ni da je su­đe­nje po­če­lo. Simp­to­ma­tič­no je da su bel­gij­ske vla­sti ima­le u pri­tvo­ru i Vu­ko­ti­ća i Dra­ško­vi­ća, ali im ni­ka­da ni­je su­đe­no – re­kao je Spa­sić be­o­grad­skim me­di­ji­ma.
En­ver Ha­dri je bio ro­dom iz Pe­ći i 60-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka pre­bje­gao je u Al­ba­ni­ju i po­stao sa­rad­nik al­ban­ske taj­ne slu­žbe Si­gu­ri­mi. Vra­tio se u Ju­go­sla­vi­ju, gdje ga je vr­bo­va­la i Ud­ba, pa je bio dvo­stru­ki agent, go­vo­rio je ra­ni­je Spa­sić.
– Pri­dru­žio se pri­sta­li­ca­ma al­ban­skog kra­lja u emi­gra­ci­ji Le­ke Zo­gua. In­for­ma­ci­je do ko­jih je srp­ska slu­žba do­šla ka­žu da je ne­gdje oko 1975. go­di­ne bo­ra­vio i u Mo­skvi te da je mo­gu­će da je sa­ra­đi­vao i sa KGB-om. Na­vod­no je imao kon­tak­te i sa NA­TO-om, i to pre­ko lju­bav­ni­ce ko­ja je, kao vi­so­ko­po­zi­ci­o­ni­ra­na slu­žbe­ni­ca, ra­di­la u sje­di­štu te Ali­jan­se u Bri­se­lu – go­vo­rio je Spa­sić.
Ina­če, An­dri­ja Dra­ško­vić uhap­šen je u ju­nu pro­šle go­di­ne na split­skom aero­dro­mu po evrop­skom na­lo­gu za hap­še­nje, ko­ji va­ži sa­mo u dr­ža­va­ma EU, iz Bri­se­la zbog ubi­stva Ha­dri­ja. Od­mah je po­nu­dio ka­u­ci­ju od 50.000 eura da bi se bra­nio sa slo­bo­de. Sud je, me­đu­tim, zah­ti­je­vao 100.000 eura, uz od­u­zi­ma­nje pa­so­ša da ne bi mo­gao da na­pu­sti Hr­vat­sku do od­lu­ke o eks­tra­di­ci­ji i even­tu­al­nog iz­ru­če­nja. Me­đu­tim, dan pred eks­tra­di­ci­ju u Bel­gi­ju, Dra­ško­vić je po­bje­gao u Sr­bi­ju.
D.Ž.


U kućnom pritvoru

Veselin Vukotić trenutno se nalazi u kućnom pritvoru. Uhapšen je u Belgiji 2009. godine zbog Hadrijevog ubistva, ali je ubrzo izručen Srbiji zbog ubistva Andrija Lakonića. Hapšen je i zbog ubistva vlasnika kladionice u Novom Sadu. Crna Gora ga potražuje zbog ubistva Duška Boškovića.