De­vet­na­e­sto­go­di­šnji Pod­go­ri­ča­nin Sre­ten R. Vla­ho­vić, ko­ji se te­re­ti za iza­zi­va­nje sa­o­bra­ćaj­ne ne­sre­će u ko­joj je smrt­no stra­dao nje­gov drug Ne­boj­ša Lon­čar, ju­če je pred su­di­jom Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci pri­znao kri­vi­cu i iz­ra­zio ka­ja­nje zbog ne­sre­će ko­ja se do­go­di­la.
Vla­ho­vić je u vri­je­me iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la bio uče­nik če­tvr­tog raz­re­da sred­nje me­di­cin­ske ško­le. Na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju Vla­ho­vić je, vid­no uz­bu­đen, iz­ja­vio da u cje­lo­sti osta­je pri is­ka­zu ko­ji je dao pred za­mje­ni­kom vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca i da ne­ma šta da do­da. Su­di­ja Pre­drag Ta­baš pro­či­tao je nje­gov is­kaz ko­ji je dao u mar­tu ove go­di­ne pred za­mje­ni­kom vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­o­ca Ta­tja­nom Be­go­vić.
U is­ka­zu se, iz­me­đu osta­log, na­vo­di da se op­tu­že­ni kri­tič­nog da­na, oko 19.30, čuo sa po­koj­nim Lon­ča­rem i da su do­go­vo­ri­li da se vi­de ka­ko bi se pro­vo­za­li auto­mo­bi­lom ko­ji je par da­na pri­je to­ga ku­pio nje­gov otac. Po iz­la­sku iz ku­će, ka­ko ka­že, op­tu­že­ni je uzeo klju­če­ve od auto­mo­bi­la i ja­vio se ro­di­te­lji­ma, go­vo­re­ći im da ne­će da­le­ko. Sa sa­da po­koj­nim Ne­boj­šom „po­ku­pio” je osta­lu dvo­ji­cu dru­go­va i upu­ti­li se u prav­cu Ku­ča.
Op­tu­že­ni je tvr­dio da ni­je­dan od njih te no­ći ni­je kon­zu­mi­rao al­ko­hol, da je pa­da­la ki­ša i da je vi­dlji­vost bi­la ja­ko lo­ša. Ka­da su pri­mi­je­ti­li da u prav­cu Ku­ča pa­da sni­jeg, od­lu­či­li su da se vra­te. U to­ku vo­žnje po­koj­ni Lon­čar je, ka­ko tvr­di op­tu­že­ni, pr­vo sje­dio na mje­stu su­vo­za­ča, a po­tom je pre­šao po­za­di. Me­đu­tim, ka­ko mu je bi­lo mu­ka i bo­lje­la su ga le­đa, tra­žio je da se po­no­vo pre­mje­sti na pr­vo sje­di­šte, is­pri­čao je pred tu­ži­o­cem Vla­ho­vić.
U jed­nom tre­nut­ku, ka­ko ka­že, vo­zi­lo im je pro­kli­za­lo i sle­tje­lo sa pu­ta, pre­vr­ću­ći se u pro­va­li­ju oko 70 m. Iz auto­mo­bi­la su iza­šli njih tro­ji­ca, ali, ka­ko je bi­la noć i ki­ša, Ne­boj­šu ni­su mo­gli na­ći. Uspje­li su da iza­đu na put i po­tra­že po­moć, da bi se ne­du­go na­kon to­ga Du­šan i on vra­ti­li niz li­ti­cu i pro­na­šli svog dru­ga ko­ji je ne­po­mič­no le­žao. Po­ku­ša­li su da mu po­mog­nu, ali je sve bi­lo uza­lud, is­pri­čao je op­tu­že­ni pred tu­ži­o­cem.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja pu­no­moć­ni­ka ošte­će­ne po­ro­di­ce, advo­ka­ta No­vi­ce Mi­lo­še­vi­ća, op­tu­že­ni je ob­ja­snio da pri­je ove no­ći ni­ka­da ni­je vo­zio u prav­cu Ku­ča i da je na sa­mo pet mi­nu­ta pri­je sli­je­ta­nja sa pu­ta u to­ku vo­žnje oba­vio te­le­fon­ski raz­go­vor sa jed­nim svo­jim dru­gom. Ka­zao je i da je to­kom vo­žnje od­go­vo­rio svo­joj dje­voj­ci na fej­sbuk po­ru­ke. Na pi­ta­nje Mi­lo­še­vi­ća op­tu­že­ni ni­je bio si­gu­ran da li je pri­je pro­kli­za­va­nja pre­ba­cio mje­njač iz dru­ge u pr­vu br­zi­nu.
To­kom su­đe­nja tvr­dio je i da je na­kon ne­sre­će iz­va­dio ključ iz bra­ve i sta­vio ga u džep od svo­je jak­ne. Na pi­ta­nje pu­no­moć­ni­ka ka­ko je mo­gu­će da se ključ na­šao u dže­pu po­koj­nog Ne­boj­še, op­tu­že­ni je ob­ja­snio da je na­kon ne­sre­će ski­nuo sa se­be jak­nu i njo­me pre­krio Ne­boj­šu po­ku­ša­va­ju­ći da mu po­mog­ne na taj na­čin. Advo­kat ni­je imao pri­mjed­bi na nje­gov is­kaz.
VJ.D.