Do­ku­men­tar­ni film „Pi­ri Re­is, taj­na sta­ra 500 go­di­na” či­ji autor je Beyaz Per­de­den Jan­si­ma­lar, pri­ka­zan je u Tur­skom kul­tur­nom cen­tru „Ju­nus Emre” u Pod­go­ri­ci.
- Pi­ri Re­is je ži­vio u 16. vi­je­ku i bio ad­mi­ral u osman­lij­skoj flo­ti. Ta­da je vla­dar Osman­skog car­stva bio Su­lej­man Za­ko­no­da­vac, u svi­je­tu po­znat kao Su­lej­man Ve­li­čan­stve­ni. Za vri­je­me nje­go­ve vla­da­vi­ne dr­ža­va je do­ži­vje­la naj­ve­ći uspon u obra­zo­va­nju, te­ri­to­ri­ji, kul­tu­ri i bi­la na vr­hun­cu svo­je mo­ći. U tom pe­ri­o­du zna­nje o mo­ri­ma je do­sti­glo vr­hu­nac ka­da je u pi­ta­nju Osman­sko car­stvo. Pi­ri Re­is po­sta­je ad­mi­ral za vri­je­me Su­lej­ma­na Ve­li­čan­stve­nog i je­dan od glav­nih ko­man­da­na­ta osman­lij­ske flo­te – ka­zao je di­rek­tor Tur­skog kul­tur­nog cen­tra Dži­han Ozde­mir. U tom pe­ri­o­du, do­da­je on, Sre­do­zem­no mo­re bi­lo je pod pot­pu­nom kon­tro­lom osman­lij­ske flo­te.
- Pi­ri Re­is ni­je bio sa­mo ko­man­dant, već i na­uč­nik. To­kom bo­rav­ka na mo­ru ni­je sa­mo ra­to­vao, već iz­u­ča­vao, cr­tao i pra­vio ge­o­graf­ske kar­te mo­ra i svi­je­ta. Baš on je na­pra­vio jed­nu iz­u­zet­no va­žnu kar­tu svi­je­ta. Ona se kod nas zo­ve ,,Kar­ta (ma­pa) Pi­ri Re­i­sa”. Iako ni­je imao mo­guć­no­sti da u tom vre­me­nu obi­đe či­tav svi­jet, ipak je na­cr­tao kom­plet­nu kar­tu svi­je­ta. Tre­ba uze­ti u ob­zir da je to 16. vi­jek – ka­zao je Ozde­mir.
Ono što se zna u na­uč­nim kru­go­vi­ma, ali i me­đu broj­nim po­što­va­o­ci­ma isto­ri­je, je­ste tač­nost s ko­jom je Pi­ri Re­is pri­je 500 go­di­na na­cr­tao ove kar­te svi­je­ta. Isto­ri­ja po­či­nje da se od­mo­ta­va ka­da je Ma­li Ed­hem, glav­ni di­rek­tor Na­rod­nih tur­skih mu­ze­ja, 9. no­vem­bra 1929. go­di­ne pri in­ven­ta­ri­sa­nju slav­nog mu­ze­ja Top­ka­pi u Is­tan­bu­lu ot­krio dvi­je ma­pe svi­je­ta ili, bo­lje re­če­no, frag­men­te ma­pa za ko­je se vje­ro­va­lo da su dav­no iz­gu­blje­ne.
Tur­ci Pi­ri­ja Re­i­sa sma­tra­ju na­rod­nim ju­na­kom. Pi­ri Re­is (oko 1480 – 1555) svo­je do­go­dov­šti­ne je opi­sao u knji­zi „Ba­nirye”, u ko­joj ta­ko­đe spo­mi­nje ove dvi­je ma­pe. Re­is po­ti­če iz po­ro­di­ce vr­snih tur­skih mo­re­plo­va­ca. Kao od­li­čan mor­nar i ne­sum­nji­vo ta­len­to­van ko­man­dant Re­is je od­no­sio bli­sta­ve po­bje­de u bit­ka­ma ka­ko na sve če­ti­ri stra­ne Sre­do­zem­nog mo­ra, ta­ko i u okol­nim mo­ri­ma. Do­pri­nio je da je u to do­ba su­per­i­or­nost Oto­man­ske im­pe­ri­je na mo­ri­ma bi­la neo­spor­na. Me­đu­tim, Re­is ni­je bio sa­mo od­li­čan mor­nar. Po­sje­do­vao je ve­li­ku kul­tu­ru. U nje­go­vim me­mo­a­ri­ma uoč­lji­vo je ve­li­ko bo­gat­stvo de­ta­lja iz po­mor­skog za­na­ta, ali i sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta. Re­is je uz svo­ju knji­gu ob­ja­vio i 21 ma­pu. Tu su, pri­je sve­ga, ma­pe Sre­do­ze­mlja. Go­di­ne 1512. i 1518. Re­is je na­cr­tao i dvi­je ma­pe svi­je­ta. On je čak do­šao do kar­te Ko­lum­bo­vog pu­to­va­nja, a u knji­zi tvr­di da po­sto­ja­nje no­vog kon­ti­nen­ta – Ame­ri­ke, u od­ređ­nim kru­go­vi­ma ni­je bio ne­po­zna­ni­ca. Ono što je po­seb­no za­ni­mlji­vo, je­ste da Re­is u svo­joj knji­zi na­vo­di da su se i on i Ko­lum­bo ko­ri­sti­li iz­vo­ri­ma iz do­ba Alek­san­dra Ve­li­kog, kao i sa drev­nog Is­to­ka. Što je još za­ni­mlji­vi­je, i da su ti sta­ri na­ro­di bi­li upo­zna­ti sa po­sto­ja­njem Ame­ri­ke...
- Kod lju­di u Evro­pi i Ame­ri­ci, ko­ji se ba­ve ovom na­u­kom, zna­ju za Pi­ri Re­i­sa, a film ko­ji je pri­ka­zan go­vo­ri o nje­go­vom ži­vo­tu i ra­du. Na­ma je bio cilj da gra­đa­ni­ma Pod­go­ri­ce i Cr­ne Go­re pri­bli­ži­mo ovu zna­čaj­nu lič­nost – ka­zao je Ozde­mir. On je do­dao da je za­do­vo­ljan po­sje­tom, ne sa­mo ovoj pro­jek­ci­ji ne­go ukup­no svim ak­tiv­no­sti­ma ko­je or­ga­ni­zu­je ova usta­no­va.
Od ma­pa Pi­ri Re­i­sa sa­ču­va­ni su sa­mo po­je­di­ni di­je­lo­vi: Atlan­tik sa ame­rič­kom, evrop­skom i an­tark­tič­kom oba­lom.
A.ĆU­KO­VIĆ

Pro­jek­ci­je i na­da­lje

- To­kom sva­kog mje­se­ca bi­će or­ga­ni­zo­va­ne tri ve­će ma­ni­fe­sta­ci­je. Jed­na od tih ma­ni­fe­sta­ci­ja bi­će po­sve­će­na pri­ka­zi­va­nju fil­mo­va tur­ske pro­duk­ci­je sa pre­vo­dom. Zbog to­ga smo ura­di­li je­dan pro­to­kol o sa­rad­nji sa Si­ne­plek­som i od idu­će su­bo­te, 28. fe­bru­a­ra u 19 ča­so­va, po­či­nje­mo sa pri­ka­zi­va­njem tur­skih fil­mo­va u Del­ta si­ti­ju sa pre­vo­dom na srp­ski – ka­zao je di­rek­tor Tur­skog kul­tur­nog cen­tra Dži­han Ozde­mir. Upo­re­do sa ovim pro­jek­tom bi­će or­ga­ni­zo­va­ne iz­lo­žbe sli­ka, na­uč­nih sim­po­zi­ju­mi i dru­ge ak­tiv­no­sti.