Uz pje­smu „Vječ­na­ja pa­mjat” i du­hov­ne na­pje­ve ho­ra SPD ,,Je­din­stvo”, ve­če po­sve­će­no sje­ća­nju na epi­sko­pa Ki­ri­la Mi­tro­vi­ća, po­sljed­njeg vla­di­ke bo­ko­ko­tor­sko-du­bro­vač­kog, odr­ža­no je u cr­kvi Sve­tog Ni­ko­le u or­ga­ni­za­ci­ji Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve­ne op­šti­ne ko­tor­ske. Pri­je pet go­di­na slič­no ve­če odr­ža­no je u Nik­ši­ću, u Za­hum­sko - ra­škoj epar­hi­ji, kao i sa­da, na ini­ci­ja­ti­vu nje­go­vih po­to­ma­ka iz Bu­dve.
- Ži­vot epi­sko­pa Ki­ri­la je ve­li­ka in­spi­ra­ci­ja za nas, ži­vot po­sve­ćen do­bro­ti, mi­lo­sr­đu, eti­ci, na­ci­o­nal­noj kul­tu­ri, mo­ra­lu, jed­noj ve­li­koj pri­pad­no­sti svom na­ro­du, svo­me kra­ju, svo­joj isto­ri­ji. Na tra­gu tog na­slje­đa i mi, nje­go­vi po­tom­ci, ne­ki od nas se ba­vi­mo kul­tur­nom ba­šti­nom, ka­zao je Slo­bo­dan Mi­tro­vić, ar­hi­tek­ta u pen­zi­ji, uz ko­ga su ovu „noć sje­ća­nja” uve­li­ča­li nje­go­va se­stra Na­da Po­po­vić, naj­sta­ri­ja iz fa­mi­li­je Mi­tro­vić, Pet­ko Mi­tro­vić, eko­no­mi­sta, Lji­lja­na Đu­ri­šić, et­no­log. Po­tom­ci vla­di­ke Ki­ri­la po­klo­ni­li su Ko­tor­skoj kon­zi­sto­ri­ji, ne­ka­da­šnjem Epar­hij­skom do­mu, por­tret slav­nog pre­tka, Gra­ma­tu i po­me­nik Za­hum­sko-ra­ške epar­hi­je.
Slo­bo­dan Mi­tro­vić je is­pri­čao dio bo­ga­te po­ro­dič­ne isto­ri­je Mi­tro­vi­ća, po­zi­va­ju­ći se na ori­gi­nal­ni ru­ko­pis „Ži­ti­ja epi­sko­pa Ki­ri­la Mi­tro­vi­ća”, ko­ji već 85 go­di­na ču­va­ju mo­na­hi­nje Ma­na­sti­ra Ba­nja kod Ri­sna. On je po­seb­no za­hva­lio svom stri­cu, Vla­di­mi­ru Mi­tro­vi­ću, si­nov­cu epi­sko­pa Ki­ri­la, či­ji spi­si i sje­ća­nja, oku­plja­ju po­ro­di­cu u lju­ba­vi i po­što­va­nju, a to su te­me­lji i oku­plja­nja u Ko­to­ru.
Kr­sto Jo­kov Mi­tro­vić iz Pa­štro­vi­ća ro­đen je u Bu­dvi 19. mar­ta 1867. go­di­ne, u ku­ći u ko­joj i da­nas ži­ve nje­go­vi po­tom­ci. U Ko­to­ru je za­vr­šio kla­sič­nu gim­na­zi­ju, a po­tom za­dar­sku Bo­go­slo­vi­ju i Te­o­lo­ški fa­kul­tet u Čer­no­vi­ca­ma, u sje­di­štu Bu­ko­vin­sko-dal­ma­tin­ske mi­tro­po­li­je, ko­joj je i Bo­ka ta­da pri­pa­da­la. Za­mo­na­šio se u ma­na­sti­ru Pra­skvi­ca 17. sep­tem­bra 1892. go­di­ne i do­bio ime Ki­ri­lo. Bio je pro­fe­sor za­dar­ske Bo­go­slo­vi­je, a na­kon una­pre­đe­nja u čin pro­to­sin­đe­la, po­stao je član Kon­zi­sto­ri­je u Ko­to­ru. Bio je epi­skop Epar­hi­je za­holm­sko-ra­sij­ske, a hi­ro­to­ni­san je za epi­sko­pa u Pe­tro­gra­du, 1909. go­di­ne. Ka­da je mi­tro­po­li­ta Mi­tro­fa­na Ba­na na­sli­je­dio Ga­vri­lo Do­žić, Ki­ri­lo je ime­no­van ad­mi­ni­stra­to­rom Bo­ko­ko­tor­ske epar­hi­je 1919. go­di­ne, a par go­di­na za­tim po­stao je epi­skop bo­ko­ko­tor­sko-du­bro­vač­ki i spi­čan­ski. Sto­lo­vao je u Ko­to­ru u Srp­skom pa­la­cu, gdje je da­nas Sred­nja mu­zič­ka ško­la. Bio je bla­gi i do­bri ar­hi­pa­stir, omi­ljen od sve­šten­stva i od na­ro­da, opi­sao ga je pro­to­je­rej sta­vro­for Mom­či­lo Kri­vo­ka­pić.
U cr­kve­nim hro­ni­ka­ma vla­di­ka Ki­ril ostao je za­pam­ćen po ple­me­ni­to­sti, skrom­no­sti i do­bro­čin­stvu, kao i nje­go­va­nju iskon­skih hri­šćan­skih od­no­sa sa ko­tor­skim bi­sku­pom Uće­li­ni­jem, ko­ji je pri­su­stvo­vao nje­go­voj ina­u­gu­ra­ci­ji 1921. go­di­ne u Vla­di­čan­skom do­mu-cr­kvi Sv. Ni­ko­le. No­vi­nar Du­ško Da­vi­do­vić pod­sje­tio je da je Hor „Je­din­stvo” pje­vao na vla­di­či­nom po­sta­vlje­nju u Ko­to­ru i da ga je is­pra­tio ka­da se upo­ko­jio 1931. go­di­ne, pje­va­ju­ći na nje­go­vom ope­lu, sve do ma­na­sti­ra Sa­vi­na u Her­ceg No­vom, gdje i da­nas po­či­va.
Dra­gan Đur­čić, se­kre­tar SPD ,,Je­din­stvo” uru­čio je pri­zna­nje po­ro­di­ci epi­sko­pa Mi­tro­vi­ća za ši­re­nje na­ci­o­nal­ne kul­tu­re i plod­nu sa­rad­nju sa SPD, a za­hval­ni­cu je do­di­je­lio Mi­li­vo­je Se­ku­lo­vić, pred­sjed­nik SPCO Ko­tor.M.D.P.


Epi­skop umje­sto mi­tro­po­lit

- U no­vom cr­kve­nom pre­ra­spo­re­du 1918. go­di­ne uje­di­nje­nih epar­hi­ja Srp­ske Pra­vo­slav­ne Cr­kve po­sli­je smr­ti mi­tro­po­li­ta Mi­tro­fa­na Ba­na po usta­lje­nom re­du vla­di­ci Ki­ri­lu pri­pa­da mi­tro­po­lit­sko mje­sto Cr­no­gor­sko-pri­mor­sko. Me­đu­tim, i po že­lji na­ro­da Bo­ke i svo­joj lič­noj že­lji, pri­ma usto­li­če­nje na tron epi­sko­pa bo­ko­ko­tor­sko-du­bro­vač­kog 1921. go­di­ne. Okru­žen dru­go­vi­ma iz gim­na­zi­je, gra­dom i kul­tu­rom sa ko­jom je od­ra­stao, Ki­ri­lo zna­čaj­no uče­stvu­je u kon­so­li­da­ci­ji no­vog ustroj­stva cr­kve kao i u dru­štve­nom ži­vo­tu no­vo­na­sta­le dr­ža­ve Kra­lje­vi­ne SHS. Ovaj dio nje­go­vog ži­vo­ta tek po­či­nje­mo da is­tra­žu­je­mo - ka­zao je Slo­bo­dan Mi­tro­vić