Prof. dr Bo­ži­dar Bo­jo­vić je naš po­zna­ti i pri­zna­ti pe­di­ja­tor. Dra­go­cje­ne su nje­go­ve knji­ge o di­ja­be­ti­su i di­ja­be­ti­ča­ri­ma u Cr­noj Go­ri. Autor je i za­ni­mlji­ve mo­no­gra­fi­je iz sa­vre­me­nog po­li­tič­kog ži­vo­ta i čest gost na tri­bi­na­ma Cr­ne Go­re. Sa­da se pred­sta­vlja no­vom knji­gom o de­mo­graf­skim kre­ta­nji­ma u Cr­noj Go­ri kroz nje­nu du­gu isto­ri­ju.
No­va knji­ga prof. dr B. Bo­jo­vi­ća se po­ja­vi­la kao iz­da­nje CA­NU. U stva­ri, dio je mo­nu­men­tal­nog pro­jek­ta CA­NU – Cr­na Go­ra u XXI sto­lje­ću – u eri kom­pe­ti­tiv­no­sti, ko­ja je skre­nu­la me­đu­na­rod­nu na­uč­nu pa­žnju i iz­nu­di­la lak­sa­va pri­zna­nja.
Autor je pri­ku­pio sve re­le­vant­ne de­mo­graf­ske po­dat­ke i struč­no ih pre­zen­ti­rao. Naj­če­šće ih je si­tu­i­rao u broj­nim i dra­go­cje­nim ta­be­lar­nim pre­gle­di­ma – oko 60 pri­lo­že­nih i pre­gled­nih ta­be­la! Kao na dla­nu se vi­di de­mo­graf­ska sli­ka isto­rij­ske Cr­ne Go­re, od 1523. do 2011. go­di­ne. Ri­ječ je o dra­go­cje­nim po­da­ci­ma – cr­plje­nim iz naj­ra­ni­jih tur­skih def­te­ra, skrom­ne li­te­ra­tu­re, po­pi­sa sta­nov­ni­štva. Ina­če, pr­vi po­pis iz­vr­šen je 1497. go­di­ne; „ze­mlja Cr­no­je­vi­ća“ je ta­da pri­pa­da­la Ska­dar­skom san­dža­ka­tu pod ime­nom Ka­ra Dag (Cr­na Go­ra). Op­šir­ni­je po­dat­ke sa­dr­že def­te­ri iz 1529-1536. i 1570. go­di­ne. Naj­pot­pu­ni­ji po­pis to­ga vre­me­na, me­đu­tim, pri­pa­da „ne­po­zna­tom ka­lu­đe­ru“- kao ži­te­lju ta­da­šnje Cr­ne Go­re. Tu je i po­pis austrij­skog pu­kov­ni­ka Pa­u­li­ća iz 1782. go­di­ne ko­ji svo­je re­zul­ta­te sa­op­šta­va po na­hi­ja­ma: ka­tun­ska, ri­ječ­ka, pje­ši­vač­ka i lje­šan­ska. Austrij­ski po­pi­si iz 1851. go­di­ne su mno­go pot­pu­ni­ji; po­red če­ti­ri na­hi­je, ob­ra­đe­ni su još Bje­lo­pa­vli­ći, Pi­pe­ri, Rov­ca, Mo­ra­ča i Ku­či.
Za­ni­mljiv je po­da­tak da autor pri­ka­zu­je bo­rač­ko i ne­bo­rač­ko sta­nov­ni­štvo. U ne­kim ta­be­la­ma je do­mi­nant­na – vjer­ska od­red­ni­ca. Za­ni­mljiv je i ovaj po­da­tak: umje­sto uobi­ča­je­nog pre­zi­me­na, u po­pi­si­ma je do­mi­nant­no ime oca. Da­kle ne pi­še Pe­tar Pe­tro­vić, već Pe­tar Jo­vov ili Mar­kov. Itd, kod Ru­sa je osta­lo to oče­vo ime, a kod nas se ne­gdje za­gu­bi­lo. Po­sled­nji po­pis u Cr­noj Go­ri je oba­vljen 2011. go­di­ne; autor ga ne ana­li­zi­ra, iako je bi­lo stu­di­ja ko­je bi mu bi­le od po­mo­ći.
Autor se ba­vi i dru­gim slo­že­nim pi­ta­nji­ma de­mo­gra­fi­je: na­ta­li­te­ta i mor­ta­li­te­ta, brač­no­sti sta­nov­ni­štva. Za­pa­ža ta­ko­đe, da u če­stim ra­to­vi­ma stra­da do­sta sta­nov­ni­štva. A ra­to­vi su bi­li če­sti i pre­če­sti. Sje­tih se de­ta­lja ka­ko maj­ka pra­ti si­na u bor­bu: „ni­sam ga ro­di­la da umre u kre­ve­tu, već da po­gi­ne u bor­bi”. Ni u do­ba ri­jet­kog mi­ra – ni­je bi­la po­volj­ni­ja si­tu­a­ci­ja. U ovo na­še vri­je­me od­nos na­ta­li­te­ta i mor­ta­li­te­ta je sko­ro iz­jed­na­čen. U po­sljed­njih 12 go­di­na pri­rast sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re iz­no­si – za­bri­nja­va­ju­ćih 6 pro­mi­la! (str. 121)
Autor je po­nu­dio rje­še­nja ka­ko da se to pre­va­zi­đe. I nu­di de­mo­graf­sku sli­ku 2050. go­di­ne. To je isto­vre­me­no i po­ziv lju­di­ma od stru­ke da da­ju svoj stva­ra­lač­ki do­pri­nos ka­ko de­mo­graf­sko pi­ta­nje ne bi pre­ra­slo u de­mo­graf­ski pro­blem.
Na kra­ju ovo­ga osvr­ta će­mo kon­sta­to­va­ti da je ovaj rad prof. dr B. Bo­jo­vi­ća bo­gat ta­be­lar­nim pre­gle­di­ma – pre­ko 60, ko­ji po­ma­žu da se raz­ma­tra­ni pro­blem lak­še uoči i sa­gle­da i ka­da je u pi­ta­nju pri­kaz isto­rij­ske pri­pad­no­sti i ka­da je ri­ječ o si­ste­mat­skom pro­u­ča­va­nju ovo­ga pi­ta­nja u bu­duć­no­sti.


Pr­vi pra­vi
dr­žav­ni po­pis

Na­kon Ber­lin­skog kon­gre­sa i sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti 1878. go­di­ne – iz­vr­šen je pr­vi da ka­že­mo, dr­žav­ni po­pis. Nje­go­vi re­zul­ta­ti su ob­ja­vlje­ni u dvi­je po­pi­sne knji­ge u iz­da­nju Dr­žav­nog ar­hi­va Cr­ne Go­re. Na­kon uje­di­nje­nja 1918. go­di­ne – iz­vr­še­na su još dva po­pi­sa sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re; 1921. i 1931. go­di­ne. Po­sli­je za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta or­ga­ni­zo­va­no je se­dam po­pi­sa. 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. i 2003. go­di­ne. Sve ih pra­ti i ana­li­zi­ra autor ove knji­ge i do­no­si pu­no za­ni­mlji­vih de­ta­lja. To su za­i­sta dra­go­cje­ni po­da­ci i pr­vi put su na­slo­že­ni jed­ni kraj dru­gih.


PI­ŠE: Aka­de­mik
dr Zo­ran LA­KIĆ