Na­gra­de za naj­bo­lju krat­ku pri­ču na kon­kur­su „Vra­nac – naj­bo­lja krat­ka pri­ča 2015”, ko­ji su ras­pi­sa­li knji­ža­ra „Kar­ver” i „13. jul - Plan­ta­že” uru­če­ne su Da­mja­nu Kr­sta­no­vi­ću za pri­ču „Pri­ka­ze” i Mi­ri Pe­tro­vić za pri­ču ,,Sva­šta se mo­že do­go­di­ti”, u vin­skom po­dru­mu Šip­ča­nik u Pod­go­ri­ci. Nagrađeni za pri­ču ,,Vi­ski na ak­ci­ji”, Zo­ran Kr­stić, ni­je mo­gao da pri­su­stvu­je uru­če­nju zbog po­slov­nih oba­ve­za. Svo tro­je rav­no­prav­no na­gra­đe­nih su iz Hr­vat­ske.
- Ovo mi je pr­vi kon­kurs na ko­ji sam po­slao pri­ču. Ne­mam knji­žev­nog uzo­ra, ali imam tri omi­lje­na pi­sca, a to su Ha­ru­ki Mu­ra­ka­mi, Te­ri Pra­čet i Džordž Mar­tin – ka­zao je Kr­sta­no­vić ko­ji je do­šao iz Osi­je­ka. Za raz­li­ku od nje­ga, Mi­ra Pe­tro­vić je i ra­ni­je sla­la pri­če na kon­kur­se, a i ob­ja­vlji­va­la ih u mno­gim hr­vat­skim ča­so­pi­si­ma za knji­žev­nost.
- Ne­mam ob­ja­vlje­nu knji­gu, a do sa­da sam ob­ja­vlji­va­la pri­če sa­mo u ne­kim hr­vat­skim ča­so­pi­si­ma za knji­žev­nost. Uzo­ra ne­mam. Ka­da sam bi­la mla­đa ma­lo sam vi­še ko­pi­ra­la pi­sce ko­je sam či­ta­la, a sa­da je to već dru­ga­či­je i pre­po­zna­je se ne­ki moj stil u ko­me se ve­o­ma do­bro sna­la­zim. Sa na­šom knji­žev­no­šću ni­je­sam mno­go po­ve­za­na jer sam za­vr­ši­la en­gle­ski i ita­li­jan­ski, pa sam to­me po­sve­će­na. Ipak, vo­lim mla­de auto­re ko­ji se da­nas po­ja­vlju­ju po­put Ma­ri­ja Gla­va­ša i dru­gih – ka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
Na­gra­đe­ne pri­če či­ta­la je glu­mi­ca Var­ja Đu­kić. Ona je ta­ko­đe pro­či­ta­la i pi­smo Zo­ra­na Kr­sti­ća ko­ji ni­je pri­su­stvo­vao uru­če­nju.
-Uče­stvo­vao sam na broj­nim kon­kur­si­ma, ali mi se ova va­ša na­gra­da po­seb­no do­pa­la. Isto­vre­me­no sam i ra­do­stan i tu­žan. Ra­do­stan sam što sam do­bio na­gra­du i tu­žan što ne mo­gu pri­su­stvo­va­ti uru­če­nju – na­vo­di se u Kr­sti­će­vom pi­smu.
Od­lu­ku o na­gra­da­ma je jed­no­gla­sno do­nio ži­ri u sa­sta­vu En­ver Ka­zaz, te­o­re­ti­čar knji­žev­no­sti, Te­o­fil Pan­čić, knji­žev­ni kri­ti­čar i pu­bli­ci­sta i Bo­žo Ko­pri­vi­ca, pi­sac i dra­ma­turg. To­kom kon­kur­sa pri­sti­glo je 575 pri­ča, od če­ga su uslo­ve is­pu­ni­le 544 pri­če.
Kon­kurs ,,Vra­nac – naj­bo­lja krat­ka pri­ča”, 90 u pret­hod­nih pet go­di­na, pre­ko in­ter­net apli­ka­ci­ja sti­glo je vi­še od 4.000 pri­ča pod ši­from. U dvi­je knji­ge „Vra­nac – naj­bo­lja krat­ka pri­ča” 2010. i 2011, kao i na veb stra­ni­ci www.oda­kle­zo­vem.com do sa­da je ob­ja­vlje­no 110 pri­ča, a na­gra­đe­no 16 uče­sni­ka.
A.Ć.


Bo­gat pro­gram

U okvi­ru sed­mog Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la „Oda­kle zo­vem”, na­kon uru­če­nja na­gra­da u ,,Šip­ča­ni­ku”, u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu pri­ka­za­na su dva do­ku­men­tar­na fil­ma ,,Lo sgu­ar­do di Mic­he­lan­ge­lo” i „An­to­ni­o­ni su An­to­ni­o­ni” po­sve­će­na li­ku i dje­lu po­zna­tog re­di­te­lja Mi­ke­lan­đe­la An­to­ni­o­ni­ja. U pro­gra­mu su uče­stvo­va­li Ma­ja Bo­go­je­vić, Alek­san­dar Be­ča­no­vić i An­dro Mar­ti­no­vić. Pro­gram se na­sta­vio u 20 ča­so­va pred­sta­vlja­njem austrij­skog pi­sca To­ma­sa Gla­vi­ni­ca, na­kon če­ga je odr­ža­no ve­če po­sve­će­no knji­žev­ni­ku Mi­o­dra­gu Br­ki­ci Vu­ko­vi­ću. Za sam kraj osta­vlje­na je pro­jek­ci­ja krat­ko­me­tra­žnog fil­ma ko­ji je po­sve­ćen knji­ža­ri ,,Kar­ver” i fe­sti­va­lu ,,Oda­kle zo­vem”.