Lut­kar­ska pred­sta­va „Baj­ka o ri­ba­ru i ri­bi­ci”, in­spi­ri­sa­na pri­čom Alek­san­dra Ser­ge­je­vi­ča Pu­ški­na, a u re­ži­ji Jev­ge­ni­ja Ibra­gi­mo­va, u iz­ved­bi glu­ma­ca Grad­skog po­zo­ri­šta Pod­go­ri­ca, oku­pi­la je pu­bli­ku u pre­pu­noj sa­li Kul­tur­nog cen­tra. Ru­ska pri­ča smje­šte­na u Cr­nu Go­ru, sa uni­ver­zal­nim ljud­skim po­ru­ka­ma, is­pri­ča­na je­zi­kom svi­ma ra­zu­mlji­vim, do­bi­la je svoj „pe­čat” iz­ved­bom do­ma­ćih glu­mač­kih sna­ga, iz­vor­nom bo­ke­škom pje­smom („Ti­ho du­va vje­tar s go­ra”), ko­ju su glum­ci ot­pje­va­li u uvo­du, no­se­ći na gla­va­ma ti­pič­ne cr­no­gor­ske ka­pe. Vje­šti lut­ka­ri, Bran­ka Fe­mić, Ka­ta­ri­na Krek, Je­le­na Si­mić, Di­ja­na Dra­go­je­vić, Smi­lja­na Mar­ti­no­vić, Pa­vle Ilić, Sej­fo Se­fe­ro­vić i Da­vor Dra­go­je­vić, for­mi­ra­ni kroz lič­no usa­vr­ša­va­nje i pro­fe­si­o­nal­no is­ku­stvo ste­če­no po­red vr­hun­skih evrop­skih lut­ka­ra, ma­gi­jom po­kre­ta, igrom sjen­ki i zvu­ka, ko­ri­ste­ći je­zik me­ta­fo­ra i ale­go­ri­je – ču­de­sni je­zik lut­kar­skog te­a­tra, do­ča­ra­li su dje­ci pri­ču o lju­ba­vi, is­ku­še­nji­ma, ljud­skim sla­bo­sti­ma, ve­li­ko­du­šno­sti. Ma­la ka­mer­na pred­sta­va ne­ver­bal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, to­plo je pri­mlje­na od naj­mla­đih, ali je zbog ve­li­kog pro­sto­ra gle­da­li­šta, osta­la po­ma­lo ne­do­stup­na i ne­ra­zu­mlji­va za gle­da­o­ce ko­ji su bi­li u zad­njim re­do­vi­ma. Upr­kos fi­nim su­ge­sti­ja­ma glu­mač­ke eki­pe na po­čet­ku pred­sta­ve, či­ni se da ina­če sen­zi­bi­li­sa­na i iz­bir­lji­va ko­tor­ska pu­bli­ka, ni­je do­volj­no is­po­što­va­la ti­ši­nu i ta­mu (pri­li­kom ula­že­nja pu­bli­ke na­kon po­čet­ka pred­sta­ve, blje­šta­li su mo­bil­ni te­le­fo­ni, ko­ji­ma su osvje­tlja­va­li mrač­no ste­pe­ni­šte u gle­da­li­štu, ka­ko bi na­šli slo­bod­no sje­di­šte), što je ome­ta­lo osta­le da pra­te sce­nu.
– Dok tra­je pred­sta­va, mi glum­ci smo skon­cen­tri­sa­ni na sce­nu, po­kre­te ru­ku, broj­ne de­ta­lje ko­ji­ma uskla­đu­je­mo po­kre­te da bi ča­ro­li­ja bi­la uspje­šna, te ni­smo obra­ća­li pa­žnju na re­ak­ci­je pu­bli­ke. Ka­sni­je su nam re­kli da je bi­la gu­žva i da mno­gi ko­ji su bi­li da­le­ko od sce­ne ni­su mo­gli da do­bro ra­zu­mi­ju pred­sta­vu, da vi­de lut­ke i ka­ko one funk­ci­o­ni­šu, po­seb­no one ko­je su ve­o­ma ma­le. Sa or­ga­ni­za­ci­jom je bi­lo do­go­vo­re­no da se pu­sti pu­bli­ka sa­mo do po­la sa­le, ali ne znam za­što taj do­go­vor ni­je is­po­što­van, ka­zao je Da­vor Dra­go­je­vić za „Dan”. Svo­ja is­ku­stva sa lut­ka­ma na sce­ni i iza sce­ne glum­ci su po­di­je­li­li sa čla­no­vi­ma Dječ­jeg ži­ri­ja na re­dov­nom okru­glom sto­lu u Cen­tru za kul­tu­ru.
U atri­ju­mu Cen­tra za kul­tu­ru na­stu­pi­li su mla­di glum­ci Bo­san­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta iz Ze­ni­ce, iz­vo­de­ći pred­sta­vu „Po­zdrav ne­ko­me”.
M.D.P.


Za­bo­ra­vlje­na ze­mlja i od­goj mla­dih

Okrugli sto na te­mu: „Ulo­ga po­zo­ri­šta da dje­cu i mla­de u kul­tur­nom ži­vo­tu dr­ža­ve i pro­ce­su od­go­ja mla­dih ge­ne­ra­ci­ja bi­će odr­žan da­nas u 12 sa­ti u Kul­tur­nom cen­tru „Ni­ko­la Đur­ko­vić”. Po­seb­na pa­žnja će se po­sve­ti­ti otva­ra­nju Cr­no­gor­skog na­ci­o­nal­nog po­zo­ri­šta za dje­cu. Pred­sta­va „Za­bo­ra­vlje­na ze­mlja” Lut­kar­skog te­a­tra „Mer­lin” iz Ati­ne, bi­će od­i­gra­na u 20 sa­ti u Kul­tur­nom cen­tru, a u 21 sat u Cr­kvi Sv. Du­ha je pro­gram „Ras­pje­va­na vi­o­li­na”. Na Ljet­njoj po­zor­ni­ci u 21.30 sa­ti bi­će iz­ve­de­na pred­sta­va „Pa­zi, ze­bru ga­zi”, Cen­tra za kul­tu­ru Ti­vat, ko­ju je po tek­stu Mi­ro­lju­ba Mi­ja­to­vi­ća re­ži­rao Pe­tar Pe­ja­ko­vić. Pro­gram „Ga­ma zra­ci i ču­da­ci” NVO Ar­le­kin iz Pod­go­ri­ce na­ja­vljen je u 21.30 sa­ti na Pja­ci od ki­na, a u 22 sa­ta u Atri­ju­mu Cen­tra na­stu­pi­će dram­ska sek­ci­ja „Gim­na­zi­jal­ci” iz Ro­ža­ja, ko­ji će iz­ve­sti pred­sta­vu „Pred­iz­bor­na kam­pa­nja”.