Ni lo­še vr­je­me, ni ki­ša i ne­vri­je­me ni­je­su bi­li raz­log da se ne odr­ži pla­ni­ra­ni pro­gram na Tr­gu od ći­ri­li­ce. Umje­sto na otvo­re­nom pro­gram je re­a­li­zo­van u ga­le­ri­ji „Fre­ska”. A, na pro­gra­mu je bi­la pro­mo­ci­ja knji­ge „Kr­sne sla­ve i pre­zi­me­na u sje­ve­ro­za­pad­noj Bo­ki i Ju­žnoj Her­ce­go­vi­ni” dr Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća i zbir­ka po­e­zi­je „Op­hod du­še” nje­go­ve su­pru­ge Ol­ge Mi­la­no­vić.
Svoj bo­gat bi­bli­o­graf­ski opus Mi­la­no­vić za­o­kru­žu­je i na­do­pu­nju­je no­vim na­slo­vom u iz­da­nju „Sve­ti­go­re”. Ona mo­tiv­ski smi­sa­o­no i sa­dr­žaj­no is­ho­di iz te­mat­skih sfe­ra i ši­re­nja zbir­ki ko­je joj pret­ho­de - „Baj­ko­ve Kru­še­vi­ce: so­ci­o­de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja”, „Kru­še­vič­ki ro­do­slo­vi” i „Je­dan sta­ri her­ce­go­vač­ko-bo­kelj­ski po­gra­nič­ki spor”. O no­vom ra­du po­sve­će­nom za­vi­ča­ju na pro­mo­ci­ji je go­vo­ri­la knji­žev­nik Oli­ve­ra Do­kle­stić, na­gla­siv­ši da je ova mo­no­gra­fi­ja o dr Mi­la­na Mi­la­no­vi­ća iz­u­zet­no vri­je­dan rad ko­ji mo­že da po­slu­ži is­tra­ži­va­či­ma po­ro­dič­nih ge­ne­o­lo­gi­ja ali i či­ta­vog spek­tra obi­ča­ja, dru­štve­nih pri­li­ka u po­ve­zi­va­nju obi­ča­ja i men­ta­li­te­ta sa ge­o­graf­ski­mi kli­mat­skim uslo­vi­ma.
U da­na­šnje vri­je­me ka­da je srp­ski na­ci­o­nal­ni kor­pus iz­lo­žen mno­gim ne­ga­tiv­nim uti­ca­ji­ma, ka­da se Sr­bi kao na­rod tre­ti­ra­ju mar­gi­nal­no u Cr­noj Go­ri, ova knji­ga, i sve slič­ne, da­ju sna­žan do­pri­nos va­lo­ri­zo­va­nju srp­skog na­ci­o­nal­nog kor­pu­sa kao te­me­lja Her­ce­go­vi­ne, Bo­ke i Cr­ne Go­re. Mi­la­no­vić je prak­tič­no is­tr­gao ovu oblast iz ši­reg okru­že­nja srp­skog na­ci­o­nal­nog kor­pu­sa, od­no­sno pro­ši­rio gra­ni­ce her­ceg­nov­skog vi­so­kog za­le­đa na Tre­bi­nje i Kri­vo­ši­je, ili pro­ši­rio ne­ka­da­šnju sta­ru žu­pu Dra­če­vi­cu ka sje­ve­ru. Mi­la­no­vić je s raz­lo­gom od­re­dio no­ve gra­ni­ce, na­la­ze­ći me­đu­sob­ne slič­no­sti u ovom pod­ruč­ju. Ali, i po­ve­zao je pod za­jed­nič­ki svod pod­ruč­ja iden­tič­ke ge­ne­ze ge­o­mor­fo­lo­ških struk­tu­ra te­re­na, isto­rij­skih či­nje­ni­ca, dru­štve­nih pri­li­ka, ko­je za­jed­no, od­re­đu­ju men­ta­li­tet na­ro­da i tvo­re za­jed­nič­ki et­no-kor­pus – ka­za­la je ona.
Ne­ma ni­ka­kve sum­nje, ra­di se o je­din­stve­nom, ne­dje­lji­vom srp­skom na­ci­o­nal­nom bi­ću, sa men­ta­li­tet­skim raz­li­ka­ma go­to­vo ne­pri­mjet­nim, na­gla­si­la je ona. Fe­no­men kr­sne sla­ve po­stao je oko­sni­ca oku­plja­nja i sla­vlje­nja po­ro­dič­nog sve­ti­te­lja, ali i ident­fi­ka­ci­o­ni kod po­je­di­nih ro­do­va da bi se u ra­zno­ra­znim mi­gra­ci­o­nim to­ko­vi­ma, tu i van tog pro­sto­ra pre­po­zna­li, is­ta­kla je Do­kle­stić.
Na pro­mo­ci­ji svog no­vog na­slo­va pu­bli­ci se krat­ko obra­tio i dr Mi­lan Mi­la­no­vić, ko­ji se za­hva­lio „Sve­ti­go­ri” što je pre­po­zna­la nje­go­vo dje­lo vri­jed­nim za ob­ja­vlji­va­nje. On je na­gla­sio da je ovih da­na na Tr­gu od ći­ri­li­ce bi­lo do­sta ri­je­či o srp­skom iden­ti­te­tu, je­zi­ku i pi­smu, a srp­ske sla­ve u tom kon­tek­stu, je­dan su od atri­bu­ta srp­skog iden­ti­te­ta.
- Po­ru­ka ove knji­ge bi mo­gla bi­ti „Ču­vaj­mo ono što nas je sa­ču­va­lo”. Ako se u ovim atlan­sko-evrop­skim iz­ma­gli­ca­ma ne bi mo­gli pre­po­zna­ti po sta­rim obi­je­žlji­ma, bo­jim se da će­mo iz­gu­bi­ti put ko­jim vje­ko­vi­ma ko­ra­ča­mo - re­kao je dr Mi­lan Mi­la­no­vić.
U pro­gra­mu je uče­stvo­vao i cr­kve­ni hor „Sve­ti Sa­va”. Ve­če­ras je pred­vi­đe­no pre­sta­vlja­nja­U­dru­že­nja Sr­ba i Cr­no­go­ra­ca „Ro­za­fa - Mo­ra­ča” iz Ska­dra.
Z. Š.


Sla­ve i pre­zi­me­na

Mi­la­no­vić je na­šao da Sr­bi sla­ve oko 80 sve­ta­ca ali, pri­mije­ti­la je Do­kle­stić, za­pra­vo je isti­na da se ta broj­ka po­pe­la u no­vi­je vri­je­me na 180. Ri­ječ je o ta­ko­zva­nim „ma­lim sla­va­ma”, ne ta­ko ra­ši­re­nim i po­zna­tim. On je u svojoj knji­zi za­bi­lje­žio i čak 301 pre­zi­me­na, ko­je je po­ve­zao za pet naj­ve­ći sla­va - 86 po­ro­di­ca sla­vi Đur­đev­dan, 42. Šće­pandan, zim­ski Jo­van­dan 37, Aran­đe­lov­dan 25 i Ni­kolj­dan 24, što či­ni 71,1 od­sto pre­zi­me­na, dok pet sla­va (Jo­van­dan ok­to­bar­ski, Pet­kov­dan, Lu­čin­dan, Sve­ti Kli­ment i Mi­trov­dan, sla­vi 57 po­ro­di­ca ili 18, 9 od­sto.


Me­lo­di­ja sti­ha

Zbir­ka po­e­zi­je „Op­hod Du­še” Ol­ge Mi­la­no­vić, u iz­da­nju be­o­grad­skog „In­ter­pre­sa”, po­ka­za­la da je pje­snič­ko vre­lo ove pje­sni­ki­nje „uz­bu­dlji­ve lje­po­te i oma­mlju­ju­će me­lo­dič­no­sti”. Ova, u stva­ra­lač­kom ze­ni­tu pje­smo­tvor­ka, sti­ho­ve, či­ji je od­je­ke po­zdra­vi­la pu­bli­ka u pre­pu­noj ga­le­ri­ji „Fre­ska”, ob­ja­vi­la pod mo­tom vla­di­ke Ni­ko­la­ja Ve­li­mi­ro­vi­ća „Ako shva­tiš svoj ži­vot u sti­ho­ve, bi­će bli­že isti­ni, bli­ži ži­vo­tu”.
Ona je u svo­joj knji­zi opje­va­la, kroz me­ta­fo­rič­ke pri­zo­re, pre­ko ži­vo­pi­sne pa­le­te du­še, do­ži­vljaj­ne pje­sme eg­zi­ten­ci­jal­ne dra­me ko­je su­ge­stiv­nim aso­ci­ja­ci­ja­ma pod­sti­ču raz­mi­šlja­nja i o op­štoj sud­bi­ni. Pu­bli­ka je po­seb­no apla­u­zi­ma po­zdra­vi­la re­cen­zi­ju Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća, ko­ji je pro­či­ta­la vo­di­telj­ka pro­gra­ma Lju­bi­ca Đu­ka­no­vić. Vr­hov­nik srp­ske po­e­zi­je pi­še „ ka­ko mi je la­ko is­pi­sa­ti ove re­do­ve i mir­ne du­še pre­po­ru­či­ti či­ta­o­ci­ma ru­ko­vet sti­ho­va Ol­ge Mi­la­no­vić”.
„Či­ni se da ni je­dan stih u ovom ru­ko­pi­su ni­je na­pi­san bez oprav­da­nja, raz­lo­ga i po­kri­ća. Da bi to po­tvr­di­la, a či­ta­o­ca u to i for­mal­no uvje­ri­la. Ol­ga Mi­la­no­vić je svo­je pje­sme da­tu­mi­ra­la i opre­mi­la is­pra­va­ma gdje je ikad ko­ja ro­đe­na i is­pi­sa­na u jed­nom da­hu”, za­bi­lje­žio je Beć­ko­vić.
Mi­sli se da ne­ma ni­šta lak­še ne­go do­ći do se­be i ni­šta jed­no­stav­ni­je ne­go kad već pi­šeš - pi­sa­ti svo­je pje­sme. Ali, što se vi­še pi­še i ob­ja­vlju­je, is­pa­da da je la­ko re­ći, a te­ško po­sti­ći ne sa­mo u po­e­zi­ji ne­go i u ži­vo­tu. I da se to po­sre­ći sa­mo naj­re­đi­ma.Ma­ko­li­ko se svi­jet mi­je­njao, a po­e­zi­ja uve­ća­va­la svoj po­sjed, pro­ši­ri­va­la svo­je te­ri­to­ri­je i usva­ja­la sa­dr­ža­je za ko­je ra­ni­je ni­je zna­la, one lir­ske ka­pi sku­po pla­će­ne, iz­drh­ta­ne iispla­ka­ne osta­ju bes­cen bla­go umet­no­sti ri­je­či. A šta je po­e­zi­ja i šta je op­hod du­še ne­go ri­je­či Ol­ge Mi­la­no­vić po­mje­ša­ne sa su­za­ma i uz­da­si­ma, za­klju­čio je on u svo­joj re­cen­zi­ji.
Sti­ho­ve je či­ta­la sa­ma autor­ka i po­tvr­di­la da nje­na zbir­ka „Op­hod du­še” pro­sve­tlju­je.