Iz­lo­žba ulja na plat­nu iz opu­sa „Unu­tra­šnji oganj” ko­jom se pr­vi put sa­mo­stal­no cr­no­gor­skoj pu­bli­ci pred­sta­vlja mla­da ma­ke­don­ska umjet­ni­ca Cve­tan­ka Jo­va­no­va otvo­re­na je u Grad­skoj ga­le­ri­ji Ko­to­ra. Po­stav­ka ob­u­hva­ta 30 ulja na plat­nu, uni­fi­ci­ra­nog for­ma­ta (50H60), od ko­jih su ne­ka gru­pi­sa­na kao dip­tih ili trip­tih. Sli­ke pli­je­ne pa­žnju ma­gi­jom bo­ja i po­te­za, pre­po­zna­tlji­vim mo­ti­vi­ma ar­hi­tek­tu­re Ko­to­ra i ma­ke­don­skih gra­do­va, či­me je umjet­ni­ca na svoj pre­po­zna­tljiv emo­ci­ja­ma obo­jen li­kov­ni iz­raz spo­ji­la dvi­je bli­ske kul­tu­re Bal­ka­na.
- Sli­kam sa emo­ci­jom, ra­dim „mo­kro na mo­kro” (pa­sta se na­no­si na mo­kro plat­no). Ta teh­ni­ka se uči na aka­de­mi­ji, ali ni­ko ne mo­že da te na­u­či ka­ko da iz­ra­ziš eks­pre­si­ju, im­pre­si­ju, to mo­že je­di­no za­nat sli­kar­ski. Na aka­de­mi­ji te uče teh­ni­ci, a sli­kar­stvo te uči da iz­ra­ziš emo­ci­je na plat­nu. Mo­žda vi­dim ne­bo u lju­bi­ča­stoj bo­ji - na­ran­dža­sto, cr­ve­no, žu­to, pla­vo, ze­le­no, to je emo­ci­ja. Ka­ko osje­ćam, ta­ko sli­kam - ka­že Cve­tan­ka Jo­va­no­va za „Dan”.
Ova ta­len­to­va­na li­kov­na umjet­ni­ca, či­ja je iz­lo­žba pri­vu­kla broj­nu i ugled­nu pu­bli­ku, a me­đu ko­ji­ma se uz­dva­jao maj­stor ki­či­ce Ci­le Ma­rin­ko­vić, ro­đe­na je u gra­du Ne­go­ti­no, u Ma­ke­do­ni­ji. Di­plo­mi­ra­la je 2001. go­di­ne na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti u Bla­go­ev­gra­du, u Bu­gar­skoj, na od­sje­ku za gra­fi­ku. Ma­gi­stri­ra­la je 2011. na FLU u Sko­plju. Član je DLUM od 2004. go­di­ne. Sa­mo­stal­no je iz­la­ga­la ši­rom Ma­ke­do­ni­je. Uče­snik je broj­nih ko­lek­tiv­nih iz­lo­žbi, a stva­ra­la je i na pre­ko sto­ti­nu ko­lo­ni­ja i li­kov­nih ra­di­o­ni­ca u ze­mlji i ino­stran­stvu.
Odu­še­vlje­na ka­ko am­bi­jen­tom Sta­rog gra­da, ta­ko i sa­mom po­stav­kom, pa, ka­ko je re­kla, „kao da je u ne­koj baj­ci”. Do­la­zi­la je u Ko­tor, Ri­san i Bar kao ma­la, a pri­je če­ti­ri go­di­ne uče­stvo­va­la je u li­kov­noj ko­lo­ni­ji u Pe­trov­cu na mo­ru, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao aka­dem­ski va­jar Dra­gan Mi­jač Bri­le. Taj do­ga­đaj in­spi­ri­sao je Cve­tan­ku Jo­va­no­vu da na­pra­vi sli­ke sa mo­ti­vi­ma Ko­to­ra, ko­je su pred­sta­vlje­ne baš u ovoj po­stav­ci. O ko­tor­skoj ga­le­ri­ji sa­zna­la je od pri­ja­te­lja iz Ma­ke­do­ni­je, ko­ji su joj po­mo­gli da sli­ke do­ne­se u Ko­tor, jer „umjet­ni­ci su tu da ra­de i stva­ra­ju, a pri­ja­te­lji or­ga­ni­zu­ju i otva­ra­ju iz­lo­žbe”, ka­že umjet­ni­ca.
Isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Ta­tja­na Kri­je­što­rac je u ime do­ma­ći­na na­gla­si­la da je Cve­tan­ka Jo­va­no­va oku­pi­la pu­bli­ku „svo­jim eks­pre­siv­nim, ko­lo­rit­nim, di­na­mič­nim, do­pa­dlji­vo le­lu­ja­vim, ma­hom ur­ba­nim pej­za­ži­ma”. Nje­ni lir­ski ur­ba­ni pej­za­ži su­ge­stiv­ne dra­ma­ti­ke su za­pra­vo le­lu­ja­vo sti­li­zo­va­ne ve­du­te, hro­mat­ski in­ten­ziv­no na­gla­še­ne, a nji­ho­va iz­ra­zi­ta di­na­mi­ka po­stig­nu­ta je ko­lo­rit­nim po­te­zi­ma, ko­ji go­vo­re o tem­pe­ra­ment­noj pri­ro­di i bur­nom sen­zi­bi­li­te­tu umjet­ni­ce, ka­že Kri­je­što­rac.
Autor­ka je iz­ra­zi­la za­hval­nost Grad­skoj ga­le­ri­ji što je pri­hva­ti­la da bu­de do­ma­ćin nje­noj po­stav­ci, kao i pri­ja­te­lji­ma bez ko­jih ne bi uspje­la da na­pra­vi ovu iz­lo­žbu. Me­đu nji­ma su i Ko­to­ra­nin Dra­gan Ba­ni­će­vić, za­tim Mag­da­le­na Ko­len­ce­va, Eli­za­be­ta Še­le­va, Zo­ki Džu­boks, De­jan Ogne­nov­ski i Sa­ša Šo­ta­rov­ski, te va­jar­ka Je­le­na Kr­sić, ko­ja je otvo­ri­la iz­lo­žbu. One su se upo­zna­le na ko­lo­ni­ji u Ohri­du, Sve­tom Na­u­mu. Gu­dač­ki kvar­tet „Il Ca­no­ne” iz Be­o­gra­da, ko­ji je to­kom Ko­to­rAr­ta na pja­ca­ma Sta­ro­ga gra­da ani­mi­rao pu­bli­ku po­pu­lar­nom mu­zi­kom, u čast otva­ra­nja po­stav­ke Cve­tan­ke Jo­va­no­ve iz­veo je kom­po­zi­ci­je iz fil­ma „Mi­ris že­ne” i po­pu­lar­ni „Ka­non” Pa­ša­be­la.
M. D. PO­PO­VIĆ