Ve­če pre­pu­no li­je­pih uspo­me­na na skulp­to­ra An­dri­ju Kr­stu­lo­vi­ća, pro­že­to nje­žnim ri­je­či­ma nje­go­ve kćer­ke Ti­ho­mi­le Kr­stu­lo­vić Be­ker, vi­deo pro­jek­ci­jom do­ku­men­tar­ca o nje­go­vom dje­lu, autor­ke Bran­ke Be­zić Fi­li­po­vić, po­ru­ka­ma za­hval­no­sti Ve­sne Vi­če­vić i zvu­ci­ma vi­o­li­ne Du­ši­ce Kor­dić, nedavno je priređenou Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti u Ko­to­ru. Predstavljeni su ži­vo­t i ra­d vr­snog maj­sto­ra dli­je­ta, ko­ji je, što je ma­nje po­zna­to, po za­mi­sli i gip­sa­nom mo­de­lu Iva­na Me­štro­vi­ća, is­kle­sao skulp­tu­re Nje­go­ša i ka­ri­ja­ti­da u Ma­u­zo­le­ju na Lov­će­nu. Pred­sta­vlje­ni su i ko­ma­di gra­ni­ta i dli­je­ta ko­ja je umjet­nik ko­ri­stio, kao i nje­go­va „ve­šta” (rad­ni man­til) i be­ret­ka „fran­cu­zi­ca”. Ovo je pr­vi put da se u Cr­noj Go­ri odr­ža­va ve­če u Kr­stu­lo­vi­će­vu čast, dok je u Spli­tu u ma­ju odr­žan „Dan otvo­re­nog ate­ljea” po­sve­ćen ovom maj­sto­ru. On je 1964. go­di­ne iz­la­gao u Be­o­gra­du za­jed­no sa Ka­šte­čan­či­ćem, a ve­li­ka re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba odr­ža­na je u Spli­tu 1992, ka­da je već bio te­ško bo­le­stan.
Go­vo­re­ći o svom ocu sa pu­no emo­ci­ja Ti­ho­mi­la Kr­stu­lo­vić Be­ker je za „Dan” re­kla da joj ve­če u Ko­to­ru mno­go zna­či, jer ozna­ča­va po­če­tak re­va­lo­ri­za­ci­je nje­go­vog dje­la. Sa pu­bli­kom je po­di­je­li­la ne­ke od uspo­me­na ko­je je ve­zu­ju za oca i ot­kri­la da je Nje­goš is­kle­san u „do­njem ate­ljeu”, pre­ko pu­ta ga­le­ri­je „Me­štro­vić”, u ko­joj je ona prak­tič­no od­ra­sla.
- Pre­ko pu­ta je bio ate­lje, još uvi­jek je ta­mo, ko­ji je Me­štro­vić osta­vio mom ocu na do­ži­vot­nu upo­tre­bu. Pra­vi spek­takl u Spli­tu do­go­dio se 1954. go­di­ne, ka­da su iz ja­bla­nič­kog ka­me­no­lo­ma sti­gli ogrom­ni gra­nit­ni mo­no­li­ti iz ko­jih je moj otac pu­ne če­ti­ri go­di­ne kle­sao lik Pe­tra Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, te­žak 28 to­na, i dvi­je ka­ri­ja­ti­de, Cr­no­gor­ke vi­so­ke pre­ko če­ti­ri me­tra – ka­za­la je ona.
Uku­pan opus An­dri­je Kr­stu­lo­vi­ća ni­je do­volj­no pred­sta­vljen ni­ti vred­no­van, pod­sje­ti­la je Ve­sna Vi­če­vić, ko­ja je is­ta­kla da je „za re­mek-dje­lo na Lov­će­nu za­slu­žan po­red Me­štro­vi­ća i An­dri­ja Kr­stu­lo­vić, te da se nji­ho­va ime­na ne bi tre­ba­la raz­dva­ja­ti kad je Nje­go­še­va skulp­tu­ra u Ma­u­zo­le­ju u pi­ta­nju”.
- Oma­žom ovom umjet­ni­ku že­lje­li smo da pod­sje­ti­mo cr­no­gor­sku kul­tur­nu jav­nost na ve­li­kog umjet­ni­ka ko­ji je obo­ga­tio svo­jim ra­dom i naš umjet­nič­ki mi­lje, sma­tra­ju­ći da je ovo sa­mo pr­vi neo­p­hod­ni ko­rak u iz­ra­ža­va­nju po­što­va­nja ve­li­kom umjet­ni­ku u na­šoj sre­di­ni - ka­za­la je Vi­če­vić, is­ti­ču­ći da bi slje­de­ći ko­rak tre­ba­la bi­ti re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žva Kr­stu­lo­vi­ća.
M.D.P.


Me­štro­vi­ćev uče­nik

An­dri­ja Kr­stu­lo­vić je ro­đen 1912. go­di­ne u Spli­tu. Bio je pro­fe­sor na Umjet­nič­koj aka­de­mi­ji u Za­gre­bu i na Vi­šoj pe­da­go­škoj ško­li u Spli­tu. Skulp­tu­ri ma­log for­ma­ta u te­ra­ko­ti po­sve­tio se od 1970. go­di­ne. Kao rek­tor Aka­de­mi­je Ivan Me­štro­vić ga je po za­vr­šet­ku stu­di­ja oda­brao za spe­ci­ja­li­za­ci­ju. Kr­stu­lo­vić je kle­sao ne­ke od Me­štro­vi­će­vih naj­po­zna­ti­jih mo­nu­men­tal­nih skulp­tu­ra: ka­ri­ja­ti­de na be­o­grad­skoj Ava­li, Nje­go­ša i ka­ri­ja­ti­de na Lov­će­nu. Skulp­tu­ra „Dje­voj­ka s ja­re­tom” iz 1963. go­di­ne je u vla­sni­štvu bri­tan­ske kra­lji­ce Eli­za­be­te II, a ne­ko­li­ko ki­po­va traj­no su obo­ga­ti­le grad Split, ko­ji je Kr­stu­lo­vi­ću 1982. go­di­ne do­di­je­lio na­gra­du za ži­vot­no dje­lo.