Knji­gom „Nje­go­še­vo ve­li­ko pu­to­va­nje – Me­di­ta­ci­je u vi­zu­el­noj kul­tu­ri” pro­mo­vi­sa­noj u Cr­no­gor­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umjet­no­sti, prof. dr Sa­ša Bra­jo­vić je ot­kri­la Vla­di­ku Ra­da kao put­ni­ka ve­li­kog in­te­re­so­va­nja, vr­snog in­te­lek­tu­al­ca či­ja je spo­zna­ja vi­zu­el­ne kul­tu­re pre­va­zi­la­zi is­ku­stva nje­go­vog vre­me­na, is­ta­kao je prof. dr Alek­san­dar Či­li­kov.
– Mo­no­gra­fi­ju Sa­še Bra­jo­vić sma­tram kul­tur­nim do­ga­đa­jem naj­vi­šeg ran­ga, ne sa­mo po­seb­no va­žnim za naš pro­stor, već i u znat­no ši­rim kon­tek­sti­ma. U svim da­ljim pro­mi­šlja­nji­ma i is­tra­ži­va­nji­ma o Nje­go­še­vom li­ku i dje­lu bi­će ne­za­o­bi­la­zno dje­lo – is­ta­kao je on.
Ova je­din­stve­na stu­di­ja ko­jom je i te ka­ko obo­ga­će­na sa­vre­me­na nje­go­šo­lo­gi­ja, ot­kri­va ma­lo is­ti­ca­ne oso­bi­ne naj­ve­ćeg pje­sni­ka me­đu vla­da­ri­ma, „i elo­kven­ci­ju i eru­di­ci­ju autor­ke, ko­ja de­mon­stri­ra he­te­ro­ge­na zna­nja iz obla­sti svih hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka”. Ot­kri­va­ju­ći nam Nje­go­šev „grand tur” Ita­li­jom od 1850. do 1851. go­di­ne uz osvr­te na nje­go­ve ra­ni­je po­sje­te Ve­ne­ci­ji 1844. i 1847, a ko­ri­ste­ći ne­za­o­bi­la­zne iz­vo­re – le­gen­dar­nu „Bi­lje­žni­cu” i dra­go­cje­na „Pi­sma iz Ita­li­je” Lju­bo­mi­ra Ne­na­do­vi­ća, iz sva­ke is­pi­sa­ne stra­ni­ce ove mo­no­gra­fi­je ko­ju je ob­ja­vi­la CA­NU, „isi­ja­va bri­ljant­no zna­nje o ka­rak­te­ru za­pad­no­e­vrosp­ke kul­tu­re 19. vi­je­ka u či­jem sre­di­štu le­ži an­tič­ki i i re­ne­san­sni ita­li­jan­ski pro­stor” kon­sta­to­vao je Či­li­kov. Bra­jo­vić je po­ka­za­la, bo­lje re­ći iz­ni­je­la na svje­tlo da­na, da je naš Vla­di­ka, ko­ji je bio sve osim obič­ni put­nik-tu­ri­sta, bio čo­vjek ši­ro­kog in­te­re­so­va­nja či­jem oku ni­su po­bje­gli ita­li­jan­ski ur­ba­ni i ru­ral­ni pej­za­ži, ar­hi­tek­tu­ra, ar­hi­vi, sli­kar­stvo, skulp­tu­ra i obi­ča­ji, is­ta­kao je Či­li­kov. I, ka­ko je pri­mje­tio naš ugled­ni isto­ri­čar umjet­no­sti, Bra­jo­vi­će­va je u svom dje­lu po­ka­za­la da je ne­mo­gu­će bez Ne­na­do­vi­će­vih ko­men­ta­ra u pot­pu­no­sti shva­ti­ti Nje­go­šev od­nos pre­ma te­ko­vi­na­ma ita­li­jan­ske kul­tu­re, „po­put fa­sci­na­ci­je Ra­fa­e­lo­vom sli­kom, in­di­fe­rent­nost pre­ma rim­skim ka­ta­kom­ba­ma i sve­tim re­li­kvi­ja­ma...”. Ta­ko, Bra­jo­vi­će­va u svom dje­lu, a ko­ri­ste­ći pi­sma Ne­na­do­vi­ću, iz­no­si na svje­tlo da­na Nje­go­še­vu vi­zu­el­nu per­cep­ci­ju pre­ma vr­hun­skim umjet­nič­kim dje­li­ma, pa­gan­skim i hri­šćan­skim hra­mo­vi­ma, am­bi­jen­ti­ma, da­je tu­ma­če­nja o nje­go­vom ka­rak­te­ru, su­šti­ni do­ži­vlje­nog, bi­lo po­zi­tiv­nom, ili ne­ga­tiv­nom kon­tek­stu. In­te­re­su­ju­ći se na ko­ji na­čin Nje­goš do­ži­vlja­va ape­nin­ski pro­stor kao naj­va­žni­je is­ho­di­šte evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je, ot­kri­va nam ga kao vr­snog evrop­skog in­te­lek­tu­al­ca či­ja spo­zna­ja vi­zu­el­ne kul­tu­re pre­va­zi­la­zi is­ku­stva nje­go­vog vre­me­na.
– Ova mo­no­gra­fi­ja ot­kri­va rad ne sa­mo na­uč­ni­ka ko­ji do­ča­ra­va Nje­go­še­vu lič­nost i dje­lo kroz objek­tiv is­tri­ča­ra umjet­no­sti, već i sta­tus vr­snog po­zna­va­o­ca, po­što­va­o­ca i po­sve­će­ni­ka svih ele­me­na­ta nje­go­vog gran­di­o­znog stva­ra­la­štva. Ka­ko na­uč­noj, ta­ko i bi­lo ko­joj ka­te­go­ri­ji či­ta­la­ca, sa­vr­še­no mo­ra bi­ti ja­sno da mo­no­gra­fi­ja o Nje­go­še­vom „grand tu­ru” ne pred­sta­vlja ne­ki pu­ki in­ven­tar tu­ri­stič­kih vi­zi­ja Ita­li­je – za­klju­čio je Či­li­kov. Knji­ga „Nje­go­še­vo ve­li­ko pu­to­va­nje - Me­di­ta­ci­je i vi­zu­el­noj kul­tu­ri” osvje­tlja­va­ju­ći ti­pič­no evrop­sko is­ku­stvo da­je Nje­go­še­vom dje­lu no­vu du­hov­nu di­men­zi­ju, ka­zao je aka­de­mik Ton­ko Ma­ro­e­vić. „Grand tur”, is­ku­stvo ko­je su oku­si­li mno­gi ve­li­ka­ni ta­da­šnje evrop­ske kul­tu­re po­put Ge­tea i Baj­ro­na, po Ma­ro­e­vi­ću osvje­tli­li su Nje­go­še­vo dje­lo po­seb­nim svje­tlom - „od­ve­li ga u dru­ge svje­to­ve, ot­kri­li mu `Luču mikroko­zmu`”.
– Bra­jo­vi­će­va nam ot­kri­va nje­gov pla­to­ni­stič­ki po­gled na svi­jet, a kroz sa­gle­da­va­nje štu­rih bi­lje­žni­ca i ži­vo­pi­snih pi­sa­ma ona nam pre­do­ča­va no­vu di­men­zi­ju nje­go­ve du­hov­no­sti – ka­zao je, iz­u­me­đu osta­log, on. Po­red ove stu­di­je, ko­ju je ob­ja­vi­la CA­NU prof. dr Sa­ša Bra­jo­vić je na­pi­sa­la i knji­ge „Go­spa od Škr­pje­la – ma­ri­jan­ski ci­klus sli­ka”, „U Bo­go­ro­di­či­nom vr­tu: Bo­go­ro­di­ca i Bo­ka Ko­tor­ska – ba­rok­na po­bo­žnost za­pad­nog hri­šćan­stva”, „Re­ne­san­sno sop­stvo i por­tret”, vi­še stu­di­ja, a ko­a­u­tor je i „Ima­gi­nar­nih vr­to­va Ibe­ra Ro­be­ra”.S.Ć.


Is­pu­nje­nje sna

Nje­go­še­va pu­to­va­nja u Ita­li­ju „u tra­ga­nju za od­go­vo­ri­ma na pi­ta­nja šta je ta­mo vi­dio, za­što je gle­dao i ka­ko je gle­dao”, ka­ko je ob­ja­sni­la Sa­ša Bra­jo­vić, nje­no je dav­na­šnje in­te­re­so­va­nje.
- Mo­je pro­mi­šlja­nje Nje­go­še­ve re­cep­ci­je kul­tu­re i vi­zu­el­ne kul­tu­re u Ita­li­ji usmje­re­no je me­to­da­ma sa­vre­me­ne isto­ri­je umjet­no­sti i stu­di­ja vi­zu­el­ne kul­tu­re. One su po­sve­će­ne ne sa­mo pi­ta­nju šta se vi­di, već i ra­zu­mi­je­va­nju na­či­na na ko­ji se vi­di i za­što se ta­ko gle­da. Is­tra­ži­va­nje di­ja­lo­ga vi­zu­el­nog i so­ci­jal­nog po­lja u 19. vi­je­ku po­da­ri­lo mi je niz od­go­vo­ra na po­sta­vlje­na pi­ta­nja. Ono što je Nje­goš po­sma­trao ula­zi­lo je u si­stem so­ci­jal­no i kul­tu­ro­lo­ški or­ga­ni­zo­va­nih zna­ko­va i zna­če­nja, ko­ji se, po­put je­zi­ka, učio u nje­go­vom vre­me­nu – ob­ja­sni­la je Sa­ša Bra­jo­vić broj­noj pu­bli­ci.