Ju­bu­lar­na, 35. sa­mo­stal­na iz­lo­žba aka­dem­ske sli­kar­ke Tin­de Bu­la­to­vić pod na­zi­vom „Bo­ka i nje­ne le­gen­de” oku­pi­la je u Mu­ze­ju gra­da Pe­ra­sta broj­ne lju­bi­te­lje li­kov­ne umjet­no­sti i po­što­va­o­ce nje­nog li­ka i dje­la. Po­ča­sno mje­sto na otva­ra­nju iz­lo­žbe ima­le su po­la­zni­ce nje­ne „Ško­le sli­ka­nja i cr­ta­nja za tre­će do­ba”, ko­je su za ovu pri­li­ku do­šle iz Pod­go­ri­ce, jer one „vjer­no pra­te njen rad, a ona nji­hov”. Po­stav­ku či­ne ra­do­vi ko­ji do­sad ni­su iz­la­ga­ni - sve sli­ke u akri­li­ku, a to je sko­ro ci­je­la iz­lo­žba, ra­đe­ne su ove zi­me, a ne­ko­li­ko akva­re­la i pa­ste­la ra­đe­ni su pri­je dvi­je, tri go­di­ne. Po­sje­ti­o­ci su s la­ko­ćom pre­po­zna­li mo­ti­ve bo­ke­ških le­gen­di „Al­ki­ma i nje­ne dru­ga­ri­ce”, „Tre so­re­le”, „Bo­ke­ški Ro­meo i Ju­li­ja”, „Ne­sta­nak kra­lji­ce Te­u­te”, „Ga­le­tea i Po­li­fem”, „Pe­ra­ška Pe­ne­lo­pa” (Ja­cin­ta Ku­nić), „For­te Ma­re”, a u tom sti­lu bi­li su pej­za­ži sa si­re­na­ma, mo­ti­vi iz šu­me ke­ste­no­va, ma­sli­nja­ka...
- Na ide­ju da ra­dim sli­ke s mo­ti­vi­ma le­gen­di iz Bo­ke do­šla sam ka­da sam na­pra­vi­la pej­zaž „Po­gled na Bo­ku Ko­tor­sku” i pa­lo mi je na pa­met da na­sli­kam Al­ki­mu sa nje­nim dvor­ki­nja­ma. Oda­tle je kre­nu­la ide­ja da ura­dim ci­klus sli­ka na tu te­mu, ima ih još. Što se ti­če pej­za­ža, ra­di­la sam ih na osno­vu fo­to­gra­fi­ja, ali fo­to­gra­fi­ja ko­je ja lič­no ra­dim, sa­ma se­bi, jer po­što sam već u go­di­na­ma, ni­sam vi­še u sta­nju da sje­dim u pri­ro­di i sli­kam. Se­lo Žli­je­bi po­vi­še Her­ceg No­vog me je odu­še­vi­lo, ot­kri­la sam ga pro­šle go­di­ne, a mo­ti­vi sta­ba­la ke­ste­no­va i ma­sli­na su iz Sa­vi­ne, to je mo­je dje­tinj­stvo. Kroz Sa­vi­nu sam pro­la­zi­la kad sam išla u gim­na­zi­ju i kad sam išla u Sred­nju umjet­nič­ku ško­lu, a sa mo­jim ocem sam kao če­tvo­ro­go­di­šnja dje­voj­či­ca ta­mo išla u pe­ču­r­ke, to mi je jed­no od naj­dra­žih mje­sta, a i naj­dra­že sli­ke me­đu ovi­ma - ka­za­la je umjet­ni­ca za „Dan”.
Pe­rast joj je ve­o­ma drag, a još kao sred­njo­škol­ka do­la­zi­la je u pe­ra­ški mu­zej u is­tra­žu­ju­ći tek­stil i čip­ku. Ovo je tre­ći put da iz­la­že sa­mo­stal­no u Pe­ra­stu, a pri­je par go­di­na u ovom pro­sto­ru bi­la je re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba nje­nih ta­pi­se­ri­ja.
Po­la­zni­ce nje­ne „Ško­le sli­ka­nja i cr­ta­nja za tre­će do­ba” ko­ja 19 go­di­na dje­lu­je u Pod­go­ri­ci, pred­sta­vi­le su se u pro­sto­ru pe­ra­škog Mu­ze­ja de­se­tak pu­ta. Alek­san­dra Si­me­u­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti, pri­mi­je­ti­la je da se vi­di „da go­spo­đa Tin­da zna i da pre­ne­se sli­kar­sko umi­je­će, a nje­ne po­la­zni­ce zna­ju to i da pre­po­zna­ju”.
- Du­go­go­di­šnja sa­rad­nja Mu­ze­ja gra­da Pe­ra­sta sa Tin­dom Bu­la­to­vić, li­je­po is­ku­stvo i dru­že­nja pu­na op­ti­mi­zma i pri­jat­no­sti, ka­ko sa njom, ta­ko i sa po­la­zni­ca­ma nje­nih ra­di­o­ni­ca, po­tvr­đu­ju je i kao čo­vje­ka sa ve­li­kom otvo­re­nom du­šom, čo­vje­ka sa ko­jim je za­do­volj­stvo sa­ra­đi­va­ti - is­ta­kao je An­dro Ra­du­lo­vić, di­rek­tor OJU Mu­ze­ji Ko­tor, dok je dr Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti i li­kov­na kri­ti­čar­ka, pri­mi­je­ti­la da je ov­dje ri­ječ o lič­noj „men­tal­noj ge­o­gra­fi­ji” umjet­ni­ce.
- Tin­di­ni pej­za­ži i le­gen­de Bo­ke svo­je­vr­sna su po­tvr­da tra­ja­nja i kon­ti­nu­i­te­ta ži­vlje­nja na ovim pro­sto­ri­ma. Isto­vre­me­no, oni su ma­te­ri­ja­li­zo­va­no sje­ća­nje ko­je nam omo­gu­ća­va po­vra­tak u pro­šlost, u ko­joj umjet­ni­ca estet­ski in­ter­ve­ni­še, či­ne­ći je fan­ta­stič­nom, jer pro­šlost je su­štin­ski ne­pro­mje­nji­va ka­te­go­ri­ja... osim u umjet­no­sti - ka­za­la je Mi­ra­no­vić i za­klju­či­la da Tin­da Bu­la­to­vić svo­jim dje­li­ma do­no­si „mo­guć­nost re­ak­ci­je i po­vrat­ka...se­bi...svom on­to­lo­škom pro­sto­ru, svo­joj/na­šoj Bo­ki”.
Že­lja Tin­de Bu­la­to­vić je da se ovom po­stav­kom pred­sta­vi i pu­bli­ci u Pod­go­ri­ci, a u pla­nu joj je i Por­to Mon­te­ne­gro u Tiv­tu. M.D.P.